U velikom intervjuu za dnevni list “Nova”, akademik Ljubomir Simović rekao je da u našim okolnostima nije važno kad će biti formirana Skupština ili Vlada Srbije, jer sve odluke donosi predsednik Aleksandar Vučić. On je istakao da ga ne bi iznenadilo da jednog dana s Kalemegdana uklone Meštrovićevog Pobednika, a na njegovom mesto postave skulpturu "Pobednika Vučića".
Časopis “Gradac” nedavno je objavio dvobroj posvećen vašem književnom stvaralaštva. Šta je to što vas pokreće da, posle toliko godina uspešnog rada, i dalje pišete?
Nikada sebi nisam postavljao takvo pitanje. U tonme što u ovim godinama pišem i radim ne vidim ništa neobično.
Prošlo je godinu dana od vašeg intervjua za prvi broj našeg dnevnog lista. Tad ste rekli da nove ljude tražite u onima koji brane reke. Gde ih sada tražite?
Vidim ih među onim građanima Majdanpeka koji kampuju na vrhu Starica, da bi sprečili kinesku kompaniju Ziđin da minira i ruši ovaj planinski vrh. Po mom mišljenju, sve u kazali kad su Kinezima, ali i našim vlastima poručili: “Za nas je Starica najviši vrh na svetu”.
Pročitajte još...
U međuvremenu u Srbiji se mnogo toga dogodilo, a malo šta promenilo. Šta je ono što je po vašem mišljenju bio ključni događaj u našoj zemlji?
Nije u pitanju jedan, kako kažete, ključni događaj. U pitanju je nešto mnogo ozbiljnije: u pitanju je stanje, koje traje već godinama, i kome se, bojim se, ne vidi kraj. Pravnici su nas u svoje vreme upozoravali da u Beogradu ne vodi ne vladaju zakoni Srbije. Taj kompleks se podiže uprkos našem Ustavu i našim zakonima. Naši zakoni, po svoj prilici, ne važe ni u Zrenjaninu, ni u Boru i Majdanpeku. Strani investitori se, ignorišući naše zakone, ponašaju toliko slobodno i komotno da miniraju čak i vrhove planina. A ni domaći investitori nisu ni malo bolji. Ako nisu ni gori. Ko, i s kakvim pravom, uništava izvore lekovite vode u Vrnjačkoj banji, ko ugrožava Frušku goru i Staru planinu, ko je onoliko unakazio Zlatibor? A šta da kažemo za ovo što su napravili od Beograda?
Odlazeći sa položaja zamenika gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavljuje: “Osećam se kao pobednik”. A iza ovog pobednika ostaju unakaženi i poraženi Beograd, Beograd bez Glavne železničke stanice, Beograd bez fabrike za prečišćavanje opadnih voda, tako da se sva kanalizacija, u otvorenim cevima, izliva u Dunav i Savu. Niko ne zna, i verovatno nikad neće znati, koliko je košta taj famozni Beograd na vodi, koliko košta onaj nesrećni spomenik Stefanu Nemanji. Na zaštićenom području Kalemegdana podiže se ona neverovatni stambeno-poslovni kompleks K-distrikt, koji se degradira Beogradska tvrđava i kojim se ukidaju one vizure koje Beograd čine Beogradom. Ovih dana vlast odaje počast vojnicima izginulim u borbi na Košarama. A u isto vreme, ustupajući teren temeljima ovog kompleksa, kosti branilaca Beograda, iz 1915. godine, izbacila je na otpad. I to nije sve. U temeljima ovog kompleksa zauvek su nestala neispitana arehološka nalazišta, šta znači da je zauvek uništen neistraženi deo istorije Beograda. A na redu su Ratno ostrvo i Makiš, sa svojim izvorištima. Već sam upozoravao da ćemo posle Beograda na vodi dobiti Beograd bez vode. A Vesić, odlazeći, nije zaboravio da kaže da će ispuniti obećanje da na Kalemegdanu izgradi uspenjaču sa gondolom i da iznad svega trijumfalno podigne jarbol!
Da li verujete da se može ponovo vratiti ona energija viđena na ekološkim protestima s kraja prošle i početka ove godine?
Ja imam drugačija iskustva, i neprekidno se pita da li će se ikada vratiti energija sa onih protesta iz jeseni i zime 1996/97, energija Vidovdanskog sabora i Petog oktobra.
Izbori se još uvek nisu završili, niti je formirana vlada, iako je prošlo više od dva meseca od izlaska na birališta. Kako vi ocenjujete ovu postizobrnu predstavu koju nam režiraju donosioci odluka?
U našim okolnostima, konstituisanje novog saziva Skupštine i formiranje Vlade uopšte nisu bitni. Aleksandar Vučić je izjavio da on nije samo predsednik svih građana, nego i predsednik za sve. Nadležan za sve, školovan za sve. On je i Vlada i Skupština Srbije. I kad one konačno budu formirane, sve odluke će donositi on, kao i do sad.
Kad biste ovdašnje političare morali da smestite u neko od vaših dela, koje bi to bilo?
U takva iskušenja, da političare obrađujem u literaturi nikada nisam dolazio. O njima sam, tokom devedesetih godina, govorio i pisao u intervjuima, članicam i drugim tekstovima, u kojima sam komentarisao šta se zbivalo na javnoj političkoj sceni. Ti tekstovi su kasnije sakupljeni u nekoliko knjiga, kao što su “Galop na puževima” ili “Titanik u akvarijumu”. Tekstovi u kojima govorim o godinama Vučićeve vladavine složeni su u knjige “Žabe u redu pred potkivačnicom” i “Odbrana Beograda”. Inače, naslućivanje likova kakvi danas dominiraju na našoj političkoj sceni možete naći u delima mnogih pisaca, počev od Eshila. Neki od tih likova daju ogroman doprinos aktuelnosti “Kralja Ibija”.
Mislite li da vredi pisati o ljudima koji nam danas kroje sudbinu?
Kad pišete u samoodbrani, ne pitate vredi li ili ne vredi.
Predsednik Srbije neskriveno poručuje da želi da ga pamti istorija i da se o njemu piše. Pa, hoće li ga istorija pamtiti i na koji način?
On je duboko ubeđen da je zaslužio da ga istorija pamti i visoko ceni. U to ga svakodnevno uveravaju i njegovi saradnici. Setite se one poruke koju je u svoje vreme, uoči nekih izbora, Nebojša Stefanović uputio građanima Srbije: “Voleo bih da građani, svojim izlaskom na birališta, omoguće lideru Srpske napredne stranke, Aleksandru Vučiću, da ima neometanu mogućnost da sam odlučuje o tome kako želi da Srbija izgleda”.
Ovih dana, ambasador Marko Đurić nam iz Vašingtona šalje sledeću poruku: “Smatram da je u prvom mandatu predsednik Vučić dao odlučujući doprinos izgradnji temelja nove, podmlađene Srbije, koja je u nastajanju. Nakon decenije njegovog preovlađujućeg uticaja na politiku u Srbiji postavljen je novi standard kad je reč o odgovornosti u odnosu prema državi za sve eventualne pretendente ili buduće nosioce državne vlasti”.
Na nedavnoj svečanosti, povodom Dana policije, pošto je visoko dignute glave, obavio smotru postrojenih policijskih jedinica, minsitar Vulin se odstunom Vučiću obratio jednom patetičnom tiradom i deklamacijom, iz sveg glasa, kao da se obraća Zevsu u oblacima.
Posle ovakvih izjava i tirada, ne bi me iznenadilo da jednog dana s Kalemegdana uklone Meštrovićevog Pobednika, a na njegovom mesto postave skulpturu Pobednika Vučića. Ne bi me čudilo da je predsednik žirija za podizanje spomenika Stefanu Nemanji ti skulpturu – sa tačno naznačenom visinom i težinom, već naručio od Rukavišnjikova.
Na Vučićev rad i učinak, ja, međutim, gledam iz nekog drugog ugla i ne mogu da se ne upitam, na primer, kakve posledice može da ima to što predsednik Srbije ne zna da su Hortijeve fašističke jedinice izvršile Novosadsku raciju. I šta znači i kakve posledice može da ima to što naš predsednik, kad je Orban objavio mapu velike Mađarske, koja obuhvata naše krajeve, ćuti kao riba, dok predsednici svih okolnih zemalja oštro protestuju.
Rat u Ukrajini doveo je našu državu u poziciju da mora da bira između Istoka i Zapada. Da li ta odluka izostaje zbog specifične situacije u kojoj se Srbija nalazi ili nedoraslosti aktuelnog rukovodstva da prelomi i odabere put kojim će naša zemlja krenuti?
Kao što znate, aktuelna vlast je kao cilj istakla ulazak u Evropsku uniju. Međutim, svi njeni potezi nisu u skladu sa tim ciljem. Što, ako pogledamo političku prošlost stranaka i njihovih lidera, ne treba da nas čudi. Setite se kako su u aprilu 1999. godine, poslanici oba doba Savezne skupštine, radikali i socijalisti, izglasali pristupanje Jugoslavije uniji Rusije i Belorusije. Setite se kako radikali, sledećeg dana, na čelu sa Šešeljem, Tomom Nikolićem i Vučićem, uz mnoštvo Šešeljevih ikona i zastava, pred Skupštinom proslavljali tu odluku. Setite se kako su njihovi poslanici, oni isti koji se protive nezavisnosti Kosova, po Skupštini mahali zastavama Donjecke republike. Setite se Tomine izjave da ne bi imao ništa protiv da Srbija postane ruska gubernija. Setite se da su radikali Rusiji nudili vojne baze. Konačno, setite se načina na koji Vučić razgovara sa Putinom: Hvala vam što nam ne branite da uđemo u Evropsku uniju”.
Pogledajte na kraju kako je sastavljena vlada Ane Brnabić. Ta vlada je bar sa četiri noge u uniji Rusije i Belorusije. Ministar Vulin po Beogradu prati ruske opozicionare i njihovim razgovorima obaveštava Moskvu. I kako, posle svega toga, da verujete u njihovu evropsku orijentaciju? Kako od njih, posle svega toga, da očekujete da nedvosmisleno osude ono što se mora nedvosmisleno osuditi: Putinovu agresiju na Ukrajinu?
BONUS VIDEO: Šta je Vesićeva osmogodišnja zaostavština
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar