Evropa želi Srbiju, ali pod jasnim uslovima: “Ono što su uradili Crnogorci na putu ka EU, mi možemo samo da sanjamo”

Tokom jula bila je, bar kako tvrdi Aleksandar Vučić, planirana savršena oluja Zapada protiv Srbije. U svojim nastupima povodom usvajanja Rezolucije Ujedinjenih nacija o Srebrenici, Vučić je bukvano svakodnevno bacao drvlje i kamenje na ključne zemlje Evropske unije uz vrlo jasne optužbe da su tamo neki na Zapadu urotili protiv Srbije i žele je jaku i stabilnu.

U traženju državnih neprijatelja koji žele da ga skinu sa vlasti, “jer je bez njega Srbija slaba”, opet su, u Vučićevoj intrepretaciji, vrlo često ključne evropske zemlje bile te koje mu rade o glavi. Ni priče o najnovijoj razvojnoj šansi Srbije, litijumu, nisu mogle da prođu “bez podmetanja trulog Zapada”. Više puta je predsednik Srbije poručio da su nas u nameri da se obogatimo zahvaljujući litiijumu pre dve godine sprečile tajne službe pojedinih evropskih zemalja, jer su se, naravno, bojale da ćemo da ih preteknemo. U svakom slučaju, već izvesno vreme predsednikova dominatna priča je da nas Zapad i EU, neće pa neće koliko god da se mi trudimo.

Međutim, ugledni gost iz Pariza, predsednik Francuske, kome se Vučić pre nekoliko dana jako obradovao i sa kojim je razmenjivao reči hvale usred Beograda je jasno poručio da Evropska unija želi stabilnu i demokratsku Srbiju, da nas jedva čekaju u evropskoj porodici naroda. Ali…. da se, naravno, zna koji su to uslovi koje treba da ispunimo.

Nemanja Todorović Štiplija, urednik portala European Western Balkans, ocenjuje za Nova.rs da je francuski predsednik, kao i predstavnici Nemačke pre njega, vrlo jasno rekao da je Srbiji kao najvećoj ekonomiji Zapadnog Balkana mesto u Uniji.

“U EU znaju da kod nas nema političke volje”

“I Makron i Olaf Šolc, koji je bio pre njega u poseti Beogradu, svesni su da politička volja državnog vrha u Beogradu da se ozbiljnije krene na putu evropskih integracija, na žalost, ne postoji”, ocenjuje naš sagovornik.

Podseća da je upravo Makron zagovarao koncept da se Unija najpre reformiše iznutra, pa da onda prima nove članove. Taj proces je, prema njegovim rečima, u EU u toku, pa bi nakon njega mogla da budu i odškrinuta vrata novim članovima.

“Ko se ozbiljno spremao za članstvo i ozbiljno radio na tome, mogao bi u nekom skorom periodu da dobije poziv za članstvo. Srbija to, na žalost, nije jer kod nas, nema pomaka već godinama u tom ključnom prvom klasteru”, objašnjava

Naglašava da je reč o političkim kriterijumima, odnosno stanju demokratije i vladavini prava u zemlji kandidatu. U to ulazi i sloboda medija, sloboda okupljanja, borba protiv korupcije, kao i borba protiv organizovanog kriminala.

Sve su to oblasti, po kojima, prema rečima našeg sagovornika, u Srbiji nema godinama nikakog pozitivnog napretka.

Ključan prvi klaster, koji je Srbiji najveći problem

“Da budemo krajne jasni - taj kalaster jedan je ključan i on on baštini evropske vrednosti. Da bi neka zemlja postala članica te mora da ispuni. Ostali uslovi mogu nekada i da se prolonigraju, ali ovo su stvari bez kojih nema članstva. Kod nas je baš u toj oblasti najveći problem i zastoj”, naglašava Štiplija.

Sagovornik Nova.rs ističe da su u EU godinama već svesni da politička vođstva zemalja kandidata odavno više interesuju fondovi i ekonomski benefiti članstva nego same evropske vrednosti, jer bi istinske reforme uveliko ugrozile vlast lidera pojedinih zemlja kandidata.

Nema dilemu da će Vučić nastaviti da dvostrukom politikom koju vodi po pitanju priljučenja EU, jedna priča za Brisel i evropske metropole, druga za domaću upotrebu.

“Primetno je i sada tokom susreta sa Makronom da je imao deo koji se odnosi kritički prema integracijama. Nastaviće da kada se obraća Zapadu da bude pozitivan, dok će u domaćoj javnosti i dalje predstavljati kao stari dobri kritičar EU, jer upravo to od njega očekuje znatan deo njegovog biračkog tela”, smatra Štiplija.

“Možemo samo da sanjamo napredak Crne Gore”

Sagovornik Nova.rs ističe da je krajnje neprimerena bila Vučićeva opaska izneta na međunarodnom skupu u Pragu da Crna Gora, kao ni Srbija neće ući u EU 2028. godine, kada je za našu zemlju rekao da postati deo Unije ni 2030. godine.

“Ono što je Crna Gora uradila u proteklih godinu dana u oblasti evropskih integracije je nešto što Srbija može samo da sanja. Ta zemlja je sada postala aspulutni lider među kandidatima kada su u pitanju evropske integracija. Oni mogu zatvore već sada još nekih pet ili šest poglavlja, što je za nas u potpunosti nedostižno”, ocenio je.

Kao posebno nediplomatski i najmanje rečeno neprimeren Vučićev potez, Štiplija izdvaja obraćanje predsednika Srbije svom crnogorskom kolegi Jakovu Milatoviću u kome ga proziva da govori srpski.

“To je toliko neprimereno i neumestno ali je, na žalost, uobičajeni govor našeg predsednika. I već je imao takve ispade u odnosu na druge državnike iz regiona”, zaključuje.

“Pobegli od slovačkog Vučića, pa zovnuli našeg”

Govoreći o GLOBSEC forumu u Pragu, urednik portala European Western Balkans iznosi još jednu stvar koja ga je negativno iznenadila.

“U pitanju je organizacija, koja je do sada organizovala brojne ozbiljne skupove iz oblasti bezbednosti, većinom u Bratislavi. Pošto su imali problema sa tamošnjim predsednikom Robertom Ficom, koji je, po odnosu prema vladavini prava i slobodama, nešto kao slovački Vučić, preselili su forum u Pragu i onda na taj skup pozovu Aleksandra Vučića. To je jedno dosta negativno iznenađenje”, primećuje Nemanja Todorović Štiplija.