0
"Ministarstvo kulture i informisanja je deo vlade i zbog toga nije bilo potrebe da se konsultujemo oko usvajanja Zaključka o centalizovanju vesti o koronavirusu. To se ispostavilo kao pogrešna odluka, ali mislim da to nije ništa strašno - ko radi taj i greši. Ne vidim nikakav problem u tome što je odlučeno da se konferencije za medije održavaju bez novinara. Naravno da je bolje kad možete direktno postavljati pitanja, ali mi moramo da shvatimo da se nalazimo u vanrednom stanju", izjavio je u intervjuu za Nova.rs, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović.
Prema njegovom mišljenju, rad medija u prethodnom periodu bio je veoma korektan, uz određena „iskakanja“. On ocenjuje da su neprimerene primedbe iz Evropske unije o stanju medijskih sloboda u našoj zemlji, navodeći da EU ne bi trebala da deli packe u trenucima kad se ceo svet bori sa koronavirusom.
Kako ocenjujete rad medija od početka epidemije koronavirusa?
Rad medija, njihovo ponašanje i uopšte njihov angažman u ovom periodu bio je sasvim korektan. Čak bih rekao i dobar. Mislim da su u ovom periodu odradili svoj posao “muški”. Mogu da kažem da su bili u prvim borbenim redovima kad je u pitanju informisanje građana Republike Srbije. I ja kao državni sekretar sa tim mogu da budem veoma zadovoljan i da istaknem da je sedma sila ovoga puta, kad je to bilo najpotrebnije, potpuno odgovorila svojim zadacima.
Da li ste registrovali neke ozbiljnije prekršaje u izveštavanjima medija?
Uvek smatram da može bolje. Nikad se ne treba zadovoljavati onim što je postignuto, već bi trebalo težiti ka još višim ciljevima. U tom smislu, neki su možda malo iskakali sa senzacionalističkim naslovima, ali mislim da je to potpuno normalno u okviru koncepta samog medija. Ministarstvo kulture i informisanja je na samom početku ukazalo i apelovalo na medije da budu vrlo obazrivi kako izveštavaju svoje čitaoce, gledaoce i slušaoce. Iz prostog razloga što je situacija bila vrlo ozbiljna. Ona je i dalje takva, stoga će biti još posla za medije da na pravi način odgovore svom zadatku.
Je l’ možete da navedete neke konkretne slučajeve gde ste primetili to „iskakanje“?
Ne bih pominjao nijedan medij, iz prostog razloga što državni sekretar to ne radi. To bi značilo da se država, odnosno ja, mešam u neki programski koncept ili sadržaj. To je zanemarljiv broj medija koji su malo iskakali sa svojim senzacionalističkim naslovima, sejući možda strah i paniku. Ali, ja bih se više zadržao na onome što je bilo dobro. Mislim da je to jedna vrsta optimizma koji u ovom trenutku treba sve da nas krasi.
„Društvene mreže nisu u nadležnosti Ministarstva kulture i informisanja“
Na Fejsbuk stranici pod nazivom „Covid 19 Serbia“, svakodnevno se sponzorisanim objavama napadaju novinari i medijske kuće, koje su označeni kao neprijatelji Srbije. Građani prate tu stranicu očekujući informacije o koronavirusu, a umesto toga plasiraju im se neistinite priče koje nemaju veze sa epidemijom. Ima li Ministarstvo mehanizam da stane na put takvoj zloupotrebi?
Društvene mreže nisu mediji. Fejsbuci, instagrami i ostali su, pre svega, deo lične prepiske, ličnih stavova.
Ova stranica se predstavlja kao zvanična stranica za informisanje građana o koronavirusu?
Mi se ne bavimo društvenim mrežama, bila to zvanična stranica ili ne. Jednostavno nismo u mogućnosti da reagujemo na bilo čije obraćanje putem društvenih mreža. One su lična stvar i stav i to je nešto što je u okviru demokratije dozvoljeno. Svako sa sobom nosi neku odgovornost za ono što objavi. Pratim, naravno, tu vrstu obraćanja javnosti, ali lično mislim da je to ipak nešto čime se Ministarstvo kulture i informisanja ne bavi. Mi se bavimo sistemom javnog informisanja u Republici Srbiji, a to znači normativom. Ako u budućnosti dođemo do zaključka da Ministarstvo kulture i informisanja ili bilo koji drugi organ treba da reaguje na takve stvari, otom potom. To prvo treba zakonski rešiti.
Ovde se, ipak, radi o napadima na novinare i medijske kuće, a tu stranicu prati više hiljada ljudi?
Mi ne možemo paušalno da prilazimo stvarima. Moramo svakom eventualnom ekcesu da priđemo jako ozbiljno.Ako nešto nije kako treba, time se bavi Odeljenje za visokotehnološki kriminal. Hajmo da pustimo ljude da rade svoj posao.
Ali, mediji su ti koji su u pomenutim objavama označeni kao neprijatelji Srbije?
Ne postoji medij koji može da zadovolji svakoga. Svako pronalazi onaj koji mu najviše odgovara. Do danas niko nije izmislio medij koji će biti svima po volji. Prema tome, ima ekstremista. Ima ljudi koji su u nekim svojim razmišljanjima potpuno na suprotnoj strani. Društvene mreže valjda zato i služe – da svako može da izrazi svoju volju. I to je, po mom mišljenju, sasvim korektno. Ne zaboravite, postoje zemlje u kojima su društvene mreže zabranjene.
Kako gledate na to da su pojedini tabloidi prvobitno objavljivali informacije da je koronavirus smešan, da bi nakon toga upozoravali građane da isti taj virus „ubija kao kuga“?
Kao što sam i rekao – ne mešam se u sadržaj i ono što donose mediji. Ja na to nemam pravo, iz prostog razloga što bi to značilo da se država meša u njihov posao. Međutim, u ovom slučaju koji ste vi pomenuli, rekao bih da je reč o opštim stavovima. Prvo, to nije moj stav. Drugo, to je bilo na samom početku kad još nije ozbiljno shvaćeno ovo što je trebalo odmah da se ozbiljno shvati.
Zar nije širenje panike kad neko napiše da virus „ubija kao kuga“?
Širenje panike je pojam oko koga bismo mogli da diskutujemo. Šta je panika, pod jedan, a pod dva, kako ona izgleda i kakvi su njeni efekti. Ja lično smatram da je u Srbiji preovladao razum i da niko nije uspeo da unese paniku i strah. U prilog tome govori disciplina kojom se građani Srbije pridržavaju mera Vlade Republike Srbije.
Da li se Vlada Srbija konsultovala sa Ministarstvom kulture i informisanja prilikom donošenja Zaključka o centralizovanju vesti?
Ministarstvo kulture i informisanja je deo vlade. Prema tome, tu nema konsultacije. Mi jednoglasno donosimo odluke. To se ispostavilo kao pogrešna odluka, ali ja mislim da to nije ništa strašno – ko radi taj i greši. Procenjeno je u tom trenutku da se centralizuju informacije kako se ne bi širile dezinformacije i lažne vesti. Odluka je bila vrlo dobronamerna. Međutim, onda se ispostavilo da nije baš najsrećnije doneta. Ali, mislim da to ništa nije sporno.
Koliko je ovaj zaključak naštetio imidžu Srbije u Evropi, s obzirom na to da je iz godine u godinu jedan od glavnih zahteva EU da se poboljša stanje slobode medija u Srbiji?
Voleo bih da mi neko objasni na osnovu čega je došao do tog zaključka. Ne slažem se sa onim što je Freedom House dao kao svoju viziju onoga što se događa na planu slobode medija i uopšte sloboda, isto kao ni sa onim što su naveli Reporteri bez granica. Pa, nisu valjda oni jedine sudije koje odlučuju da li su ovde mediji slobodni i na kom stepenu je demokratija. Mislim da ovde ima mnogo više medija koji su nenaklonjeni Vladi Republike Srbije. Nama stalno drže lekcije o nekim slobodama. Takođe, mislim da je vrlo neprimereno da dobijemo bilo kakvu packu ili bilo kakvu kritiku od strane EU u ovom trenutku, kada se ceo svet bori protiv ovog zdravstvenog zla. Mislim da to nije ni korektno, ni dobro. Na kraju krajeva, gde ste videli u svetu da predsednik ili premijerka toliko puta izlaze pred medije kako bi im dali informacije.
A da li je u opisu njihovog posla da toliko često izlaze u medije sa tim informacijama?
Smatram da su i predsednik i predsednica Vlade toliko otvoreni prema medijima i da su im toliko dali za pravo, da mislim da nigde u svetu nema takve slobode. Ne samo slobode, nego je medijima omogućeno da im postavljaju direktna pitanja.
Da li je Ministarstvo konsultovano pre ukidanja prava novinara da postavljaju uživo pitanja na Konferencijama za novinare?
Ne, nije. Procena struke je bila takva da ne treba izlagati predstavnike medija mogućnosti da se zaraze.
S obzirom na to da je potpitanje esencija novinarstva, koliko je štetno organizovati ovakve konferencije?
Nema nikakve štete. Iskreno rečeno, u tome ne vidim nikakav problem. Naravno da je bolje kad možete direktno postavljati pitanja i potpitanja, ali mi svi moramo da shvatimo da se nalazimo u vanrednom stanju.
Da li u odluci da novinari ne dolaze na konferencije vidite i političku pozadinu? Veliki broj novinara tvrdi da su se osećali bezbedno na pomenutim konferencijama i navodi da su one zabranjene kako se ne bi pred milionskim autidorijumom čula pitanja koja nisu po volji aktuelne vlasti.
Ja se ne slažim sa tim. Pitanja su pitanja. Ne postoje ona koja su prijatna ili neprijatna za vlast. S druge strane, ja imam malu primedbu na kolege iz medija: Oni kao da ne slušaju kad struka daje informacije i postavljaju im pitanja o kojima su oni već govorili. Mislim da su mnogi veoma nepripremljeno dolazili na te konferencije za novinare. Mislim da je ovako mnogo efikasnije. Ne kažem da je ovo najbolje rešenje, ali je procena da je način na koji se sada organizuju konferencije u interesu zdravlja i onih koji rade u medijima.
O hapšenju Ane Lalić: Slučaj je ispolitizovan, ni Ministarstvo poljoprivrede nije nadležno kad uhapse poljoprivrednika.
Vaša prva reakcija na slučaj hapšenja naše koleginice Ane Lalić bila je da nije posao Ministarstva da se bavi time ko je uhapšen. Kako Ministarstvo u čijoj nadležnosti je informisanje može da ne bude nadležno i da nema stav kada je reč o hapšenju novinara?
Kad uhapse poljoprivrednika, da li vi mislite da Ministarstvo poljoprivrede treba da bude nadležno za to? Naravno da ne. Bio novinar ili poljoprivrednik, svi građani Srbije moraju da se pridržavaju određenih zakona.
A da li ste se u međuvremenu upoznali sa čitavim slučajem i kako sada gledate na njega?
Jesam. Vidim da je koleginica Lalić posle toga puštena. Vidim da je usledilo i izvinjenje da nije to trebalo učiniti. Mišljenja sam da nije trebalo na taj način reagovati i da je ceo slučaj poprilično ispolitizovan.
S čije strane?
Opozicija je to iskoristila na svoj način. Ali, da li znate koliko ima ljudi na dnevnom nivou koji su pogrešno uhapšeni? Koliko hoćete. Ovde je osetljivo pitanje jer je reč o novinarki koja je iznela neke podatke koji stoje ili ne. U to uopšte ne ulazim. I ja kad izađem na ulicu i mene može neko da privede na informativni razgovor. To nije hapšenje.“
