2
U najnovijem polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o stanju vladavine prava u Srbiji ne pominju se masovni protesti građana koji se već šest nedelja održavaju u Beogradu. U tom dokumentu, u koji je Nova.rs imala uvid, se, između ostalog, skreće pažnja na premeštaj dve tužiteljke koje su radile na slučaju EPS-a, nerešen slučaj uzbunjivača iz Krušika, pominju se pretnje i kampanja klevetanja novinara, potreba jačanja nezavisnosti REM-a, ali i slučaj Telekoma Srbije i postupci koji se vode protiv te kompanije.
Evropska komisija sačinila je polugodišnji izveštaj za period od oktobra prošle do kraja maja ove godine, koji bi trebalo da “pruži pregled” Savetu o napretku Srbije za poglavlja 23 i 24. Taj “non pejper” obuhvata “činjenični razvoj događaja”, a zasnovan je na izveštajima Srbije, Podkomiteta EU-Srbija, a kako se navodi izvor su bile i druge države članice, kao i ekspertske misije.
Premeštaj tužiteljki
U delu koji se odnosi na pravosuđe navodi se da su pritisci u toj oblasti i dalje visoki, te da Vladini zvaničnici, uključujući i one na najvišem nivou, kao i članovi parlamenta, javno komentarišu tekuće istrage ili sudske postupke, kao i rad pojedinih tužilaca i sudija. Naglašava se da su komentari u suprotnosti sa kodeksom ponašanja članova Vlade i parlamenta. Takođe, piše i da cure informacije o tokovima istraga, koje objavljuju brojni mediji, što se može posmatrati i kao ometanje istrage i procesuiranja predmeta.
U izveštaju EK navodi se i da je premeštanje dvoje zamenika tužilaca (Jasmine Paunović i Bojane Savović, prim.aut) iz posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva bez odgovarajućeg opravdanja naišlo na široko rasprostranjene kritike, te da su taj premeštaj osporili i sami tužioci. Kako se navodi, oni su radili na predmetu korupcije i pranju novca u slučaju državne Elektroprivrede Srbije.
Uzbunjivač iz Krušika i na desetine drugih
U non pejperu EK navodi se da su sudovi u Srbiji tokom prošle godine primili 69 novih slučajeva na osnovu Zakona o zaštiti uzbunjivača, a ukupno 71 slučaj je rešen. Međutim, kako se ističe, 39 predmeta, uprkos hitnosti, do kraja 2022. nije okončano ni posle tri godine.
2
0
0
Ističe se da izveštaji uzbunjivača, poput slučaja Krušik, još nisu istraženi u skladu sa zakonom. Srbija bi trebalo da pojača zaštitu uzbunjivača i da istražuje navode u slučajevima korupcije na visokom nivou, kako bi se ojačalo poverenje u institucije.
Uticaji na medije i REM
U izveštaju piše da je politički i ekonomski uticaj na medije i dalje izvor zabrinutosti, kao i da su nastavljene konsultacije u novembru 2022. o izmenama i dopunama Zakona o javnog informisanja i medija. U štampanim medijima nastavljaju se povrede novinarskog kodeksa, koje je evidentirao Savet za štampu.
U tom dokumentu piše i da se od januara 2023. radi na izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, kao i da bi to trebalo da ojača nezavisnost REM-a, kako bi se efikasno zaštitio medijski pluralizam i razjasnila procedura izdavanja dozvola za pružanje audio-vizuelnih medijskih usluga.
Naglašava se i da je REM dodelio nacionalne frekvencije televzijama koje su dobijale opomene od te institucije zbog kršenja zakonskih obaveza, kao i da peta licenca nije dodeljena, iako je rok bio 30 dana. U izveštaju se navodi da je REM odlučio da ne dodeli petu frekvenciju, dok ne bude okončan slučaj žalbe koja je podneta Upravnom sudu.
“Telekom Srbija” ponovo
I u ovom izveštaju pominje se “Telekom Srbije”. Navodi se da je u toku nekoliko sudskih sporova između “Telekoma” i privatne kompanije, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu, u kontekstu “visoke koncentracije medijskog tržišta u Srbiji”. Kako se dodaje, visoki javni zvaničnici staju na stranu jednog provajdera u odnosu na drugog, a plakati i reklamni štandovi za prelazak sa jednog provajdera na drugog (Telekom protiv SBB, prim.aut) su se nalazili u zgradama opština.
Raša tudej i Sputnjik
U dokumentu EK navodi se i da bi Srbija trebalo da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila stranim manipulacijama informacijama i narativima protiv EU, što je najočiglednije u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine. Navodi se da je pored kanala Raša tudej (RT) na engleskom jeziku, koji je emitovan u Srbiji na kablovskoj televiziji, RT pokrenuo multimedijalni sajt RT Balkan na srpskom jeziku.
Kako se dodaje, ovi mediji, zajedno sa Sputnjikom Srbija, proizvode i/ili šire sadržaj koji manipuliše informacionim okruženjem u Srbiji. Sputnjik se prijavio na javni konkurs za izdavanje dozvola za pružanje medijskih usluga radija za područje Beograda, ali je odbijen.
Pretnje, nasilje i klevetanje novinara
U izveštaju se ističe da su nastavljeni slučajevi pretnji, nasilja i klevetanja novinara, posebno na lokalnom nivou, a to retko “prate” regulatorni organi ili tužioci. Navodi se da izjave koje ponavljaju visoki zvaničnici sprečavaju stvaranje sredine u kojoj se sloboda izražavanja može nesmetano ostvarivati.
Iako se ove izjave mogu čuti i u parlamentu, kako se dodaje, Administrativni odbor koji je zadužen za primenu kodeksa ponašanja nije utvrdio njegovo kršenje. Piše i da se pritisak na medije vrši i preko sve većeg broja takozvanih SLAP tužbi.
BONUS VIDEO Sramni nastup Bakareca u skupštini: Deklamovao koliko je novca Telekom uplatio glumcima koji su bili na protestima
