Gde nas vodi Vučićevo NE Evropskom parlamentu

Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja nije uvela sankcije Rusiji, a na evropskom putu velika prepreka je i kosovski problem. Osim što od evropskih zvaničnika stalno čujemo da je neophodno da se usaglasimo sa spoljnom politikom EU, takav zahtev našao se i na papiru Evropskog parlamenta. Naime, nedavno su evroposlanici usvojili Rezoluciju o Srbiji, u kojoj se od Beograda traži da uvede sankcije Ruskoj Federaciji, a kao novi zahtev, prvi put tako formulisan, navodi se i “međusobno priznanje Srbije i Kosova”.Da ove zahteve Srbija neće ni razmatrati, poručio je predsednik Aleksandar Vučić.“Lepo, pristojno i učtivo – nećemo. Može li nešto pristojnije od toga? Ne pada nam na pamet, nećemo da razmatramo“, rekao je Vučić odgovarajući na pitanje novinara kako će Srbija odgovoriti na zahteve EP da uvede sankcije Rusiji i postigne sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom „zasnovan na međusobnom priznanju“.Zbog neuvođenja sankcija Rusiji, Srbija je već platila cenu, budući da u junu nije otvoren nijedan klaster u pregovorima sa EU.Upitana kakve posledice Srbija može da ima zbog neispunjavanja zahteva iz Brisela, Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, navodi za “Novu” da u izveštaju EP ništa eksplicitno nije rečeno na temu.“Međutim, rečeno je da to ugrožava dalji proces pristupanja EU i to se vidi, pošto se očekivalo da se u julu može otvoriti još jedan klaster pregovaračkih poglavlja, a to se nije desilo. Ukoliko se ostane pri ovom stavu i ne učine neki , makar i najmanji ustupci, tu onda zaista može doći do ozbiljnih problema u daljim odnosima sa EU”, kaže Minić.

Na pitanje o kakvim ozbiljnim problemima se radi i da li posledica može da bude zaustavljanje evropskog puta Srbije, ona navodi da će biti sve jasnije kada bude formirana vlada.“To će biti veliki signal i EU, šta se zapravo namerava i sa kojim ljudima će ubuduće da se radi i kakav se tempo reformi u Srbiji može očekivati. Jer nisu samo dva pitanja izlistana u velikom izveštaju EP - tu su i pitanja demokratskih reformi, stanja u medijima, ljudskih prava, borbe protiv organzivanog kriminala i korupcije. To su sve elementi do kojih će zavisiti dalji odnosi sa EU”, ističe Minić.Ona navodi da ukoliko zvanični Beograd ne bude napravio neki pomak, kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji, i ne bude dao znak da je spreman da ide tim putem, Srbiji se može desiti da zbog otpora da promeni politiku prema Rusiji bude isključena ili da bude minimalno uključena u prebacivanje delova evropske industrijske proizvodnje i snadbevačkih lanaca koji se iz Azije vraćaju u Evropu.“Drugo, u Luganu je već bila organizovana konferencija vezano za obnovu Ukrajine posle rata. O tome se već donose odluke iz kojih sredstava će se vući podrška Ukrajini. Srbija kao zemlja koja se stalno proruski izjašnjava, koja po ulicama crta “z”, koja odbija da uvede sankcije, ona će iz procesa obnove Ukrajine biti potpuno isključena, ukoliko se nešto ne promeni. Ne treba zaboraviti da će to biti ogromna šansa za evropske kompanije. Ja sada ne govorim o etičkim i moralnim pitanjima vezanim za podršku rusiju u Srbiji iza odbijanje da se uvedu sankcije”, kaže Minić.Sagovornica “Nove” ističe i da je Srbija ovakvom politikom bezbednosno ugrožena.“Ako se rat bude dalje širio, Srbija je potpuno usamljena u evropskom i NATO okruženju bez ikakve zaštite”, zaključuje Minić.

BONUS VIDEO Vladimir Međak: Uvođenje sankcija Rusiji pitanje je da li odustajemo od EU?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vladimirmeakuvoenjesankcijarusijipitanjejedaliodustajemoodeu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3480091"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram