4
Više od 55 miliona dinara javnog novac potrošeno je na direktne ugovore kojima javne institucije i preduzeća naručuju medijske usluge, pokazuje novo istraživanje BIRN-a i NUNS-a, navodi BIRN. Izveštaj koji su objavili NUNS i BIRN ukazuje da se medijske usluge uglavnom nabavljaju na osnovu izuzetaka od javnih nabavki, a da se ne evidentiraju na Portalu javnih nabavki, tako ostajući ispod radara javnosti.
BIRN i NUNS su objavili, kako se navodi, novi monitoring izveštaj u kom se analiziraju ugovori javnih nabavki za medijske usluge, piše N1.
Monitoring pokazuje da najveći broj javnih preduzeća naručuje oglase, promociju, marketing, javne kampanje i slično putem ovog mehanizma koji ne predviđa nikakav javni ili kompetetivni proces pre dodele ugovora. Ovakvi poslovi sa medijima dodatno mogu da utiču na percepciju informacija, jer se promotivni sadržaj može predstaviti kao novinarski i dovesti građane u zabludu, navodi BIRN.
„Izveštaj ukazuje da se medijske usluge uglavnom nabavljaju na osnovu izuzetaka od javnih nabavki, i koje se ne evidentiraju na Portalu javnih nabavki tako ostaju ispod radara javnosti. Konkurencija takođe izostaje, jer se u većini postupaka za nabavku medijskih usluga javlja jedan ponuđač. Javne nabavke medijskih usluga neadekvatno se planiraju, ne postoji tržišna analiza vrednosti usluga pa se istovrsne usluge različito tarifiraju ili se pak vode pod različitim imenima“, stoji u saopštenju NUNS-a.
Kako su naveli, monitoring je urađen za potrošnju u 2020. godini na uzorku od 20 gradova sa najvećim brojem stanovnika i obuhvatio je 110 lokalnih i republičkih institucija i javnih/ javno-komunalnih preduzeća, kao i 10 ministarstva/kancelarija.
Mapirano je 87 ugovora ukupne vrednosti više od 83 miliona dinara, navodi se u saopštenju NUNS i BIRN-a. Suma je, kako konstatuju, zapravo i veća, ako se uzme u obzir da se za medijske usluge putem javnih nabavki takmiče i marketinške agencije, nezavisne produkcije i agencije.
Uzorak pokazuje da je na usluge marketinških agencija potrošeno 258,528,634.99 RSD što je četiri puta više novca u odnosu na medije, stoji u izveštaju, prenosi NUNS.
10 najvećih dobitnika iz obrađenog uzorka:
Rade Đurić, pravnik NUNS-a i jedan od autora izveštaja, navodi da „lokalne samouprave i javna preduzeća sprovode javne nabavke kroz netransparentne postupke“, koji su u skladu sa internim pravilima naručilaca.
„Na taj način oni tehnički pribave tri ponude ili upute pozive na tri adrese, tri različita ponuđača, što nije ni blizu potrebne konkurencije. S obzirom na netransparentnost podataka, različite vrste i nazive medijskih usluga koje se pribavljaju, stvarni podaci o utrošenom veoma često ostaju skriveni“, navodi Đurić.
Tanja Maksić, autorka i glavna istraživačica BIRN-a navodi da „netransparentna, nekontrolisana potrošnja javnog novca negativno utiče na ekonomsku održivost medija, a ujedno je i najefikasniji mehanizam meke cenzure“.
Izveštaj donosi i niz preporuka koje se odnose pre svega na unapređenje transparentnosti, preciznije uređivanje postupaka na koje se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, kao i uvođenje kontrole kvaliteta pruženih usluga i njihova dostupnost javnosti.
BONUS VIDEO: Raša Nedeljkov o načinu na koji se građani informišu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
