Građani Srbije, BIA vas je pozvala na protest na Vidovdan

Vlast je prešla novu crvenu liniju, u utorak uveče, kada su neidentifikovani muškarci, predstavljeni kao policajci u civilu, odveli dvoje studenata u nepoznatom smeru. Jedna studentkinja je ubrzo puštena, dok se za student Fizičkog fakulteta Stefan Tomić duže od šest sati se nije znalo gde se nalazi. Potom je njegova advokatica otkrila i potvrdila da se on nalazi u Odeljenju za borbu protiv terorizma. Dvadesotogodišnji Tomić, se prema nalogu Višeg javnog tužilaštva tereti za “nasilnu promenu ustavnog uređenja” i određeno mu je zadržavanje od 48 sati.

Prema saopštenju VJT, Tomić je uhapšen jer je 18. juna u Whatsapp grupi podelio fotografije u kojima je rukom ispisan tekst u kojem se navodi da – povodom predstojećeg protesta koji je zakazan za 28. jun u Beogradu, na Vidovdan, treba izvršiti nasilan upad i potom blokadu državnih institucija Republičke izborne komisije, Ustavnog suda, Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zgrade Radio Televizije Srbije, kao i privatnih medijskih kuća "Pink" i "Informer".

Tokom tih 24 sata, još najmanje 15 studenata je pozvano na informativni razgovor u policiju i BIA, a isto se desilo i ratnim veteranima.

Odraz pristupa režima se sam očitava kada se povuče paralela sa njjihovim potezima pred veliki protest 15. marta, koji je prema Arhivu javnih skupova okupio oko 300.000 ljudi u Beogradu. Podsetimo da je BIA pre tog protesta upala u prostorije PSG-a i privela šest osoba, dok je drugih šest i dalje u egzilu. Šestoro privedenih, među kojima su i nastavnica Marija Vasić, ali i student i aktivista Lazar Dinić, sada se, nakon dva meseca u pritvoru i velikih protesta, brane sa slobode. Kakav epilog očekuje Tomića, ali i koji će biti odjek Vidovdanskog protesta, tek ostaje da se vidi.

(Ne)prijateljski razgovor

Međutim, sagovornicima Nove je jasno, da su ovo tehnike koje deluju već godinama, a da su se intezivirale u poslednjih šest meseci. Isidora Stakić iz Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku kaže da su hapšenja i privođenja “samo jedan od vidova kršenja prava na slobodu izražavanja, udruživanja, okupljanja i prava na bezbednost ličnosti”. Ipak, ove mere ne dolaze same od sebe, a ona za Novu objašnjava, koji je cilj ovih mera.

“Cilj ovih represivnih mera je zastrašivanje, odnosno obeshrabrivanje pobune protiv režima koji svakodnevno krši zakone i Ustav, kao i njegov pokušaj da pokaže svojim biračima da stvari i dalje drži pod kontrolom. U represiji koju režim sprovodi naročito zabrinjava stepen zloupotreba institucija, pre svega policije i službi bezbednosti, koje se stavljaju u ulogu čuvara vlasti, a ne zakona”, kaže Stakić za Novu.

Samim time, drugi sagovornik Nove, politikolog Aleksandar Ivković kaže da je suštinsko pitanje, na koje još nemamo odgovor, zašto se uopšte građani i studenti privode. On kaže, da do sada, mi od nadležnih organa nismo dobili konkretne dokaze za šta se tačno sumnjiče, niti kako su stečeni dokazi na osnovu kojih se donose ove odluke.

“Kada na to dodamo prethodne primere privođenja i zvanja na ‘prijateljske razgovore’ od novembra do danas, od kojih su se mnogi ispostavili kao neopravdani, možemo da pretpostavimo da ovo jesu represivne mere čiji cilj nije očuvanje bezbednosti već zastrašivanje studenata u blokadi i građana koji ih podržavaju, kao i materijal za medije bliske vlasti da prave priče o navodnom terorizmu i rušenju ustavnog poretka od strane demonstranata”, kaže Ivković.

Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava za Novu kaže da je ova vlast sklona represiji i kada se oseća ugroženo, da ne “bira” sredstva. Todorović za Novu podseća i na primere iz prethodnih godina.

“Ja bih da podsetim da u poslednjih 10 godina ove stvari nisu novost. Setim se samo da su Mila Pajić i Doroteja Antić takođe stavljene u auto, niko nije znao gde se nalaze šest sati, pa ni njihovi roditelji i prijatelji, da bi se na kraju ispostavilo da su bile u prostorijama BIA. To je isto slučaj koji bi mogao da se tretira kao otmica, jer mi ne znamo šta se sa tim ljudima dešava. Imali smo slučaj sa aktivistom Nikolom Ristićem, Ivanom Bjelićem”, kaže Todorović za Novu.

Akcija - reakcija

Veliki protest 28. juna mogao bi da bude presedan za vlast. Upravo zato ide već uvežbana taktika, kao pred 15. mart kada je vlast najavljivala velike nerede, upravo oko Pionirskog parka. Da su takvi neredi bili u pripremi od strane vlasti, postoji više navoda, ali suština, prema sagovorniciima Nove, leži u tome da se građani obeshrabre da dođu.

Međutim, takve akcije su zapravo proizvele kontraefekat. Prema Todorović, svaka ovakva akcija je suštinski kontraproduktivna, bez obzira na to da li je reakcija vidljiva odmah ili na duže staze. Ona objašnjava da se zapravo ni ceo ovaj studentski protest nije tek tako desio preko noći.

“Verujem da sve ovo što se desilo nakon pada nadstrešnice i ova količina nezadovoljstva koja postoji u društvu nije nešto što je nastalo tog dana, preko noći. Tako da sve što vlast radi u tom smislu je uvek kontraproduktivno i tu nema dileme. U krajnjoj liniji, ljudi koji su sigurni da imaju podršku građana, kao i u svoju mogućnost da državom upravljaju na način koji je predviđen zakonima, nema potrebe da se služe silom. Oni zapravo ovakvim postupanjem preispituju sopstveni legitimitet”, kaže Todorović.

S druge strane, Stakić navodi da potezi pred protest 15. marta, iako su bili represivni, nisu uspeli da zastraše studente i građane u dovoljnoj meri kako bi ih zaustavili, ali nisu doneli ni neke konkretne posledice po samu vlast.

U svakom slučaju, vlast ima rok do subote u 21 sat da ispuni zahteve studenata, koji su im ispostavljeni. Ukoliko se to ne desi, najavljuju građansku neposlušnost širokih srazmera.

A šta su studenti tražili?

Studentski ultimatum

Studenti u blokadi fakulteta u Beogradu ispostavili su vlastima u Srbiji dva zahteva. Prvi je da do Vidovdana, 28. juna, za kad je zakazan njihov protest, predsednik Vlade Đuro Macut uputi predlog za raspuštanje Skupštine, sa ciljem raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora

Drugi zahtev studenata u blokadi je prekidanje skupa u centru Beograda - gde protekla tri meseca kampuju protivnici blokada, koji sebe nazivaju "studentima koji žele da uče". Oni traže od MUP da preduzme sve mere kako bi se to uradilo.

Studenti u blokadi su naveli i da ukoliko zahtevi ne budu ispunjeni do 28. juna u 21 čas vlast može da očekuje "da će građani biti spremni da preduzmu sve postojeće mere građanske neposlušnosti".

„U subotu, 28. juna u Beogradu će se održati skup na kome očekujemo prisustvo velikog broja nezadovoljnih građana i ne možemo da predvidimo dalje korake građana nakon zvaničnog završetka skupa“, piše u otvorenom pismu.

S obzirom da su isti ti građani, kako su dodali, kako neformalno tako i formalno već više puta izneli iste zahteve, studenti su „poslednji put apelovali“ na ispunjenje istih kako bi „sprečili kulminaciju građanskog i studentskog nezadovoljstva“.

„Mi očekujemo da će u slučaju neispunjenja navedenih zahteva u datom roku građani Srbije biti spremni da preduzmu sve postojeće mere građanske neposlušnosti, kako bi zaštitili svoje osnovno pravo na slobodan i legitiman demokratski sistem“, dodaje se u otvorenom pismu Vladi Srbije.