Lokalni izbori koji su iza nas ogolili su gotovo sve marifetluke kojima se služi Srpska napredna stranke kako bi pobedila na izborima. Jedna od njih jesu bile fantomske liste, ali i liste koje su se na izborima deklarisale kao opozicione, a za koje se ispostavilo da to nisu nakon što se krenulo sa formiranjem vlasti u opštinama i gradovima. Poslednji u nizu takvih primera jeste lista “Čuvari Starog grada” Marka Bastaća koji je pre dva dana postao predsednik Skupštine opštine uz podršku naprednjaka.
Ukupno 21 odbornik iz redova vlasti podržalo je na konstitutivnoj sednici Skupštine opštine Stari grad najpre kandidaturu Marka Bastaća za predsednika tog organa, a zatim i njegov izbor.
Ovakav potez vlasti Bastać vidi kao signal da postoji šansa da se formira vlast u skladu sa predloženim programskim načelima njegove liste.
“Da li ćemo se mi dogovoriti sa Srpskom naprednom strankom? Uopšte ne mora da znači da hoćemo, zavisiće od usvajanja programa i garancija za njegovu realizaciju”, rekao je Bastać.
Međutim, Bastać ne objašnjava zašto nikada nije odgovorio na predlog liste “Biramo Stari grad” o formiranju vlasti, ali zato govori o tome ko je kriv zašto do dogovora nije došlo.
“Cela ova igra i soliranje Radomira Lazovića i Zeleno-levog fronta je podređena cilju da on postane predsednik opštine i njih ništa drugo od početka nije zanimalo. Na silu je gurao sebe za predsednika opštine iako nije sa Starog grada”, kazao je Bastać.
S druge strane, Lazović u izjavi za Novu.rs, kaže da nikada nije bilo reči o tome da on bude predsednik opštine Stari grad.
“Sve što smo imali da kažemo Bastaću rekli smo u predlogu koji smo mu dostavili. Ni jednog momenta nije bilo reči o funkcijama, a one mene svakako ne zanimaju. Da je hteo da razgovara mogao je to da uradi u periodu koji je iza nas. Jedini njegov cilj ovakvim istupanjem u javnosti jeste da se opere pred biračima koji s pravom nezadovoljni“, kaže Lazović.
Dodaje da će se Bastać ipak teško od toga „oprati“.
„On je SNS kandidat, čovek koji ne samo što je njihov kandidat, već i čovek koji je manipulisao izbornom voljom građana. Takođe, mislim da, kada je reč o njegovoj opozicionoj karijeri da je ona završena“, zaključuje Lazović.
Međutim, izbor Bastaća su podržali i odbornici lista koje su se predstavljale kao opozicione, a to su odbornik Narodne stranke i liste dr Dejana Žujovića.
Po tom pitanju Narodna stranka se još uvek nije izjašnjavala, ali Dejan Žujević jeste.
On je u objavi na Fejsbuku napisao da je taj odbornik nije ispoštovao ranije utvrđene dogovore o opozicionom nastupanju i da će zbog toga biti isključen iz organizacije.
Stari grad nije jedina opština u kojoj su liste koje su na izborima važile za opozicione ušle u saradnju sa strankama vlasti.
Na Vračaru su takođe odbornici Narodne stranke, prema tvrdnjama Bogdana Tatića, odbornika na toj opštini, podžali izbor predsednika Skupštine opštine.
Te navode nije demantovao predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić, ali je rekao da nisu u koaliciji sa SNS, te da je glasanje bilo tajno što dovodi u pitanje Tatićev zaključak.
“Odbornici Narodne stranke nisu članovi komunističke partije, što znači da su slobodni da glasaju prema svojem opredeljenju. Narodna stranka nije dala svojim odbornicima bilo kakve partijske naloge u tom pogledu, izuzev što su slobodni da odlučuju”, navodi se u Gajićevom saopštenju.
Nakon toga stigla je i vest da je član Narodne stranke Bojan Šurkalović postao većnik na opštini Vračar. Ubrzo iz te stranke su poručili da on nije njihov član.
Politikolog Aleksandar Ivković kaže za Novu da su na lokalnim izborima postojale tri vrste političkih organizacija koje su poslužile da dezavuišu birače i dovedu ih u zabludu.
“Prva vrsta su organizacije za koje se sumnja da ih je sama vlast osnovala ili u znatnoj meri podržala pred izbore. To su pre svega grupe čiji su nazivi podsećali na druge opozicione organizacije. Mnoge od njih nisu prešle cenzus, ali neke i jesu, i od njih se ne očekuje da će zapravo biti opozicija na lokalnom nivou”, objašnjava Ivković.
Dodaje da su druga vrsta one koje nije osnovala vlast, koje imaju opozicionu istoriju, ali su nakon izbora napravile dogovor sa vlastima.
“Tu pre svega mislim na Marka Bastaća i Čuvare Starog grada. Koliko sam ispratio njegovu kampanju, Bastać nije direktno napadao vlast i više se fokusirao na lokalne teme. Međutim, on je kritikovao, na primer, Beograd na vodi, što je de fakto kritika vlasti. Što je još važnije, Bastać je imao opozicioni „staž“ iz vremena kada je bio predsednik opštine Stari grad od 2016. do 2020”, kaže Ivković.
Treću vrstu organizacija, čine one organizacije koje ne ulaze u koaliciju (bar za sada) ali ne mogu ili ne žele da utiču na to za koga njihovi odbornici glasaju, smatra Ivković.
“To su Narodna stranka na Vračaru i Starom gradu i grupa građana doktora Žujovića na Starom gradu. Vladimir Gajić je potvrdio da su odbornici Narodne stranke na Vračaru slobodni da glasaju kako žele, što logično uključuje opciju da podrže vlast, a doktor Žujović je rekao da će član koji je glasao za Bastaća na Starom gradu biti isključen. U najboljem slučaju, dakle, ove organizacije nisu siguran opozicioni glas jer nema garancije da će odbornici, i protiv volje centrale, glasati protiv SNS-a”, zaključuje on.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare