Bivši premijer Srbije Vojislav Koštunica odavno se povukao iz političkog života Srbije, ali ovih dana posredno se vratio potpisivanjem peticije Pokreta za odbranu Kosova i Metohije čija je glavna poruka - “ne ultimatumu, ne kapitulaciji“. Ona se odnosi na nemačko-francuski plan za Kosovo, o kojem će sutra u Skupštini govorati predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Zbog parafa ispod peticije u kojoj se potpisivanje plana dovodi u vezu sa kapitulacijom, Koštunica se našao na udaru predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji ga je javno upitao da objasni zašto je pustio 1.800 terorista iz zatvora i organizovao skup “Kosovo za patike”. I tako se bivši premijer makar na jedan dan ponovo našao u centru političkih zbivanja u Srbiji.
“Samo kad pročitate obrazloženje te peticije, pa se zapitate – što si pustio 2003. godine ili kad već, 2001. godiine, nije ni važno… Što si pustio 1.800 terorista iz srpskih zatvora, među kojima i braću Mazreku? Što si ih pustio? Što si ćutao i pustio da nam spaljuju crkve i manastire po Kosovu i da nam progone i ubijaju ljude 2004… Što si ti isti, koji to potpisuješ, ćutao i organizovao skup „Kosovo za patike“, 2008. godine i to je bio sav trud. A ovaj drugi pobegao u Rumuniju. Ja ne bežim nigde, idem i pred svoj narod, idem i pred parlament… Idemo da slušam uvrede i najgore moguće gadosti i nikakav problem mi nije. Odgovoriću se svakome od njih“, kazao je danas Vučić govoreći o Vojislavu Koštunici i peticiji koju je potpisao.
Peticija je pokrenuta na Savindan, a inicijalno ju je potpisalo 205 članova i simpatizera Pokreta, među kojima više poznatih imena, uključujući i jedno koje se već duže ne viđa u javnosti. Pored Koštunice, među potpisnicima su Matija Bećković, Emir Kusturica, Đorđe Vukadinović i lideri desnih stranaka – Milica Đurđević-Stamenkovski, Miloš Jovanović, Vojislav Mihajlović, Boško Obradović, bivši ministar kulture Vladan Vukosavljević, kao i još nekoliko umetnika.
“U susret očekivanoj sednici skupštine Srbije posvećenoj Kosovu, a koja je zakazana za sutra u 10 časova, pokret koji već dve i po godine okuplja srpske intelektualce koji žele da spreče „savremene skorojeviće“, koji su uz „spoljnu pomoć“ zarobili Srbiju, a sada „hoće da dokrajče njeno nacionalno biće hladnokrvnom predajom njenog nosećeg simbola – Kosova i Metohije“, navodi se u proglasu.
Dakle, samo je Kosovo moglo “izvući” Koštunicu iz političke ilegale u kojoj je od 2014. godine.
Od trenutka kad se zvanično povukao iz političkog života, provodeći vreme uglavnom u svojoj vikendici u Belanovici, tek s vremena na vreme u javnosti se pojavljivala poneka fotografija Vojislava Koštunice ili vest o tome da je posetio neki događaj.
Poslednji put kad je Koštuničino ime “uznemirilo duhove” spomenuo ga je u intervjuu za Nedeljnik profesor Vladeta Janković, nakon što je i zvanično objavljena njegova kandidatura za gradonačelnika Beograda u februaru 2022.
Upitan da li se konsultovao sa Vojislavom Koštunicom oko odluke da prihvati kandidaturu, Janković je odgovorio potvrdno.
“Jesam. Ja njega smatram ne samo nekim čiji sam bio dugogodišnji politički saradnik, već i ličnim prijateljem“, rekao je Janković i dodao da je uvek njegov savet i mišljenje smatrao dragocenim.
“Daleko od toga da sam se uvek sa svime slagao, ali bitno je da znam da misli čisto i bez predrasuda“.
Ranije je Koštunica 2019. Snimljen u prodavnici, na kasi jednoh hipermarketa u Aranđelovcu. Sledeće godine je Željko Tomić, bivši funkcioner Demokratske stranke Srbije, na društvenoj mreži Tviter postavio fotografiju sa Koštunicom, a 2022. bivši predsednik Jugoslavije i premijer Srbije uslikan u Ljigu na književnoj večeri, jednom koncertu…
I to bi bilo to.
Inače, Vojislav Koštunica je na političku scenu studio nakon petooktobarskih promena kada je postao predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Nakon ubistva premijera Zorana Đinđića i vanrednih parlamentarnih izbora održanih u decembru 2003. godine, Koštunica formira Vladu Srbije i postaje njen presednik.
Koštunica je vodio vladu tokom dva mandata, a njegov drugi mandat obeležilo je savezništvo sa Demokratskom strankom (DS) i G17+, međutim njihova koalcija nije dugo trajala.
Njegov drugi mandat obeležile su stalne trzavice sa kolacionim partnerima oko pristupanja Srbije Evropskoj uniji, rešavanja problema Kosova i Metohije, privatizacije NIS-a i zakazivanja predsedničkih izbora.
Nakon tesne pobede kandidata DS Borisa Tadića u drugom krugu predsedničkih izbora 2008. i Koštuničnog protivljenja potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, odnosi u koaliciji su poremećeni.
Kriza je privremeno rešena odlaganjem potpisivanja sporazuma na mesec dana. Nekoliko dana kasnije, 17. februara 2008, kosovski Albanci su jednostrano proglasili nezavisnost, te Koštunica ostaje upisan u srpskoj političkoj istoriji kao premijer za vreme čije vlasti se to dogodilo.
Ostavku podnosi 7. jula 2008. Godine, a iz politike se definitvno povlači 2014. godine kada je podneo ostavku na mesto predsednika DSS-a zbog loših rezultata na parlamentarnim izborima.
BONUS VIDEO: Koštunica na koncertu Bore Čorbe
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare