EP od Zapadnog Balkana traži usklađivanje spoljne politike s EU za pristup sredstvima

Da bi se ovaj plan formalizovao, neophodno je da se o ovome usaglase institucije u Evropskoj uniji, za šta je potrebno i odobrenje Evropskog parlamenta (EP), prenosi Radio Slobodna Evropa.

U utorak, 13, februara, predstavljen je predlog zakonske rezolucije Uredbe za utvrđivanje Plana reformi ekonomskog rasta. O tome se raspravljalo istog dana na zajedničkom sastanku Odbora za spoljnu politiku i Odbora za budžet Evropskog parlamenta. Prilikom predstavljanja ovog plana, u novembru prošle godine, Evropska komisija je već iznela uslove koji su neophodni da zemlje ispune ako žele da imaju korist od finansijskih sredstava koja su za njih namenjena. Među glavnim uslovima su vladavina prava, poštovanje ljudskih prava i poštovanje osnovnih demokratskih vrednosti.

Evropski parlament je zatražio da, između ostalog, upotreba sredstava bude uslovljena i podrškom stavova EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući sankcije Rusiji.

„Još jedan preduslov biće prilagođavanje zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Unije, uključujući usvajanje restriktivnih mera protiv Rusije, kao i vizni zahtev EU za treće zemlje“, navodi se u amandmanu koji je predložio Evropski parlament kao dodatni uslov za korišćenje ovih instrumenata.

Ovaj predlog izmene može imati efekta uglavnom u slučaju Srbije, jer je to jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja nije podržala sankcije EU Rusiji. Ali, da bi se ovo uvrstilo u uslove, to mora da prihvati i Savet EU, gde odlučuju zemlje članice bloka. Osim već poznatih uslova, Srbija i Kosovo imaju dodatne kriterijume. Radi se o napretku u procesu normalizacije odnosa, uključujući i primenu dogovora koji su postignuti u okviru dijaloga.

„Preduslov će biti da se Srbija i Kosovo konstruktivno angažuju na normalizaciji međusobnih odnosa kako bi u potpunosti sproveli relevantne obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu normalizacije i Aneksa za implementaciju, kao i svih sporazuma iz prošlosti u dijalogu, i da se uključi u pregovore za sveobuhvatni sporazum za normalizaciju odnosa“, navodi se u predlogu uredbe.

Evropski parlament je predložio da se doda pojašnjenje da su potrebni „jasni, merljivi i konkretni rezultati“.

Prema ovom planu, region Zapadnog Balkana ima na raspolaganju dodatnih šest milijardi evra za ekonomski rast i reforme EU. Ovi instrumenti mogu imati dodatne uslove i koristiće se samo ako se poštuju.

Od ovog iznosa, dvije milijarde će biti u vidu bespovratnih grantova za korisnike, dok će četiri milijarde biti povoljni krediti za koje bi garantovala EU.

Prema predlogu Evropske komisije, polovina sredstava iz Plana rasta u regionu Zapadnog Balkana ići će u okvire za investicije, jer se postojeća sredstva koja su na raspolaganju ne smatraju dovoljnim za privlačenje odgovarajućih investicija. Ostatak će ići direktno u budžet zemlje za finansiranje nekih od neophodnih reformi.

Planom rasta, Evropske institucije nameravaju da se ekonomija zemalja regiona udvostruči u narednih deset godina.

Evropska komisija smatra da će ovaj plan u velikoj meri promeniti Balkan i da će biti generator značajnog ekonomskog rasta i na taj način pomoći napredovanju ovih zemalja ka EU integracijama.

Evropski parlament traži da se jasno stavi do znanja da pretpristupni instrumenti (IPA) ostaju glavni alati za pomoć zemljama Zapadnog Balkana i da su alati iz Plana za reforme i ekonomski rast samo dodatni, a ne zamena ovih instrumenata.

U junu se održavaju novi izbori za Evropski parlament, a poslednja plenarna sednica u ovom sastavu biće u aprilu, te je sada ova institucija EU pod pritiskom da što pre odobri odluku za Zapadni Balkan.