49
Opremanje novih prostorija Srpske napredne stranke u Kraljevu finansirala je Komunistička partija Kine, čime je direktno prekršen Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Ovu vest je s ponosom obnarodovao gradonačelnik Predrag Terzić, naočigled člana Predsedništva SNS Petra Petkovića, a objavljena je i na sajtu stranke. To dokazuje da poštovanje zakona za vladajuću partiju očito nije obaveza, čemu u prilog govore brojni slučajevi u kojima su ga otvoreno kršili i pritom prošli nekažnjeno.
Gradski odbor Srpske napredne stranke 4. decembra je svečano otvorio nove prostorije u Kraljevu. Otvaranju su prisustvovali predsednik SNS Miloš Vučević, predsednik Izvršnog odbora Darko Glišić, član Predsedništva Branislav Malović, gradonačelnik Predrag Terzić, načelnik Raškog upravnog okruga kao i predsednici opština Vrnjačka Banja i Raška.
Dan kasnije, u ovim prostorijama upriličen je doček za kineskog ambasadora, a tom prilikom gradonačelnik Predrag Terzić je rekao sledeće:
“Narodna republika Kina pomogla nam je da opremimo ove prostorije. Verujem da ćemo u budućnosti našu saradnju podići na još viši nivo”.
I tako praktično saopštio da je prekršen zakon.
Naime, član 12 Zakona o finansiranju političkih aktivnosti kaže da je “zabranjeno finansiranje političkog subjekta od stranih država, stranih fizičkih i pravnih lica”.
Za ovo delo zaprećena je kazna od 200.000 do dva miliona dinara.
Lokalni front iz Kraljeva, povodom ovog slučaja, podneo je prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije. Jedini odgovor koji su dobili jeste da je prijava prihvaćena. Obaveštena je i “Transparentnost Srbija”, a kako za Novu kaže programski direktor ove organizacije Nemanja Nenadić i oni su se odmah obratili Agenciji, ukazujući zbog čega bi ovaj slučaj trebalo ispitati odmah, a ne u nekom budućem trenutku.
„U Zakonu rokovi za postupanje Agencije postoje samo za prijave koje se podnose tokom izborne kampanje, a ne i za ispitivanje mogućih prekršaja u vezi sa redovnim radom stranaka. Tako nam se 2023. dogodilo da smo se obratili Agenciji povodom velikog mitinga SNS u Beogradu 26. maja i nekoliko skupova održanih pod oznakom „Budućnost Srbije“ ranije te godine. Tražili smo od Agencije da utvrdi zakonitost finansiranja tog skupa, jer je reč o troškovima od nekoliko miliona evra, pri čemu su postojale i neke informacije koje ukazuju na moguće kršenje zakona (npr. da su nekim učesnicima isplaćivane dnevnice u gotovini, da su korišćena vozila javnih ustanova)“, kaže Nenadić i dodaje:
„Umesto da bitne činjenice utvrdi i javnosti saopšti odmah, na šta je ovlašćena, Agencija je ostavila da se time bavi tek nakon što dobije godišnji finansijski izveštaj. U godišnjem finansijskom izveštaju, koji je podnet u aprilu 2024. SNS uopšte ne pominje bilo kakav trošak javnih događaja u 2023. van izborne kampanje. Ni nakon toga nije bilo vidljive reakcije Agencije, a hoće li je biti uopšte, videćemo tek 1. februara 2025. kada bi Agencija trebalo da objavi svoje nalaze o kontroli finansijskih izveštaja stranaka za 2023“.
U svakom slučaju, ovo nije prvi put da Srpska napredna stranka vrlo otvoreno krši odredbe pomenutog zakona.
Setimo se samo čuvenih reči predsednika države Aleksandra Vučića, kojom je svojevremeno u razgovoru za Insajder pokušavao da objasni kako je moguće da je SNS dobio ogroman broj donacija u identičnom iznosu od 40.000 dinara.
“Sedimo nas dvoje i bude tu i neki treći čovek. I ja kažem, ‘evo ja hoću da dam 800 evra, ali ne mogu da dam 800 evra, dozvoljeno je manje. Evo ti, izvoli novac, molim te, plati za našu stranku”, rekao je Vučić te 2017. godine.
Agencija za sprečavanje korupije bavila se ovim slučajem, prikupljla informacije i dostavila ih tužilaštvu.
Službena beleška Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, kako je tad otkrio CINS, donela je svedočenja građana koji su Srpskoj naprednoj stranci služili kao lažni donatori. Tu bi posebno trebalo naglasiti da su neki od tih ljudi bili korisnici socijalne pomoći, kao i da je 135 donatora na svoje račune uplatilo po 40 hiljada dinara koje su odmah prosledili stranci.
Agencija je sumnjala da donacije “potiču iz nelegalnih aktivnosti, u koje između ostalih spada i sumnja na pranje novca”, a neki od donatora sa kojima su policajci razgovarali potvrdili su ove sumnje.
CINS je svojevremeno pisao i da je Srpska napredna stranka dobila na poklon prostorije na Novom Beogradu, čija vrednost od oko 1,3 miliona evra prevazilazi zakonom dozvoljeni limit. Prostor je donirao Velibor Jovanović, tada odbornik SNS iz Kruševca, koji ga je godinu dana ranije kupio za oko 250 hiljada evra.
Iako ova donacija u mnogome prevazilazi limit dozvoljen Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, do danas niko nije odgovarao.
Idemo dalje…
Aktivisti SNS-a imali su više od hiljadu noćenja u Zaječaru pred izbore 2013. godine, ali računi su plaćani gotovinom, a uplate nisu prijavljene Agenciji za borbu protiv korupcije.
U izveštaju o finansiranju kampanje koji je poslat Agenciji za borbu protiv korupcije, SNS je izostavila troškove boravka svojih aktivista u hotelu. Nisu prijavili ni da su pred izbore koristili usluge prevoznika Bortravel. Borislav Rajić, vlasnik Bortravela, u dopisu Agenciji za borbu protiv korupcije naveo je da mu do kraja septembra 2013. godine stranka nije isplatila tih 444 hiljade dinara.
Pred izbore 2012. godine u Beograd je došao bivši gradonačeelnik Njujorka Rudi Đulijani. On se u javnosti pojavljivao sa funkcionerima SNS Aleksandrom Vučićem i Tomislavom Nikolićem. Kasnije je izjavio da je njegov dolazak platila neimenovana londonska firma.
Agencija za borbu protiv korupcije sapštila je tada da ne samo da nisu proveravali Đulijanijeve navode, nego to i ne planiraju da urade, jer je kontrola izveštaja o troškovima izborne kampanje SNS za tu godinu završena.
Govoreći o tome što nijedan od ovih slučajeva nije dobio sudski epilog, Nemanja Nenadić kaže da odgovornost može biti samo na dva državna organa – Agenciji za sprečavanje korupcije i tužilaštvu.
“U nekim slučajevima se dešavalo da je Agencija pokretala postupke, prikupljala informacije i dostavljala ih tužilaštvu. Bilo je aktivnosti Agencije upravo oko tog slučaja u Zaječaru, ali i povodom velikog broja identičnih donacija od 40.000 dinara. Međutim, tužilaštvo nije uradilo svoj posao do kraja. Naime, od gotovo tri hiljade navedenih donatora, ispitano je samo devetoro, od kojih je čak četvoro negiralo da su uopšte uplaćivali novac SNS-u ili su tvrdili su stranci uplatili novac koji im je dao neko drugi. Umesto da tužilaštvo ispita daleko veći broj ljudi i identifikuje da li je reč o organizovanoj akciji, oni su pustili da taj slučaj zastari“, kaže Nenadić i dodaje da do zastare ne bi došlo da je istraga tužilaštva bila sveobuhvatnija i da je utvrđeno da je, na primer, bilo 40 lažnih donatora (iznos preko 1,5 miliona dinara), jer bi u tom slučaju postojao teži oblik krivičnog dela i duži rok zastarevanja.
Nenadić ukazuje i na to da kako vreme prolazi, sve češće se dešava i to da Agencija ne učini taj inicijalni korak i ukaže tužilaštvu na razne oblike kršenja Zakona o finansiranju političkih stranaka.
„To vidimo kad čitamo Izveštaj Agencije o kontroli finansiranja izbornih kampanja, kad uglavom daju istu ocenu – da nije zabeležena povreda zakona, a za tu tvrdnju ne pruže nikakve dokaze. Na primer, Transparentnost Srbija već dve decenije prati oglašavanje stranaka na televizijama, putem bilborda, neke od troškova predizbornih skupova i drugo“.
Kada se pojave izveštaji o troškovima kampanje, Transparentnost jasno ukaže koji od uočenih troškova su navedeni u izveštaju, a kojih nema.
„S druge strane, iz izveštaja o kontroli koju vrši Agencija, nigde se ne može pročitati da li su i kako vršili poređenje, na primer, koliko je prema uvidu posmatrača Agencije svaka od stranaka imala bilborda kod koje firme, koliko je to trebalo da košta i koliko je zaista plaćeno. Ili, koliko su posmatrači Agencije uočili autobusa koji su prevezli učesnike nekog mitinga, a koliko je prijavljeno u stranačkom izveštaju“.
BONUS VIDEO:
