"Ekspertska i tehnička vlada ne deluju da realno mogu da se dese"

Koja je važnost civilnog sektora u razvoju lokalnih zajednica, pogotovo kada postoji odbojnost lokalnih organa prema javnosti?

Mislim da za jedno zdravo i demokratično drustvo je nužno da postoji i jak civil sektor i udruženja građana. Ja više volim da govorim o udruženjima građana zato što ona i objašnjavaju osnovnu potrebu i način kako su se ljudi organizovali. Građani su se udružili da reše nekakav problem ili da poboljšaju okruženje u kojem žive. Mislim da su udruženja građana poboljšala mnoge stvari u proteklih 30 godina. Treba ih posmatrati kao integralni deo tog jednog zajedničkog rada na poboljšanju onoga gde živimo pored stranaka, institucija, sindikata, medija… Sve to predstavlja jedan zajednički lonac u kome se dobre ideje prave i kuvaju, i onda koriste na dobrobit celokupne zajednice u kojoj deluju. Udruženja građana su neopravdano pod velikom negativnom kampanjom ne samo ove vlasti nego i prethodnih. Govori se da ruše državu, da su pod stranim uticajem, da je sve to neka zavera protiv Srbije. Mislim da je stvar obrnuta, ljudi se udružuju da bi nešto popravili i poboljšali, kaže Veselinović za Slobodnu reč.

Ranije ste govorili da je primer Oslobođenog Studentskog kulturnog centra bila dobra praksa uključivanja građana u javnu sferu, koja je važnost ovakve i sličnih inicijativa?

Nešto što smo videli, jedan od primera jeste udruživanje građana, mladih, studenata, oko prostora Studentskog kulturnog centra u Beogradu. U Beogradu, a i u mnogim drugim gradovima u Srbiji prostori za mlade, kulturu i umetnost; u širem smislu prostori za društveno okupljanje ne postoje.

Zaboravili smo javni prostor i to da ljudi treba da sednu jedni sa drugima i da razgovaraju i zajedno nešto rade. Iz toga izlazi kvalitet života neke zajednice. Videli smo da to nestaje. Sve se komercijalizuje. Imate i privatne i državne prostore u kojima ste zaključani i ne možete da u njima slobodno radite i stvarate. Slučaj SKC-a, ali i brojni raniji slučajevi kao što je Ministarstvo prosotra koje na tome mnogo rade. Proteklih desetak godina, rade da se napušteni prostori otključaju i da se daju na korišćenje građanima kojima i pripadaju. Kada idete bilo kojim gradom po Srbiji, a pogotovo van gradova, možete viditi gomilu mesnih zajednica koje su prazne, gomilu kulturnih centara koji su zatvoreni, a sa druge strane vidite i potrebu ljudi da tu nešto stvaraju.

Koja je uloga Ministarstva prostora i Zemaljskog foruma na buđenje svesti u manjim zajednicama koje inače nemaju ovakve sadržaje? Kako oba utiču na osposobljavanje i aktiviranje civilnog društva?

Ideja „Zemaljskog foruma“ je da se svake godine fokus pomera iz jedne u drugu lokalanu zajednicu. Prethodnih godina bio je u Požegi u Sremskim Karlovicma na primer. Lokacija se menja baš sa ciljem da se aktiviraju lokalni potencijali, ljudski kapaciteti, da se da inspiracija i širina šta je sve moguće. Što se tiče konkretnih prostra uvek sam voleo da kažem da otvaranje prostora, bilo kog, parka, zajednice, kulturnog centra, doma penzionera… rađa još potrebe za prostorom. To je indukcija, kada se nešto napravi potrebno je odmah praviti sledeću stvar. U tome vidim jednu od većih prednosti ovakvih programa, pogotovo ako nije bilo sličnih inicijativa ili događaja u Vranju ili drugom mestu. Nadam se da će forum probuditi još ideja. Svaka zajednica, svaki grad, svako mesto je specifično i ima svoje probleme. Svako od njih ima i svoje prednosti, ali mera onoga što ljudi žele je ono što mogu da ostvare. U tom smislu mi smo došli ovde da popričamo i damo nekakav okvir. Sad, gde to ode to je na vama.

Izbori za mesne zajednice u Sremskoj Mitrovici, pre toga pozitivni rezultati na izborima u Kosjeriću i Zaječaru uz nesrazmernu količinu sredstava opozicije i vlasti, pokazali su se možda kao indikator za neke nove rezultate. U čemu se nalazi izvor ove promene?

Tu imamo dve stvari. Moj diplomski rad na FPN bio je istraživanje upotrebe mesnih zajednica u političke svrhe, njihovih problema u funkcionisanju. Smatram da je mesna uprava jedan od prvih stepenika gde ljudi treba da učestvuju u tome kako se njihov kraj razvija, kakvi su problemi i rešenja jer tu počinje demokratija. Mislim da je pod Srpskom naprednom strankom (SNS) namerno gašen taj nivo vlasti, smanjivane su nadležnosti do te mere da u Beogradu više nema mesnih zajednica, one su ukinute. Njihove nadležnosti i gde postoje se smanjuju. One postaju neke opšte kancelarije gde se neko zapošljava. Mislim da se sada, posle studentskih protesta, ponovo oživela ideja da je to mesto gde građani treba da učestvuju i baš me raduje što su počeli da budu i kandidati na izborima za MZ. Politika je duži niz godina namerno pravljena da bude nešto loše, namerno se radilo na tome da vas odgurnu, da ne učestvujete u politici, da je to nešto korumpirano, besmisleno, da su političke stranke grozne. Zato ljudi nisu hteli da učestvuju u tome. Raduje me ovaj talas da sada žele da se kandiduju. Gde će ljudi prvo postanu reprezenti promene koju žele nego u mesnim zajednicama?

Šta bi moglo da se očekuje kao rezultat, koji bi mogao biti ishod ponovnog povećanog učestvovanja građana u politici?

Mislim da su rezultati poslednjih izbora za mesne zajednice, još pre protesta u Novom Sadu, to je bio talas vrlo tesnih rezultata između nepriskosnovenog SNS i ljudi koji izlaze sa svojim imenima a ne ispred stranaka, a onda i izbori u Kosjeriću, pa sada i u Sremskoj Mitrovici, promenili klimu učestovanja i želje da se učestvuje u politici. Klima da SNS ne može da se pobedi, da su oni nekakav neprobojni monolit, da će uvek „pobediti u svakoj mesnoj zajednici“ se menja. Predsednik je i rekao da kada izgubi u mesnoj zajednici da će dati ostvaku. Sad je izgubio u mesnoj zajednici, i mislim da će tek gubiti. Ljudi su posle ovog talasa građanskih i studentskih protesta uvideli da je većina nas kojima ne odgovara situacija i stanje u društvu.

Ranije je stav Zeleno-levog fronta stav bio da treba doći do saradnje studenata i opozicije, dali ste podršku listama u Zaječaru i Kosjeriću. Da li ste i dalje pri tom stavu nakon rezultata ovih izbora?

Mi smo stava i sada kao i tada da zajednički treba doći do plana i rešenja koje je najbolje za rušenje vlasti SNS. Ne mislim da iko sam može da se izbori protiv režima. Videli smo u Kosjeriću i Zaječaru kakva je situacija, i u brojnim mestima gde smo odlazili na proteste, ljudi imaju samo jednu želju — da se dođe do zajedničkog plana i dogovora svih društvenih aktera kako da se situacija poboljša, kako da se dolađe do izbora i kako na njima pobediti. Ne mislim da će posle 12 godina ovakvog režima situacija biti laka i da će da se promeniti preko noći.

Ne mislim da će, imajući u vidu odlazak ljudi iz zemlje išta biti lako. Rezultat popisa govori da je za deset godina više od pola miliona ljudi, 600.000 ljudi manje u Srbiji. Imamo ozbiljan problem sa ljudskim resursima i u skladu sa tim moramo zajedno da radimo ako hoćemo duboke promene u društvu, a ne samo kozmetičku malu zamenu toga ko je na vlasti.

Srpska napredna stranka pozvala je nekoliko puta na dijalog, a pre nekoliko dana predsednik je pozvao studente na debatu kako bi se došlo do nekog dogovora. Marinika Tepić vratila je u igru predlog o formiranju prelazne Vlade. Studenti su na oba poziva odgovorili negodovanjem. Kako komentarišete ove pozive, i koji je vaš stva po tom pitanju? Da li ste i dalje uz studente?

Zahtev za prelaznom tehničkom vladom koji je došao iz redova opozicije pre nekih 6 meseci, nakon velikog talasa protest zbog pada nadstrešnice i generalno zbog situacije u društvu, zbog frustracije građana, korupcije, lošeg stanja u društvu, došao je kao poziv da se unormali situacija u društvu. Vlast ima sve poluge, ali je odgovor tada nije bio zadovoljavajuć. Nakon toga je vlast reagovala hapšenjima koga god je mogla da uhapsi, slala batinaše, ljude koji pucaju vatrometima na građane koji protestuju mirno, tako da mislim da je ovo jako kompleksna situacija. Zahtev za vanrednim izborima koji su studenti ispostavili, a i mi kao opozicija podržali svakako stoji i to je jedan krovni zahtev umesto koga više nemamo odgovor. Sve ostale teme kao što su ekspertska i tehnička vlada ne deluju da realno mogu da se dese.

Ima li uopte potrebe za razgovorom ili jedino rešenje vidite u vanrednim izborima?

Paralelno sa pozivom na dijalog predsednica Skupštine Ana Brnabić ili Vučić javno sa medija napadaju i targetiraju ljude. Na ulici imate situaciju da njihovi batinaši nekažnjeno ili polu kažnjivo vrše nasilje. Privode ih za nešto i onda puste. Videli smo slučaj premlaćivanja studentkinje u Novom Sadu. Pod uticajem njihovih reči ljudi se zaleću u kolone pa udaraju građane, a onda bivaju pušteni iz pritvora. Zahtev za razgovorom mi ne deluje iskreno i ne deluje mi kao stvarno želja da se stvari u društvu unormale, već kao njihov izlaz da mogu da kažu eto mi smo pozvali a niko neće. U krajnoj liniji imate situaciju da je od formiranja ovog saziva skupštine bilo samo nekoliko sednica. Skupština se ne saziva, a to isto treba da bude mesto debate. Skupštine opština se zakazuju i održavaju uz privatno obezbeđenje i policiju koji na ulazu pretresaju odbronike. To nije normalno. To nije atmosfera u kojoj možete da vodite dijalog, i da iz njega nađete kompromise.

Šta je potrebno da se uradi pre nego dođe do izbora ili do prelazne vlade, štagod bude određeno kao poželjnija opcija?

Situacija u državi mora da se smiri tako što će tužilaštvo stvarno da procesuira kriminalnce, a policija da hapsi one koji su odgovorni za kriminal. Samo jedna situacija je ilustracija da jedan od glavnih optuženih za nesreću, bivši ministar saobraćaja Goran Vesić je dva puta izbegao da bude u pritvoru. Prvi put mu je pozlilo, a drugi put je noć pre nego je trebao da bude uhapšen, znači dobio je unapred informacije, naglo imao upalu slepog creva. Institucije moraju da počnu da rade svoj posao, a onda politčari mogu da razgovaraju o rešenju koje bi bilo neka vrsta smirivanja situacije, koja bi se vršila kroz izbore. Izbori jesu jedini način da se situacija u društvu unormali jer smo videli da je većina građana protiv ove vlasti i nikakva represija i mere neće to moći da sakriju. Građani su se okupljali u stotinama gradova, to su stotine hiljada ljudi koji su izrazili mirno svoje neslaganje i ispostavili jedan zahtev: da se kriza razreši izborima. Odgovor vlasti su bili vatrometi, batinaši, tuče na ulicama i hapšenja. Naravno da je to isprovociralo i eskaliralo građane. Niko neće da stoji mirno i da gleda kako ga gađaju vatrometom kriminalci koje štiti policija.

Gradski odbor ZLF u Vranju ne postoji, da li postoji plan da se otovori pošto se izbori neminovno približavaju, a velika grupa ljudi izlazi na ulice i podržava zahtev za promenom?

Što se tiče Zeleno levog fronta, još uvek nemamo Gradski odbor u Vranju ali sad su razgovori i pregovori u raznim gradovima u toku. Što je situacija u društvu kompleksnija ili više polarizujuća, ljudi više žele da se uključe u promenu. To je najbolja stvar, po meni, od početka studentskih protesta. To što su ljudi počeli da se organizuju u zborove, udruženja, stranke i mislim da je to dobar način da politika ne bude nešto loše i gadno. To je ta kovanica, uzrečica, slogan: ako institucije ne mogu da artikulišu glas ili bes građana onda to radi ulica.

Veliki broj ljudi na ulicama svakodnevno protestuje, zahteva da institucije rade svoj posao. Kako biste se osvrnuli na to? Da li stalni protesti takođe utiču na povećanu političku participaciju?

To se nama dešava. Godinama nemamo mogućnost da učestvujemo u životu naše države, društva, opštine, mesne zajednice, nemamo niko na s ne sluša i niko neće da uvaži i čuje ideje, sem ako niste član vladajuće stranke. To je potpuno suludo, da postoji jedna stranka koja sama upravlja. Zbog toga ima toliko protesta. Ako pogledamo genezu od Savamale 2014, 15, 16, pa onda proteste 1 od 5 miliona, gde je uzrok takođe bilo nasilje, pa smo imali proteste oko Korone, kao nezadovoljstvo na reakciju države u krizi, pa onda oko Rio tinta i litijuma, pa onda proteste Srbija protiv nasilja posle tragedija u Ribnikaru i Mladenovcu, i onda smo imali sad studentske proteste. Svaki put je bes ljudi i broj ljudi koji su izražavali nezadovoljstvo na ulicama rastao. I svaki put je priključivala još jedna društvena grupa. Evidentno je da institucije to nisu mogle da procesuiraju i da nisu želele da otvore debatu o bilo kom velikom pitanju u društvu. Onda ste dobili nezadovoljstvo.

Evidentno da postoji potencijal za nove članove ZLF u Vranju, ljudi koji se identifikuju sa vašom politikom. Koji ljudi bi mogli da se pridruže, koja je ciljna grupa. ZLF nije stranka od početka a malo ljudi u Vranju je informisano o vašem radu sa građanima. Koji su ljudi koji bi mogli da prepoznaju vaš rad?

Mi smo sve vreme, i napravili smo stranku jer smo bili, obični građani iz gradskog prevoza, naša deca išla u državne vrtiće i škole u našim krajevima. Društvena nejednakost i raslojavanje u društvu je postalo evidentno, to da ljudi jedva spajaju kraj s krajem, da ne mogu da plate stan u kome žive, da studiraju i plaćaju školarinu, sve to dok mali broj ljudi ima, dok vozi Poršee, kupuje stanove u Beogradu na vodi. Videli smo i da nam preti velika klimatska kriza, ovog leta u Srbiji u 100 mesta nije bilo vode za piće. Požari su sve veći, suša ugrožava osnovni potencijal života — hranu. Ne možemo više da obezbedimo kvalitetnu hranu nego jedemo ko zna šta. Zbog toga smo se organizovali u ZLF, želeći da to ispravimo. Naša stranka ima potencijal i želi da privuče ljude kojima je do tih problema stalo i kojima je dosta statusa kvo da se političke elite menjaju a da nas niko ne pita. Ono što smo mi ostvarili u poslednjih 10 godina, da imamo oko 100 lokalnih odbornika u loklanim samoupravama u gradovima. To su ljudi koji nisu samo prvi put kandidati nego su po prvi put u politici. Nisu išli iz stranke u stranku, nisu profesionalni političari, već su ljudi koji hoće da menjaju nešto u svojoj sredini, koji hoće ad ostanu tu, što je jako važno, i žele da rade za javno dobro, što je veliki zalog i potencijal za budućnost.

Koliko su mediji doprineli, pogotovo na lokalu, da ono što ZLF radi ne bude toliko vidljivo? Visoki funkcioneri vaše stranke su iz Vranja, a nemate lokalni odbor, Vranjanci znaju malo o samom programu stranke, koji su dalji koraci?

Oni su ljudi koje su okolnosti vodile ka većem mestu i Beogradu. Prvo smo se fokusirali na veće gradove, što je i nama bilo prirodno, bilo bi licemerno da mi iz Beograda pričamo o Vranju i zagovaramo za Vranje. To će svakako u narednom periodu biti fokus. Problem sa medijima je ogroman. SNS je namerno prvo urušavala javne servise, i generalno i na lokalu, a onda je finansiranjem stavila servise pod kontrolu. Vi ste jedan od dobrih primera, ima ih nažalost ne dovoljno, gde postoji nezavisni profesionalni loklani medij koji se bori da prenese istinu građanima. To je teško kada se borite protiv nekog kog mnogo finansira vlasti i koja postaje jedna paralelna realnost. U narednom periodu mora da dođe i do nekog umrežavanja loklanih medija i zajedničkog fronta spram vlasti. Nije rešenje gašenje javnog servisa i RTS, ali ono što dobijamo nije istina. Lokalni mediji su ključni.