Poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon, deo delegacije koja je posredovala u međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji za poboljšanje izbornih uslova, kaže za N1 da angažman evroparlamentaraca još nije završen i da prate šta se događa u vezi sa implementacijom dogovorenog. "Nismo zadovoljni dogovorom, ali napravili smo sve što je bilo u našoj moći, kao medijatori u procesu. Kaže i da su svi politički akteri bili pozvani da učestvuju u dijalogu, ali neki su odlučili da neće. "Teško je imati dijalog ako nisi za stolom", poručila je Fajon.
Fajon je najavila da će krajem meseca u Beograd doći posrednik u međupartijskom dijalogu Knut Flekenštajn i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik, a svi zajedno će doći u posetu početkom sledećeg meseca.
Na pitanje sa kim će razgovarati – da li samo sa onima koji su prihvatili učešće u telima koja su osnovana kao posledica dogovora u dijalogu ili i sa onima koji ga nisu prihvatili, ona navodi da zvanično razgovaraju sa svim strankama koje su bile u dijalogu.
„Razgovaramo i sa drugim političkim partijama, jer tražimo poboljšane uslove za ispunjenje svih mera. U razgovoru smo sa vlastima, civilnim društvom, svima koji žele da pristupe“, ukazuje Fajon i dodaje da je Srbija važna kandidatkinja u procesu proširenja i da bi ona želela da se taj proces brže odvija.
Na pitanje kako ocenjuje kritike na račun evroparlamentaraca da su svojim angažmanom pružili podršku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovom režimu, ona ističe da neće ulaziti „u izbornu kampanju, niti tumačiti izjave pojedinih političara u Srbiji, mi imamo mandat za medijaciju i svi kanali komunikacije otvoreni su za sve i da ko god želi da razgovara kako da poboljšamo izborne uslove ima mogućnosti“.
Na pitanje da li će biti neuspeh evroparlamentaraca ako neki odluče da ne izađu na izbore sledeće godine, ona navodi da to neće biti neuspeh evroparlamentaraca, već „neuspeh, tj. šteta za one koji će odlučiti tako“.
„Prošlogodišnji bojkot nije doneo dobro ni demokratskom sastavu parlamenta i vlade. Svaki korak u pravcu poštenih i transparentnih izbora je jako važan. Treba nam dijalog, poverenje i na kraju implementacija i iskrenost. Ako nešto dogovorimo, sad se očekuje primena. Ovih 16 mera poboljšaće neke stvari“, navela je Fajon, misleći između ostalog na Nadzorno telo za praćenje medija tokom izborne kampanje, u kome će, kako je dogovoreno, biti i pripadnici opozicije.
Ona dodaje da se slaže sa kritikama da to nije dovoljno, ali na Srbiji i njenim vlastima je da sprovedu dogovoreno.
Na pitanje kako tumači Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, koji je objavljen početkom oktobra, Fajon smatra da to što je komisija prvi put nakon dve godine preporučila otvaranje dva nova klastera sa Srbijom „nije veliki napredak, želim da Srbija ide brže kao EU“.
Ukazuje da se i dalje kritike na račun Srbije tiču indeksa slobode štampe, u kojem je Srbija stagnirala (93. mesto od 118 zemalja), nije se oslobodila senzacionalističke štampe koja podržava vladine mere, a tu su i svakodnevni napadi na novinare“.
„Situacija u medijima nije dobra, najlošija možda u celom regionu“, navela je Fajon i dodala da se i u Evropskom parlamentu pravi izveštaj o Srbiji, „koji će izaći možda i pre izbora, možda posle izbora“.
Ističe da su „sloboda medija, nezavisno novinarstvo – glavni uslovi za demokratiju i za poboljšanje izbornih uslova sledeće godine, i ljudi imaju pravo da imaju kredibilne informacije“.
A kako tumači najnovije događaje u vezi sa muralom Ratka Mladića na beogradskom Vračaru, ona ističe da je „potpuno neprihvatljivo da zemlja koja je kanddiat za članstvo u EU pravi svoju poziciju da one koji su odgovorni za zločine štiti“.
„Građani Srbije zaslužuju da žive u zemlji u kojoj se ne čuvaju murali ratnih zločinaca, već se bori za demokratiju i pravdu. Pozivam srpske vlasti i sve političke aktere da priznaju odluke međunarodnih sudova i žrtve svih ratova da poštuju“, istakla je Fajon za N1.
Dodala je da je njoj „šteta da se gubi energija koju bi Srbija trebalo puno više da uloži u borbu protiv pandemije, ekonomske i socijalne reforme i reforme za ulazak u EU“.
„Nacionalizam nije dobar za neki normalan život i pravnu državu“, poručila je ona.
Na pitanje zašto nije potpisala pismo nekih poslanika Evropskog parlamenta u kojem su osudili vlasti u Srbiji i predsednika Aleksandra Vučića, navodeći da je neprihvatljivo da u zemlji kandidatu za članstvo u EU policija čuva mural osuđenog ratnog zločinca, kaže da se slaže sa njegovom sadržinom, ali da ga nije potpisala, jer kao evroposlanica zadužena za Srbiju ima drugačije mehanizme komunikacije.
Bonus video: Kako je dijalog o fer izborima otišao u zaborav?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar