Prošlo je godinu dana otkako su se u Briselu kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić saglasili sa 11 tačka sporazuma o odnosima Beograda i Prištine. Iako je susret dvojice lidera 27. februara prošle godine, u međunarodnoj javnosti ocenjen kao dobar korak, nakon ovog "briselskog dogovora" usledila je žestoka kriza na terenu, sa teškim posledicama po život tamošnjih Srba. Ugašena je većina srpskih privremenih organa, ukinut je dinar, Albanci su po prvi put zauzeli opštinske fotelje u srpskim sredinama...
Javnost je dugo čekala detalje sporazuma između Beograda i Prištine koji je prvobitno predstavljen kao Francusko-nemački plan.
Sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija 27. februara prošle godine u Birselu prethodila je serija razgovora sa evrospkim zvaničnicima, uključujuči i dolazak u Beograd izaslnika SAD za Balkan, Gabrijela Eskobara.
Iako famoznog potpisa nije bilo, Vučić i Kurti su se u Briselu saglasili sa 11 tačaka Sporazuma za put normalizacije odnosa Kosova i Srbije. Već u martu iste godine, ovoga puta u Ohridu, prihvaćen je Aneks sporazuma iz Brisela.
U srpskoj javnosti tumačeno je kao de facto priznanje Kosova, zbog toga što sporazum predviđa da Srbija neće blokirati članstvo Kosova ni u jednoj međunardnoj organizaciji.
Iako se sa tim saglasio, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uporno ponavlja da je za našu zemlju crvena linija članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.
Neposredno nakon dogovara u Briselu i Ohridu usledila je kriza na terenu koja je do temelja uzdrmala život Srba na Kosovu i Metohiji. Teško je hronološki popisati sve događaje od februara 2023. do danas, a kako li je tek to živeti – svakog dana.
Već 23. aprila u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova, održani su lokalni izbori. Rapisani su nakon što su u novembru 2022. godine Srbi napustili kosovske institucije. Izlazak na birališta bojkotovala je većina srpskog stanovništva, a učestvovanje na izborima i Srpska lista. Glasalo je oko 3,5 odsto upisanih birača. Međunarodna zajednica više puta pozivala je na organizovanje novih izbora.
Uprkos tome. na čelo Zubinog Potoka, Leposavića, Zvečana i Severne Mitrovice prvi put su došli Albanci. Gradonačelnici srpskih opština postali su Izmir Zećiri, Ljuljzim Hetemi, Iljir Peci i Erden Atić.
Iako je proces smene nelegitiminih gradonačelnika počeo, novi izbori još uvek nisu održani.
Mesec dana nakon održanih izbora dok je većina Srba sa KiM bila u Beogradu na Vučićevom mitingu „Srbija nade“, u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku začule su se sirene za uzbunu.
Uz suzavac i šok bombe, Kosovska policija je uvela u zgrade opština nove gradonačelnike, da bi potom istakli i kosovske, skinuvši srpske zastave. Tri dana kasnije u Zvečanu je došlo do ozbiljnog incidenta i sukoba građana sa vojnicima KFOR-a. Bilo je puno povređenih sa obe strane.
U mesecima koji su usledili, gradonačelnici na severu, svoj posao obavljali su ili iz privremenih objekata, ili poput čelnog čoveka Leposavića, Ljuzima Hetemija koji je izvestan period opštinske prostorije koristio kao lični prostor, u kom je spavao, jeo, obavljao ličnu hiigjenu…
Dok su oči javnosti bile uprte u tri opštine, u četvrtoj – Severnoj Mitrovci Erden Atić iz Kurtijevog Samoopredeljenja donosio je odluke kao što su zaustavljanje radova na projektima koje finansira Srbija.
Kad se činilo da situacija ne može biti gora, 24. septembra, rano ujutru, maleno selo Banjska kod Zvečana probudili su rafali. U oružanom sukobu grupe Srba i Kosovske policije, bilo je zvanično četvoro mrtvih. Stradali su jedan policajac i trojica Srba. Odgovornost za organizovanje napada preuzeo je dotadašnji potpredsednik Srpske liste, Milan Radoičić.
Iako zvanično nije obavljena, prema tvrdnjama prištinske strane, za Radoičićem i članovima njegove grupe raspisana je Interpolova poternica.
Nedugo nakon vesti o njegovoj umešanosti u slučaj „Banjska“, Kosovska policija izvršila je pretres njegove vile na jezeru Gazivode, a objavljeni su i snimci ovog luksuznog objekta.
PROČITAJTE JOŠ
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je izjavio da će naši organi podići optužne akte, kao i da su Srbi koji su učestvovali u oružanon sukobu, bili „progonjeni kao zveri“.
„On je čovek koji sebe smatra borcem za slobodu. Postoje stvari i pitanja na koja će morati da odgovori“, rekao je predsednik Vučić o Milanu Radoičiću neposredno nakon pucnjave na severu Kosova.
Posledice Banjske tek će se osetiti, ali je izvesno da su ionako urušenu poziciju Srba, koji su ostali bez poltitičke podrške i institucija, slike naoružanja vrednog pet miliona evra dodatno zacementirale. Za to vreme, sve su češći glasovi sa zapada o potrebi da se istraga o Banjskoj ubrza. Hapšenje Radoičiča nedavno je tražila američka senatorka Džin Šahin.
U trenutku kada je potpredsednik najveće stranke Srba na KiM – Srpske liste, Milan Radoičić preuzeo odgovornost za oružani sukob u Banjskoj, usledila je transformacija čelnih ljudi ove stranke.
Tako je na njeno čelo došao „čovek iz naroda“, ugledni lekar iz KBC Kosovska Mitrovica – Zlatan Elek. Poltika je suštinski ostala ista, a cilj je bio da se iz prvih redova povuku oni koji se kod građana nisu kotirali najbolje. Tako je, na primer, nekadašnji predsednik ove stranke Goran Rakić sada poslanik u Skupštini Srbije.
Pokušali su da ih sačuvaju barikadama, tenzijama, diplomatskim naporima, zavođenjem građana uz čuveno „Nema predaje, KM ostaje“, ali nisu uspeli.
Ne tako davno, u oktobru 2022. godine, predsednik Vučić je poručivao da „nema predaje“ i da Srbi neće prihvatiti RKS tablice, odnosno da da KM tablice ostaju.
„Posebno vama sa N1 pošto razumem da je ovo ključno pitanje za vas. Pošto vidim da niste razumeli ono što sam govorio u prethodnom delu, da vas obavestim – da, moj odgovor je: ‘Nema predaje!’ Ponoviću: ‘Nema predaje.’ Hoćete još jednom: ‘Nema predaje’“, rekao je Vučić na konferenciji za medije, 27. oktobra prošle godine, odgovarajući na pitanje novinarke N1 Sanje Sovrlić.
Ipak, masovna preregistracija na RKS tablice, tiho je trajala tokom čitavog novembra prošle godine, da bi se sredinom decembra proces praktično završio. Tada je iz regiona Sever Kosovske policije saopšteno da če vozilima sa lokalnim srpskim tablicama biti zabranjeno kretanje uz izricanje kazni.
Već prvi dan nove 2024. godine doneo je teške vesti za Srbe na KiM, koje su se kao na traci ređale jedna za drugom. Tog dana je stupila odluka o viznoj liberalizaciji za nosioce kosovskih pasoša, dok su Srbi koji imaju prebivalište na Kosovu, uz srpski pasoš i dalje građani drugog reda i možda retki Evropljani kojima je još uvek potrebna viza.
Istog dana, prva vozila sa RKS tablicama neometano su počela da ulaze na teritoriju centralne Srbije, čime je prekinuta praksa prelepljivanja „nacionalnih simbola“.
Vučić je izjavio da su odlukom o slobodnom kretanju vozila sa kosovskim RKS tablicama kroz Srbiju, izbegnute „velike zamke i opasnosti“ za zemlju.
Podvukao je da misli da će ta odluka Vlade Srbije, koja 1. januara stupa na snagu, doneti korist srpskom narodu i Srbiji u celini.
Prvi put posle 1999. godine, krenulo je i očitavanje utrošene struje na severu, a građani ovih dana čekaju prve račune.
Nastavilo se najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi Priština mogla da ukine dinar, što se odlukom Cenralne banke iz Prištine i dogodilo. Istovremeno, na ekspoziture u srpskim sredinama na KiM Komercijalna banka je stavila katance.
Jedina „domaća banka“ koja je sada građanima na raspolaganju je Poštanska štedionica. Novca je sve manje, pa su građani prinuđeni da odlaze u obližnji Novi Pazar i Rašku, kako bi podigli plate, socijalna i druga davanja.
Prvi mesec ove godine obeležila je i borba Prištine protiv srpske zastave i bilborda. Tako je 25. januara u blizini Zvečana uklonjen bilbord na kojima su se nalazili počasni građani ove opštine – uključujući lekare, Novaka Đokovića, ali i srpskog predsednika Aleksandra Vučića.
Samo dan kasnije, Kosovska policija ušla je u selo Vranište i tamo zatvorila četiri srpska Privremena organa, koje Priština smatra paralelnim.
Za Srbe na Kosovu i Metohiji poseban emotivni značaj imaju retki preostali simboli srpske državnosti, pa njihovo uklanjanje doživljavaju jako teško.
Na zgradama Centra za socijalni rad u Leposaviću, Mitrovici i Zubinom Potoku postavljene su table sa natpisom „Republika Kosovo“. Kosovska policija uklonila je i bilbord u bojama srpske trobojke iznad Kosovske Mitrovice. iste table postavljene su i na opštine Leposavić i Zubin Potok.
Početkom februara pripadnici Kosovske policije su ušli i u prostorije srpskih Privremenih organa u pećkom okrugu, a sa jedne od zgrada takođe je skinuta srpska zastava.
Tačan broj Srba koji je za sve ovo vreme napustio Kosovo nije poznat. Dok je trenutno fokus na tome kako će izgledati život bez srpskog dinara, građani strahuju šta će biti sa poslednja dva stuba srpskog opstanka na Kosovu – školstvom i zdravstvom.
****
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar