Grošelj: Zahtevi studenata su zahtevi koje bi EU trebalo da postavi Srbiji

Sve informacije o današnjim skupovima i studentskim protestnim šetnjama čitajte u BLOGU UŽIVO na portalu Nova.rs.

Evropski parlament raspravljaće danas o situaciji u Srbiji na plenarnom zasedanju. Tačka pod nazivom “Politička kriza u Srbiji” uvrštena je u dnevni red današnje sednice EP, piše N1.

Grošelj je u emisiji Iza vesti rekao da će verovatno neke političke grupacije podržati Vučićev režim, ali da uprkos promenama u EP, ima političke većine koja se stvara i koja ima interes da se stvari u Srbiji prate.

„Ne bih bio pesimista i ako ne dođe do ispunjenja očekivanja srpske javnosti“, rekao je Grošelj.

Prema njegovim rečima, zemlje članice će pratiti situaciju na terenu u Srbiji, a problem je što postoji civilno društveno gibanje, i kako da predstave priču.

Studenti traže povratak Srbije u ustavni poredak. Prema njima, vlast radi izvan ustavnog poretka i briselska administracija mora da protumači šta to znači, ističe Grošelj.

„Oni ne znaju kako da tumače zahteve studenata, i u suštini ne razumeju šta znači ispunjenje zahteva za budućnost Srbije. Ne razumeju da su to zahtevi koje bi Srbiji trebalo da postavi i Evropska unija. To je samo da institucije počnu da funkcionišu u okviru zakona, i to je ono što bi EU trebalo da traži u postupku proširenja“, navodi Grošelj.

Vlast u Srbiji, kako je ocenio, nema podršku Evropske unije već toleranciju, „drži se status kvo zbog geopolitičkih izazova“.

Komentarišući pad podrške EU u javnom mnenju i to što se po prvi puta ne računa na podršku EU, je, kako ocenjuje Grošelj, loše za EU, Evropsku komisiju (EK) i govori kolika je dubina nerazumevanja šta se dešava i koji su geopolitičke pozadine.

„Nema odgovora kako da podrži srpske studente. Komesarka (Marta Kos) bi trebalo da poruči da se EK i EU zalažu za iste demokratske vrednosti, norme i to je ono što je bazično. Takva poruka je morala da dođe iz Brisela, ali ona je izostala“, smatra Grošelj.

Ideja prelazne vlade kao rešenje

To bi moglo da bude rešenje, ako bi došlo do eskalacije u kojoj bi EU morala da reaguje, ocenio je Klemen Grošelj.

„EU ne želi eskalaciju, nasilje, destabilizaciju. Ako se u nekom trenutku prelazna vlada stiče kao moguće rešenje, onda će da prihvati. Ona sada neće da interveniše u pravcu da previše podrži Vučića ili studente, pratće situaciju“, ocenio je Grošelj.

Kraj političke karijere Zorana Jankovića?
Odnos gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića prema studentskim protestima, prema oceni Grošelja, razljutio je građane i građanke Slovenije.

Pismo podrške Jankovića predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, kako je kazao, postavilo je temeljna pitanja kako može jedan demokratski režim kakav postoji u Sloveniji da podržava autokratski režim Aleksandara Vučića.

Podsetimo, gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković je nakon pisma koje je naišlo na brojne kritike u slovenačkoj javnosti, rekao da je izneo svoje lično mišljenje. Dodao je da nema ovlašćenja da ponudi pomoć Vučiću – ni od Grada Ljubljane, ni od države.

„To je jako uzdrmalo slovenačku scenu kao i izostanak reakcije slovenačke vlade“, kazao je Grošelj navodeći da do izvinjenja nije došlo niti je to očekivao, ali da smatra da je ovo kraj političke karijere gradonačelnika Ljubljane.

Kako je kazao Grošelj, u Sloveniji postoji veliki senzibilitet za pitanja demokratije, a zna se da se srpski studenti bore za demokratske vredosti.

Studentski protesti koje je podržalo i više hiljada građana Ljubljane su, prema Grošeljevim rečima, iskorak u pravcu otvaranja demokratske budućnosti zemalja u regionu.

„Ta poruka je već stigla u sve zemlje, to su bazična pitanja demokratije. Slovenci nisu spremni da idu na proteste i ovo je veliki čin“, naveo je on.

BONUS VIDEO: