EKSKLUZIVNO Objavljujemo kompletnu "Dubrovačku deklaraciju" o Ukrajini koju bi trebalo da potpiše i Vučić

Prema rečima našeg izvora, danas će tokom sastanka završni nacrt biti ponuđen na potpisivanje, a očekuju se pregovori o svakoj pojedinačnoj tački.

Nacrt dokumenta sastavljen je u 23.00 sata prethodnog dana i dostavljen svim učesnicima, a ovo su predložene tačke:

Mi, premijer Andrej Plenković i predsednik Volodimir Zelenski kao domaćini, kao i predsednik Vjosa Osmani, predsednik Jakov Milatović, predsednik Aleksandar Vučić, predsednica Nataša Pirc Musar, premijer Edi Rama, predsedavajuća Saveta ministara Borjana Krišto, premijer Dimitar Glavčev, premijer Kirijakos Micotakis, premijer Hristijan Mickoski, potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova i evropskih integracija Mihai Popsoi, ministar inostranih poslova Luminica-Teodora Odobescu, ministar spoljnih poslova Hakana Fidana i potpredsednika Evropske komisije Dubravka Šuica okupili smo se 9. oktobra 2024. u Dubrovniku, Hrvatska, na treći samita Ukrajina - Jugoistočna Evropa. Naš današnji rad se zasniva na razmatranjima i zaključcima prvog i drugog Samita Ukrajine i jugoistočne Evrope, održanih u Atini, Grčka, 21. avgusta 2023. i Tirani, Albanija 28. februara 2024. godine. Danas, kao učesnici Dubrovačkog samita, izdajemo sledeću Deklaraciju:

1. Prošlo je skoro 1.000 dana od početka ruske vojne invazije na Ukrajinu. Osuđujemo ovu ničim izazvanu, neopravdanu i protivzakonitu rusku agresiju na Ukrajinu, na najoštriji mogući način. Agresorski rat Rusije je zločin protiv ukrajinskog naroda, flagrantno kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju UN i velika pretnja za mir, bezbednost i stabilnost jugoistočne Evrope, čitavog evropskog kontinenta i sveta u celini.

2. Naša podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica ostaje apsolutna. Ponovo potvrđujemo našu nepokolebljivu posvećenost pružanju kontinuirane višestrane podrške Ukrajini i njenom narodu, koliko god je potrebno.

3. Izražavamo poštovanje i saosećanje sa ukrajinskim narodom, koji se odupire ruskoj agresiji, hrabro i nepokolebljivo.

4. Nadovezujući se na Zajedničku deklaraciju koja je doneta na Prvom parlamentarnom samitu međunarodne platforme za Krim, koja je usvojena u Zagrebu 25. oktobra 2022 godine, ali i samita u Kijevu održanog 11. septembra 2024, ističemo našu nepokolebljivu posvećenost obnovi suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, uključujući Krim, kroz dodatno pružanje Ukrajini sveobuhvatne pomoći da se suprotstavi agresiji Rusije.

5. U potpunosti podržavamo zaključke Prvog mirovnog samita u Ukrajini, održanog u Švajcarskoj u junu 2024. Put ka sveobuhvatnom, pravednom i trajnom miru u Ukrajini može biti zasnovan samo na međunarodnom pravu, uključujući Povelju UN. S tim u vezi, ponovo potvrđujemo našu podršku ukrajinskoj formuli mira, koju je dao predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kao suštinski okvir za obnovu mira. Izražavamo našu podršku naporima Ukrajine u ovom pravcu i naglašavamo spremnost da aktivno učestvujemo u implementaciji tačaka Formule mira.

6. Pozivamo celu međunarodnu zajednicu u naporima da obnovi međunarodni mir i bezbednost i da globalno intenzivira podršku Ukrajini u borbi za slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet. Istovremeno, pozivamo sve zemlje da ne pružaju materijalnu ili drugu podršku ruskoj agresiji. Podsećamo na važnost usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.

7. Ističemo da je neprihvatljiv bilo kakav oblik agresije na suverenu državu. Sve zemlje moraju da se uzdrže od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta, suvereniteta i političke nezavisnosti bilo koje države. U ovom kontekstu, naglašavamo da su povlačenje ruskih trupa i vojne opreme sa celokupne teritorije Ukrajine, prekid neprijateljstava i vraćanje potpuna kontrole Ukrajine nad njenim državnim granicama, uslovi o kojima se ne može pregovarati.

8. Najoštrije osuđujemo sve pokušaje Rusije da nasilno i nezakonito pripoji delove teritorije Ukrajine. Ovakvi pokušaji predstavljaju očigledno kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju UN, suverenitet i teritorijalni integritet. Autonomna Republika Krim, grad Sevastopolj, Donjecka, Hersonska, Luganska i Zaporoška oblast su sastavni delovi Ukrajine. U tom kontekstu, smatramo tzv. “izbore” koje je održala Rusija u martu i septembru 2024. na ukrajinskoj teritoriji kao ništavne.

9. Ponavljamo našu odlučnost da intenziviramo zajedničke napore kako bismo osigurali dalji napredak i podršku partnerimaa iz jugoistočne Evrope, Ukrajine, Republike Moldavije i Gruzije na putu ka članstvu u EU. Ulazak ovih novih članica u Evropsku uniju je najbolja garancija regionalne stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta. Pozdravljamo otvaranje pregovora o pristupanju EU sa Ukrajinom, kao i sa Bosnom i Hercegovinom i Republikom Moldavijom.

10. Pozdravljamo da su saveznici na samitu NATO-a u Vašingtonu ponovili svoju posvećenost da nastave da podržavaju Ukrajinu na njenom nepovratnom putu ka punoj evroatlantskoj integraciji, uključujući članstvo u NATO-u.

11. Ponovo naglašavamo našu čvrstu posvećenost privođenju pravdi onih pojedinaca odgovornih za zločine agresije, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene tokom agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine.

12. Primećujemo da je Ukrajina ratifikovala Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda kao važan korak ka pravdi za najteže zločine od interesa za međunarodnu zajednicu i naglašavamo važnost obezbeđivanja sposobnosti Suda da u potpunosti sprovodi svoju nadležnost.

13. Saglasni smo da nastavimo da sarađujemo i fokusiramo naše napore na oslobađanje svih ratnih zarobljenika, nezakonito zatočenih lica i povratak svih ilegalno deportovanih i prisilno preseljenih Ukrajinaca, posebno dece.

14. Slažemo se da se teme bezbednosti hrane i deminiranja ukrštaju i međusobno pojačavaju. U skladu sa zaključcima Međunarodne donatorske konferencije o humanitarnom razminiranju u Ukrajini, koja je održana u Zagrebu 11. i 12. oktobra 2023. godine, razgovarali smo o razminiranju u kontekstu oporavka Ukrajine, kao ključnom prvom koraku ka sigurnom povratku ljudi i obnavljanjU privredne i poljoprivredne delatnosti. Sigurnost hrane ne sme biti zloupotrebljena. Ukrajinske poljoprivredne proizvode bi trebalo bezbedno i slobodno ustupljena zainteresovanim zemljama. U tom smislu, slobodna, potpuna i bezbedna komercijalna plovidba, u skladu sa međunarodnim pravom, kao i pristup morskim lukama u Crnom i Azovskom moru su od ključne važnosti. Napadi na trgovačke brodove u lukama i duž cele rute, kao i na civilne luke i civilnu lučku infrastrukturu su neprihvatljivi.

15. Podvlačimo kritičnu važnost energetske bezbednosti Ukrajine, posebno uzimajući u obzir predstojeću zimu. Ukrajinske elektrane i energetska mreža i dalje trpe ogromnu štetu kao rezultat sistematskih i namernih napada Rusije. Danas smo ispitali opcije da pojačamo naše napore – uključujući dalju mobilizaciju privatnog sektora – u obezbeđivanju Ukrajine opremom i finansijskim sredstvima potrebnim za ublažavanje posledica. Takođe naglašavamo potrebu za većom koordinacijom i planiranjem na regionalnom nivou i za efikasnim interkonektorima električne energije kako bi se apsorbovao šok štete izazvane napadima Rusije.

16. Takođe naglašavamo da svaka upotreba nuklearne energije i nuklearnih instalacija mora biti bezbedna, obezbeđena, zaštićena i ekološki prihvatljiva. U ovom kontekstu naglašavamo da se Zaporoška nuklearna elektrana mora vratiti pod punu suverenu kontrolu Ukrajine i raditi bezbedno i bezbedno u skladu sa sedam neophodnih stubova IAEA i pet konkretnih principa i pod njenim nadzorom.

17.Izražavamo svoju posvećenost da nastavimo da učestvujemo u tekućem i posleratnom oporavku i obnovi Ukrajine, kako bismo omogućili ukrajinskom narodu da obnovi svoju zemlju, angažujući sve relevantne partnere, uključujući privatne kompanije i međunarodne finansijske institucije, u cilju obezbeđivanja finansijsku podršku, investicije i stručnost potrebne da bi se osigurala prosperitetna budućnost Ukrajine.

18. Ne može biti slobodne, mirne i prosperitetne Evrope bez slobodne, mirne i prosperitetne Ukrajine. Posvećenost učesnika samita Ukrajina - Jugoistočna Evropa u Dubrovniku ovom cilju i dalje je čvrsta.

Kontekst

U Dubrovniku je od jutros vanredna situacija zbog samita na koji dolazi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Dve srednje škole koje se nalaze u blizini mesta okupljanja neće imati nastavu, izmenjen je režim saobraćaja, uklanjaju se svi kontejneri i kante sa ulica.

Kako su saopštili organizatori događaja, razlog je to što je Zelenski u stalnoj opasnosti.

Međutim, nije on jedini koji je zadao muke komšijama. U poslednji čas predsednik Srbije Aleksandar Vučić se predmislio i odlučio da prisustvuje samitu u Dubrovniku. Kao predstavnik naše zemlje prvobitno je bio najavljen ministar spoljnih poslova Marko Đurić, ali je u poslednji čas došlo do izmena. Zbog toga se tekst Deklaracije morao menjati, jer na njoj nije bilo Vučićevog imena.

Inače, reč je o trećem samitu u ovom formatu. Prvi je održan u avgustu 2022. u Atini, drugi u februaru 2024. u Tirani.
Odaziv visokih zvaničnika zemalja regiona na treći po redu samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa, kako prenose mediji, najveći je do sada.

Najavljen je dolazak predsednice Slovenije Nataše Pirc Musar, predsednika Crne Gore Jakova Milatovića i predsednice Kosova Vjose Osmani, kao i petoro premijera: grčkog Kiriakosa Micotakisa, bugarskog Dimitra Glavčeva, albanskog Edija Rame, severnomakedonskog Hristijana Mickoskog i predsednice Veća ministara BiH Borjane Krišto.

Turska, Rumunija i Moldavija biće predstavljene na nivou ministara spoljnih poslova.