“Situacija je nikad teža”, “Preživećemo, ali je pitanje da li sa velikim i teškim ranama ili modricama”, “Plašim se svega što sledi”... Ovako je predsednik Aleksandar Vučić, u svom stilu, najavio teške dane u Srbiji, nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i šeficom nemačke diplomatije Analenom Berbok. Imajući u vidu da su teme razgovora bile uvođenje sankcija Rusiji, energenti, investicije i rešavanje pitanja Kosova, jasno je zašto se Vučić plaši dana koji su pred nama. Toliko, da će na razgovore pozvati čak i predstavnike opozicije. I pitati ih za mišljenje.
Nije prvi put da Aleksandar Vučić od početka agresije Rusije na Srbiju upozorava da će situacija, ukoliko rat ne stane, biti veoma teška. No, nije da to predsednik Srbije nije govorio i pre izbijanja sukoba i nije da nije govorio o pritiscima na našu zemlju, sa kojima se na kraju, zahvaljući isključivo njemu, uvek nekako izborimo.
Ovog puta, Vučić je posle sastanka sa Šolcom i Berbok, upotrebio još teže reči, bez znakova optimizma, ako u njih ne uračunamo i ovu izjavu: “Nije pitanje da li ćemo da preživimo, nego kako. Sa velikim i teškim ranama ili modricama”.
I nije da je predsednik Vučić jedini lider u Evropi koji opravdano strahuje od posledica ruske agresije. Jasno je da sada zaista nema potrebe da dodatno dramatizuje realnost, jer početak drame građani već sada jasno vide.
U ovoj godini rekordno je poskupela hrana, najviše povrće, zatim ulja i masti, kafa, meso, mlečni proizvodi i jaja. Dalji rast zaustavila je donekle država, ograničavajući cene osnovnih životnih namirnica.
Veliki i čini se nezaustljiv rast cene i dalje beleži gorivo, iako država pokušava da je kontroliše. U odnosu na isti period prošle godine, gorivo je skuplje za oko 50 dinara.
Koliko je sve poskupelo vidi se i po nivou inflacije, koja je nešto manja od 10 odsto i pokrila je nedavno povećanje minimalca.
Oko gasa sve je i dalje maglovito, ali daleko od toga da po tom pitanju možemo biti optimisti. I to ne zavisi samo od Srbije.
Predsednik Vučić je najavio da će sa Rusima oko 10. maja razgovarati o ceni gasa. Jasno je da je ona skuplja u novonastalim okolnostima i nije isključeno da će za kupovinu ruskog gasa biti postavljeni uslovi.
Ne znamo ni kojim će putem gas stizati do Srbije, kao što ne znamo ni da li će nam u nekom trenutku biti obustavljen, naročito ako budemo uveli sankcije Ruskoj Federaciji. U tom slučaju nije isključeno ni da će Srbija biti na spisku neprijateljskih zemalja Rusije, poput recimo Hrvatske, Crne Gore ili Makedonije, a onda je sve moguće.
Ukoliko, pak, ne uvedemo sankcije Rusiji, skoro sve je na kocki. Jasno je da nas čeka politička izolacija, ali i uskraćivanje pomoći iz EU.
Koliko Srbija rizikuje neuvođenjem sankcija Ruskoj Federaciji, jasno je po upozorenju koje je stiglo iz Bundestaga. Naime, nemački parlament je nedavno usvojio jedan dokument u kome poziva Vladu Nemačke da preko institucija EU utiče na to da bude preispitana pretpristupna pomoć za zemlje kandidatate EU koje nisu uvele sankcije Rusiji, a to je jedino Srbija.
Iz fondova EU Srbija je u proteklih sedam godina dobila 1,5 milijardi evra, a po rečima Vladimira Međaka iz Evropskog pokreta, naša zemlja na godišnjem nivou dobija oko 200 miliona evra iz tih fondova.
Ako Srbija kaže “ne” na zahtev da uvede sankcije Rusiji, nije isključeno da trpimo još teže posledice. Bivša ambasadorka u OEBS-u Branka Latinović ne isključuju mogućnost ukidanja Šengena za Srbiju, odnosno povratka na vizni režim.
Takođe, kako upozorava, ako ne budemo ispratili politiku EU moguća je i suspenzija pregovora o članstvu u EU.
“I ne treba da iznenadi, jer Srbija ima definisan sistem odnosa sa EU na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a i u poodmakloj je fazi samih pregovora za članstvo. Sve to sa sobom nosi i odgovarajuće obaveze, kao i pravila ponašanja”, rekla je Latinović u intervjuu za “Novu”.
Mogućnost prekida pregovora sa EU nezvanično “provlačila se” i ranije, ali zbog stanja u Srbiji u vezi sa vladavinom prava, slobodom medija, korupcijom i kriminalnom.
Zbog rata u Ukrajini, u uslovima očigledne političke i ekonomske krize, sve je manje investicija. Vučić je čak rekao da su tri puta manje nego prošle godine.
Ukoliko Srbija ne bude sledila politiku EU, a Brisel odbio to da toleriše, jasno je da će zapadne kompanije u još većoj meri izbegavati Srbiju.
Malo ko se neće složiti da u ovom trenutku nije lako biti u koži Aleksandra Vučića. Uvođenje sankcija Rusiji izvesno će uticati na njegov rejting, ma koliko bio politički vešt.
Možda se dogodilo, ali ne pamtimo, da je ikada do sada tražio mišljenje opozicije, koja je do skoro bila lopovska, tajkunska… Najgora.
Međutim, danas je izjavio da će početkom juna pozvati sve političke stranke da čuje i njihov stav.
“Nadam se da ću početkom juna moći da govorim sa predstavnicima svih političkih stranaka i da se konsultujemo sa njima, da čujemo i njihov stav. Naša situacija je postala gotovo nemoguća“, rekao je predsednik Srbije”, rekao je Vučić.
Jasno je da ovog puta želi da podeli odgovornost, jer u igri je sve.
BONUS VIDEO Jasna poruka Srbiji u Berlinu, očekuje se da Beograd uvede sankcij Rusiji
Pratite nas i na društvenim mrežama: