0
Srbija i Crna Gora, prvi put od 2003, nisu demokratske države, zaključak je izveštaja "Zemlje u tranziciji" nevladine organizacije Fridom haus, dokumenta u kojem je istražen i opisan način upravljanja u 29 država bivšeg Sovjetskog Saveza i Istočne Evrope.
Kako je objavio Glas Amerike, Srbija i Crna Gora su u izveštaju za 2020. godinu svrstane u kategoriju vlada u tranziciji ili hibridnih režima – u kojima je vlast zasnovana u autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene. Takva vlast, u jednoj državi, istovremeno može da sprovodi političku represiju i raspisuje izbore.
„Albanija, Srbija i Crna Gora zabeležile su najveći pad – imajući u vidu sve zemlje Balkana. Srbija i Crna Gora nazadovale su u borbi protiv korupcije. Izostaje efikasna akcija kao odgovor na slučajeve povezane sa korupcijom na visokim nivoima, a postoje i slučajevi raspuštanja institucija i ustručavanje od delovanja kojim bi se te države adekvatno suprotstavile korupciji“, rekao je za albanski servis Glasa Amerike Majkl Smelcer istraživač nevladine organizacije Fridom haus sa sedištem u Vašingtonu.
U izveštaju Fridom hausa obrazloženo je, između ostalog, da je od dolaska na vlast 2012. godine, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) sistematski ograničavala mogućnosti opozicije da bude uključena u upravljanje državom.
„SNS vrši pritisak na birače, posebno na zaposlene u javnom sektoru“
„Od 2016. do 2018. godine na dnevni red za glasanje u Skupštini uvršćuju se isključivo predlozi poslanika koji su prijateljski orijentisani prema vlasti. Takođe, u 2019. probrana su svega dva predloga, van redova skupštinske vladajuće većine, koji su izglasani. Da bi ograničila nadzor nad sopstvenim predlozima, SNS predloge preplavljuje nepotrebnim amadmanima, koji bivaju uključeni u vreme odobreno za parlamentarnu debatu“, navedeno je u delu izveštaja Fridom hausa „Zemlje u tranziciji“ posvećenom Srbiji.
Ukazano je i na praksu usvajanja zakona po hitnom postupku – procesa koji bi, podvlači Fridom haus, trebalo da bude primenjen isključivo u vanrednim situacijama. Ta organizacija upozorava da je tokom 2019. više od polovine zakona u Srbiji usvojeno po hitnom postupku.
„Sporna legitimnost većine vladajuće stranke dodatno obeshrabruje poslanike opozicije. Parlamentarni izbori 2016. godine pokazali su da SNS koristi prednost koju ima kao vladajuća stranka ne iskazujući jasne razlike između državnih i partijskih aktivnosti. Vrši pritisak na birače, posebno one koji su zaposleni u javnom sektoru, privlačeći birače koristeći društvene inicijative“, navedeno je u izveštaju Fridom hausa, a prenosi Glas Amerike.
Zabrinjavajući skandali u crnogorskom pravosuđu
Kada je o Crnoj Gori reč – Majkl Smelcer, istraživač te nevladine organizacije, kaže za Glas Amerike da su problemi najočigledniji u pravosuđu.
„U toj sferi zabeleženi su negativni trendovi i nedostaci u nezavisnom radu. U tom smislu su istraživači zabeležili zabrinjavajuće slučajeve skandala u pravosuđu i tužilaštvu. Brige dodatno intenzivira i to što članovima Pravosudnog saveta ističe mandat“, rekao je Smelcer.
Takođe, u izveštaju se analiziraju i problemi u crnogorskoj parlamentarnoj praksi.
„Članovi opozicije su još 2016. godine, odbijali da učestvuju u radu Skupštine, pošto je – nakon izbora, koje su označili kao nepoštene – po deseti put vlast preuzela vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS). Skupština u kojoj dominira vladajući DPS usporeno je sprovodio izborne reforme – što je otežavao bojkot opozicionih poslanika. Parlament u kojem dominira DPS polako je vodio izborne reforme, mada su ih takođe ometale i poteškoće u prikupljanju kvoruma tokom bojkota. Međutim, nije bilo velikih problema sa pridobijanjem glasova za usvajanje spornog Zakona o slobodi veroispovesti“, navedeno je, između ostalog, u delu izveštaja posvećenom Crnoj Gori.
Majkl Smelcer, stručnjak Fridom Hausa, ukazuje da se mnogi lideri Centralne i Istočne Evrope više ne pretvaraju da mare o demokratiji i vladavini prava.
„Zaključci do kojih smo došli su krajnje obeshrabrujući. Utvrdili smo da se lideri i političari u tom području više ne kriju iza demokratskih fasada. Njihove maske su pale i oni se više ne prikrivaju iza poštovanja nominalnih vrednosti i otvoreno napadaju demokratske institucije“, podvlači Smelcer.
Destabilizujući uticaji Kine
Raniji izveštaju Fridom hausa o državama u tranziciji dokumentovali su načine na koje Rusija upotrebljava diplomatiju u svrhe destabilizacije transatlantskog saveza i uspostavljanja sfere svog uticaja.
Međutim, tokom poslednjih nekoliko godina Kina nije bila ništa manje aktivna u pokušaju ostvarivanja svojih spoljnopolitičkih ciljeva. Fridom haus u izveštaju navodi da Kina u svojim međunarodnim angažmanom, ne koristi metode direktne konfrontacije – ali koristi prikrivene metode delovanja na demokratske institucije, u regionu koje se protežu od centralne Evrope do centralne Azije, podvučeno je u izveštaju.
„Kina sve više koristi slabosti institucija uključujući se u korumpiranje političke i ekonomske strukture. U izveštaju smo ukazali na uvoz tehnologije za nadzor u državama poput Srbije, kao i kampanje medijskog uticaja u Češkoj Republici i drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope – kao i takozvanu dužničku diplomatiju u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, u kojima Kina kontroliše značajne sume stranog duga tih država“, kaže Majkl Smelcer.
Kosovo ostvarilo napredak
Zemlje Zapadnog Balkana koje su, prema izvešaju Fridom hausa, zabeležile napredak su Kosovo i Severna Makedonija. Obe zemlje su, poput Srbije i Crne Gore, u kategoriji vlada u tranziciji ili hibridnih režima. Kosovo je, kako je navedeno, jedina zemlja koja je pomake ostvarivala u svakoj od prethodnih pet godina.
„Obe zemlje zabeležile su napredak u oblasti nezavisnih medija. Naši stručnjaci utvrdili su dugoročni trend porasta objektivnog i verodostojnog izveštavanja, kao i povećanje broja raznovrsnih medija. Medijima na Kosovu uplaćena su i donatorska sredstva usmerena unapređivanju rada elektronskih medija i suzbijanju dezinformacija“, ukazuje istraživač Fridom hausa Majk Smelcer.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
