EU stavlja Srbiju na novi test - uvođenje sankcija Lukašenku

Srbija je već osam godina zemlja kandidat za pristupanje EU, a formalno je započela pregovore o članstvu još 2014. Međutim, umesto da usklađuje svoju spoljnu politiku sa Unijom, kako je vreme prolazilo usklađenost spoljno - političkih poteza drastično je smanjena, što se naročito videlo kada je bila reč o odnosima prema Rusiji, Kini i Belorusiji.Međutim, u poslednjih mesec dana Beograd je trpeo, čini se, nikad veće pritiske iz Brisela, pa se Srbija pridružila Deklaraciji o izborima u Belorusiji, u kojoj se osuđuje režim Aleksandra Lukašenka i njegovo postupanje prema demonstrantima, da bi petanestak dana kasnije povukla i svoju vojsku sa vojnih vežbi "Slovensko bratstvo" iz te države.Oba poteza, jasno je, bila su iznuđena. Nakon pridruživanja Deklaraciji EU, premijerka Ana Brnabić, rekla je da se nada da nam Lukašenko zbog toga neće zameriti, dok je nakon povlačenja Vojske ministar Aleksandar Vulin naveo da je to učinjeno pod "strašnim" i "nezasluženim" pritiskom EU.

Sada se Srbija stavlja na novi test. Krajem avgusta šefovi diplomatija zemalja EU saopštili su da su doneli odluku da se uvedu sankcije za 20 visokih zvaničnika Belorusije, koji se sumnjiče da su umešani u izborne mahinacije i policijsko nasilje protiv opozicionih demonstranata nakon spornih predsedničkih izbora u toj zemlji. Potom su mediji objavili da će se na crnoj listi Unije naći 31 beloruski funkcioner.Od Srbije se očekuje da se tim najavljenim sankcijama pridruži i da uskladi svoju spoljnu politiku sa onom koju sprovodi EU, rekao je danas Peter Stano, portparol EU.Da li će Srbija načiniti i ovaj korak?Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, navodi da se jasno videlo da su prethodne odluke o Deklaraciji i vojnoj veži u Belorusiji donete pod pritiskom.

"Srbija će ovaj put pokušati da se izvuče, ali je pitanje da li će uspeti. Za očekivati je da dalje usklađuje svoju spoljnu politiku sa EU. Ako smo prihvatili Deklaraciju, pitanje je šta smo tražili na vojnim vežbama u Belorusiji", kaže Međak za Nova.rs.Da bi bilo logično da Srbija uvede sankcije beloruskim zvaničnicima, prateći odluke EU, smatra Srećko Đukić, diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji.

"Ako je Srbija podržala Deklaraciju kojom se osuđuje nasilje nad demonstrantima, tortura i njihovo hapšenje, i ako je podržala izjavu da su izbori u toj državi bili nedemokratski, onda je nerealno ne očekivati da se ne pridruži sankcijama, koje su posledice svega toga. Ako je srpska vlada rekla 'A', onda je za očekivati da kaže 'B'", kaže Đukić za Nova.rs.On navodi da je danas počeo Savet UN za ljudska prava, sazvan na zahtev EU, na kojem je jedina tačka dnevnog reda stanje ljudskih prava u Belorusiji, a povodom ubijanja demonstranata u toj državi, torture, hapšenja…"Brisel neće štedeti napore da izvrši pritisak na Vladu Srbije da je zadrži na kursu Deklaracije o Belorusiji, a naknadne izjave premijerke i ministra odbrane govore o ambivalentnosti politike Srbije, koja bi i na Istok i na Zapad. To je vreme prošlo. Nikada do sada nisu bili ovakvi pristisci iz EU, ali nikada nisu postojale takve diskrapance između EU i Srbije. Na ovom pitanju se testira spremnost Srbije da ostane na evropskom putu i evropskim vrednostima", zaključuje Đukić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram