24
Procvat ekstremne desnice u Srbiji ne ogleda se samo u protestima i ekcesima koje prave, već i i najavama da će se naći na izbornim listićima 21. juna. Moguće učešće na izborima Levijatana, kapetana Dragana, Gorana Davidovića Firera, Zavetnika, Miše Vacića... stručna javnost smatra izuzetno opasnim i upozorava da je prećutna podrška koju dobijaju od vlasti i koketiranje sa njima “igranje sa vatrom”, koje Srbiju može mnogo da košta.
Niz ultradesničarskih pokreta poslednjih meseci skreće pažnju javnosti napadima na migrante, pripadnike romske populacije, pa i protestima koje organizuju na centralnim gradskim ulicama, najavljući “bolju i čistiju Srbiju”. Naročito zabrinjavaju njihove najave da će učestvovati na predstojećim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima, koji su zakazani za 21. jun.
Među njima je i kapetan Dragan, koji se posle 13,5 godina provedenih u zatvoru vratio u Srbiju i poručio da je počeo sa skupljanjem potpisa. Da će učestvovati na izborima ranije je najavio i Goran Davidović Firer, lider zabranjenog neonacističkog pokreta Nacionalni stroj, ali i Pavle Bihali, predvodnik pokreta Levijatan, koji je poznat po napadnima na romske porodice i antimigranstkim stavovima.
Potpise za izlazak na izbore prikuplja i Srpska desnica Miše Vacića, a Republička izborna komisija već je proglasila izborne liste Zavetnika i Srpske radikalne stranke.
Pisholog Žarko Trebješanin objašnjava da ultradesničarske organizacije, ne samo u Srbiji, već i u drugim zemljama, jačaju u uslovima društvene i ekonomske krize. On podseća da je pre aktuelne koronakrize najveća bila ona iz 20-ih godina prošlog veka, a u kojoj su nastali nacizam i fašizam.
„U kriznim situacijama u državi dolazi do sloma društvenih vrednosti i rasta nezadovoljstva ljudi, koji bes preusmeravaju na rasne, nacionalne i seksualne manjine, koji postaju žrtveni jarci. Kod nas vlast šalje dvostruku poruku – deklarativno se zalaže za zaštitu univerzalnih vrednosti i demokratije, a u praksi ‘namiguje’ ekstremnim desničarskim pokretima“, ocenjuje Trebješanin.
On navodi da je koketiranje vlasti sa ekstremnom desnicom “igranje s vatrom”, koje Srbiju može mnogo da košta.
„Vlast treba opoziciju koja je evropski orjentisana, zbog međunardone javnosti, ali im je potrebna i ekstremna desnica, kako bi se oni predstavili kao ‘spasioci’. Vidiećemo koliku će podršku dobiti na izborima, a jasno je bi se bez podrške vladajućih garnitura sveli na jedan do dva odsto“, zaključuje Trebješanin.
Da opšta ekonomska nesigurnost pogoduje jačanju ultradesničarskih pokreta, koji manjinske grupe optužuju za ugrožavanje nacionalnog identiteta, časti i ponosa, smatra Dragan Popadić, socijalni psiholog. On navodi da je u Srbiji situacija složenija, jer u drugim državama postoji javno saopštena briga zbog jačanja esktremne desnice i pozivanje na oprez, dok kod nas to nije slučaj.
„Kod nas ih vlast prikriveno simpatiše, toleriše ili čak direktno podržava, što je naročito opasno. Međutim, kada se tolerišu grupe koje prete, prebijaju ljude po ulicama, pale baklje po zgradama uz dozvolu policije, to onda ne liči na radikalnu desnicu, već na polumilitarističke falange. Sve ovo bi trebalo da mobiliše ljude u borbi protiv njih, a ne da se tolerišu ili podržavaju“, upozorava Popadić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
