13
Britanski Fajnenšl tajms objavio je danas tekst o rušenju stare zgrade Generalštaba u Beogradu i dogovoru koji je postignut između srpskih vlasti i zeta Donalda Trampa, Džareda Kušnera da njegova firma zida luksuzni hotel na toj lokaciji. List navodi da je taj "dogovor studija slučaja o tome kako mala nesvrstana država može da se pripremi za Trampov mogući povratak u Belu kuću, i da to takođe odražava pojačani fokus Zapada na Srbiju u trenutku kada je odvajanje od njene istorijske srodne duše, Rusije, postalo prioritet".
Tekst Fajnenšl Tajmsa prenosimo u celosti.
Već 25 godina, prometnom saobraćajnicom u centru srpske prestonice, dominira pocrnela granata bivšeg jugoslovenskog Ministarstva odbrane. Namerno je ostavljen kakav je bio nakon što su ga NATO bombe uništile 1999. tokom rata na Kosovu.
Ipak, sada ovo svetilište srpskog nacionalizma treba da bude srušeno i preuređeno u blistav hotel i apartmanski kompleks. Investitori su, od svih mesta, iz Amerike — starog protivnika Beograda, koji je tokom 1990-ih dva puta vodio vojne intervencije NATO-a da osujeti srpsku agresiju u regionu.
I nije reč ni o kakvim starim američkim finansijerima.
Džared Kušner, zet Donalda Trampa i bivši viši savetnik, na čelu je „Affiniti Partners“, investicionog fonda koji podržava Saudijska Arabija, a koji stoji iza dogovora, i Ričard Grenel, istaknuti bivši pomoćnik Trampove administracije koji održava bliske veze sa bivšim predsednikom, koji je posredovao u tome.
Dogovor je studija slučaja o tome kako mala nesvrstana država može da se pripremi za Trampov mogući povratak u Belu kuću, kažu analitičari. To takođe odražava pojačani fokus Zapada na Srbiju u trenutku kada je odvajanje od njene istorijske srodne duše, Rusije, postalo prioritet.
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije od 2017. godine, insistira da je dogovor u potpunosti poslovni poduhvat i umanjuje ideju „quid pro quo“.
„Veoma sam ponosan na to“, kaže on za Financial Times.
„Ovo će dovesti više investitora i ljudi u Beograd. Onda ćemo imati Tramp hotel, hotel Ritz . . . Imaćemo sve vrlo brzo. Ti ljudi koji su pregovarali u ime Amerikanaca bili su veoma profesionalni. Njihovi zahtevi nisu bili laki.”
Ali dogovor se čini i očigledno političkim; suprotna strana je ipak srpska država. To postavlja Vučića da ima blisku vezu sa Belom kućom u slučaju pobede njegovog kolege nacionalističkog populiste, Trampa, na izborima u SAD u novembru.
Grenel, otvoreni, da ne kažemo borbeni Trampov saveznik, koji se navodi kao potencijalni državni sekretar, ako bivši predsednik osvoji drugi mandat, prvi je izneo ideju o takvoj investiciji u Beogradu kada je bio Trampov izaslanik za Balkan.
To je bilo povezano sa širom vizijom podsticanja američkih investicija u Srbiju kako bi se pokušala vezati za zapadnu sferu uticaja i oslabiti njen stari odnos sa Rusijom, prema ljudima uključenim u sporazum. Grenel voli da to predstavlja kao način da pomogne odnosima SAD i Srbije da se pomaknu iz prošlosti, kao odjek američkih investicija u Tokiju nakon 1945. godine.
„Verujem da smo preduzeli značajne korake u povlačenju Srbije od uticaja Rusije i Kine i približavanju SAD“, kaže on za FT.
„Takođe prepoznajem da treba više da se uradi i posvećen sam tome“, dodaje.
Da bi sprečili kritike ovog sporazuma od strane moćnog desnog srpskog nacionalističkog lobija, koji je snažno promoskovski orjentisani, investitori su se obavezali da će na tom mestu izgraditi spomenik žrtvama NATO bombardovanja, u konsultaciji sa srpskim arhitektama.
Istovremeno, Kušner planira da investira u projekat luksuznog turizma u obližnjoj Albaniji na radost njenog premijera Edija Rame.
„Potreban nam je super luksuz kao što je pustinji potrebna voda“, kaže Rama, dodajući da su Kušner i Grenel napravili uvertiru u Albaniju pre nego što su se okrenuli investiranju u Srbiju. Jedina razlika je, dodaje, u tome što je u Albaniji prvobitni pristup bio Kušner, a ne Grenel.
„U Srbiji je sigurno Grenel bio uvodničar, a ovde ne“, kaže Rama.
U Vašingtonu je najava sporazuma pokrenula pitanja o mogućem sukobu interesa ako se Tramp vrati na funkciju. Grenel i Kušner su to odbacili, tvrdeći da se ponašaju kao građani. Kušner je rekao da u slučaju drugog Trampovog mandata neće imati ulogu u administraciji.
U Evropi, Vučić, koji je deceniju dominirao domaćom i regionalnom politikom — tri godine kao premijer Srbije, a zatim sedam kao predsednik — smatra se klasičnim manevarom od klađenja da se igra protiv Amerike i EU protiv Rusije i Kine.
Čak i dok je sarađivao sa Trampovim saveznicima — i sve bliže sa Bajdenovom administracijom, Vučić je negovao odnos sa rivalom američke velike sile, Kinom, radi ulaganja. On je takođe održavao sentimentalnu vezu Srbije sa Moskvom, iako uglavnom preko proksija i dok je ruskog predsednika Vladimira Putina držao na distanci. Srpski nacionalisti, moćna sila u unutrašnjoj politici, vide Rusiju kao slovensku srodnu dušu.
PROČITAJTE JOŠ:
13
4
19
Srbi imaju „proračunatu“ ljubav prema Kini, kaže Srđan Bogosavljević, vodeći istraživač javnog mnjenja u Srbiji, i „iracionalnu“ ljubav prema Rusiji.
Shodno tome, Srbija je jedna od samo dve evropske zemlje — druga je Belorusija — koja ne podržava sankcije Rusiji. Što se tiče Pekinga, Srbija i Mađarska bile su jedine dve evropske zemlje koje je predsednik Kine Si Đinping posetio u maju, posle državne posete Francuskoj. Kina je uložila mnogo i često je na vrhu srpskih istraživanja javnog mnjenja kao najpopularnija strana sila.
Pa ipak, istovremeno, Vučić je podstakao veze sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i zalagao se za saradnju sa EU na razvoju potencijalno najvećeg evropskog rudnika litijuma u zapadnoj Srbiji, projekta vrednog više milijardi evra. Vučić insistira da je njegov cilj članstvo u EU, najvećem trgovinskom partneru Srbije.
Ona je kandidat već 12 godina, ali je malo napredovala u prevazilaženju zabrinutosti EU zbog njene posvećenosti vladavini prava i nerešenog statusa bivše pokrajine Kosovo.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare