Fridom Haus: Srbija beleži najveći pad u slobodama od svih zemalja regiona

Prema izveštaju "Sloboda u svetu 2026" o političkim pravima i slobodama građana, u 54 zemlje zabeleženo je pogoršanje situacije, dok je u 35 došlo do poboljšanja.

Sve zemlje Zapadnog Balkana označene su žutom bojom, što znači da su grupisane među "delimično slobodne zemlje", ali se jedino Srbija nalazi među zemljama u kojima je Fridom Haus zabeležio najveći pad sloboda u toku prethodne godine (za tri boda).

Srbija je na petom mestu globalne liste kada je reč o padu sloboda, a tu poziciju sa njom dele Bugarska, Sjedinjene Američke Države (SAD), Obala Slonovače, Mali, Mjanmar, Nepal, Nigerija.

Najveći pad sloboda u 2025. godini zabeležen je u Gvineji Bisao (za osam bodova), Tanzaniji (sedam), Burkini Faso, El Salvadoru, Madagaskaru (pet) i Gruziji i Togou (četiri).

Srbija, koja je i prošle godine u izveštaju Fridom hausa bila među zemljama u kojima je zabeležen najveći pad sloboda, ove godine je izgubila tri poena nakon što su, kako je navedeno, antivladini protesti naišli na prekomernu silu policije i nasilje pristalica vladajuće stranke.

U izveštaju je, između ostalog, posebno ukazano i na digitalni nadzor koji je češće rezultirao većim ograničenjima ličnog izražavanja, što se obično događalo u slabijim demokratijama.

U Srbiji, koja se "suočila sa demokratskim nazadovanjem pod predsednikom Aleksandrom Vučićem i Srpskom naprednom strankom, policija i obaveštajne službe su navodno rasporedile razne špijunske proizvode za nadzor novinara, aktera civilnog društva i organizatora protesta", ukazano je u izveštaju, u kojem je kao primer navedeno da su najmanje desetine, a možda i stotine ličnih uređaja bili ciljani jedinstvenim špijunskim alatom "NoviSpy", ali da tačan broj nije poznat, s obzirom na to da su ga vlasti tajno instalirale tokom hapšenja, pritvaranja i policijskih ispitivanja.

Takve akcije su doprinele padu ukupnog rezultata Srbije na listi „Sloboda u svetu“ poslednjih godina, jer svest o nekontrolisanom državnom nadzoru motiviše samocenzuru među običnim građanima.

U Evropi, inače, koja je ostala najslobodniji region u svetu, poštovanje političkih prava i sloboda građana najvećim delom je stabilno, pri čemu je u deset zemalja registrovano poboljšanje stanja sloboda, a u osam pad.

Kako je navedeno, uprkos tome što se suočavaju sa značajnim političkim pritiskom, sudobi na Kosovu i u Bosni i Hercegovini demonstrirali su nezavinost. U Bugarskoj je, s druge strane, suprotan trend, jer je njen Vrhovni sudski savet, koji je odgovoran za imenovanja i upravljanje sudijama i tužiocima, nastavio da deluje sa isteklim mandatom.

Fridom haus napominje u izveštaju i da su politički sukobi ometali funkcije pojedinih delova vlasti u zemljama u regionu, a kao primer je navedeno Kosovo, gde novoizabrani poslanici nisu uspeli da formiraju vladu veći deo godine, a ima i tvrdnji da je vlada u tehničkom mandatu prekoračila ovlašćenja. To je dovelo do vanrednih izbora i zastoja koji je umanjio sudsku nezavisnost i fizičku bezbednost.

Crna Gora je pala za jedan poen, a kako je pomenuto u izveštaju, brojni zakoni koje je predložila crnogorska vlada usvojeni su po hitnom postupku i bez zakonodavne rasprave.

Među zemljama koje su ocenjene kao slobodne, Bugarska, Italija i SAD su zabeležile najveći pad.

U Bugarskoj su razlog posledice parlamentarnih izbora iz 2024. godine, koji su bili obeleženi kupovinom glasova i izbornim prevarama, dok je u Italiji vlada oslabila antikorupcijske zaštitne mehanizme.

U delu izveštaja o SAD posebno je skrenuta pažnja na izvršnu uredbu iz januara 2025. godine kojom je ugašena Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) preko koje su finansirani brojni projekti organizacija civilnog društva i nezavisnih medija širom sveta, kao i uredba kojom se nalaže zatvaranje Američke agencije za globalne medije, koja nadgleda Glas Amerike, kao i Radio Slobodna Evropa i Radio Slobodna Azija kao korisnike grantova. Te promene sprovedene su brzo i van zakonodavnog procesa, što je pogodilo hiljade organizacija u najmanje 129 zemalja.

Izveštaj Fridom Hausa posebno ukazuje na situaciju u Rusiji, gde je vlast, nastavljajući rat protiv Ukrajine, krivično gonila sve veći broj ljudi zbog njihovog antiratnog govora i aktivizma. U januaru 2025. godine dva medija su prvi put proglašena terorističkim organizacijama, naveo je Fridom haus.

Ukazano je i da u Kini vladajuća partija nastavlja da vrši kontrolu nad političkim pravima i građanskim slobodama, krivično goneći novinare, obračunavajući se sa sve brojnijim protestima i ograničavajući međunarodna putovanja.

U Belorusiji je, prema Fridom hausu, vlast primenila nesrazmerno nasilje nad demonstrantima, pri čemu su policajci hapsili, tukli i pucali na novinare, a više desetine hiljada ljudi je privedeno. To je dovelo do toga da brojni prodemokratski lideri i aktivisti odu u izgnanstvo.

Kao primer većeg pada sloboda navedena je i Gruzija, gde su protivnici vlasti bili izloženi fizičkim napadima, uznemiravanju i zakonskim ograničenjima čiji je cilj da se otežaju aktivnosti opozicije i civilnog društva.

Prema izveštaju Fridom hausa, dok je skoro svih 25 indikatora koje prati „Sloboda u svetu“ opalo tokom poslednje dve decenije, sloboda medija, sloboda ličnog izražavanja i pravo na pravičan postupak zabeležili su najoštriji pad.

Globalni prosečni rezultati za tri kategorije slobode pali su za 15, odnosno za 17 i 15 odsto, tokom dvadesetogodišnjeg perioda.

Ako se kontinuirani pritisak na te slobode nastavi, to će značiti smanjenu odgovornost vlasti, ograničenu javnu debatu o važnim pitanjima i politikama i manju zaštitu od nepravde i proizvoljnog kršenja individualnih sloboda, zbog čega su, kako je upozoreno u izveštaju, neophodna kreativna rešenja kako bi se osiguralo da se ta opasna erozija može zaustaviti i preokrenuti.

Upozoravajući da autoritarni režimi i dalje napreduju širom sveta, Fridom haus je zaključio da samo udruženi napori branilaca ljudskih prava, organizacija civilnog društva i demokratskih vlada mogu ubrzati dolazak dana kada će svi ljudi moći da žive u slobodi.

Ta međunarodna organizacija više od 50 godina beleži pretnje po demokratiju i slobode širom sveta, procenjujući u izveštajima stanje slobode u 195 zemalja i 15 teritorija, koje rangira na osnovu različitih indikatora.