Ejdus: Demokratija u Srbiji se urušava 10 godina

Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Filip Ejdus, kazao je da rezultati do kojih je došao "V-dem", nisu iznenađujući, te da je urušavanje demokratije u Srbiji započeto još pre deset godina."Ovo je samo još jedan dokaz da je demokratija kod nas u ozbiljnoj krizi. Njen razvoj u Srbiji je počeo da se usporava još za vreme drugog mandata Borisa Tadića, a onda je nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast i stagnacije, došlo do ubraznog urušavanja demokratskih ustanova. Ovaj trend demokratske recesije nije karakterističan samo za Srbiju, već je prisutan globalno, posebno u istočnoj Evropi. Istraživanje "V-Dem" instituta pokazuje da je Srbija nažalost na čelu kolone država čije demokratije se najbrže urušavaju", rekao je on.Govoreći o relevantnosti istraživanja, Ejdus navodi da je reč o uglednom institutu čiji indeks demokratije, za razliku od drugih sličnih indeksa, ima multidimenzionalnu metodologiju koja ima za cilj da izmeri demokratiju u jednom društvu u svoj njenoj kompleksnosti koja obuhvata ne samo postojanje slobodnih izbora, već i druge aspekte kao što su participativnost, uključenost i jednakost.On dodaje da je nerealno očekivati da se ovakva istraživanja mogu da budu okidač promena u režimima koji su označeni kao autokratski".“Hibridni i autokratski režimi se ne obaziru mnogo na istraživanja takvih instituta. Kad je prošle godine Fridom haus oborio status Srbije u delimično slobodnu zemlju, po prvi put nakon 2000. godine, niko iz vlasti se nije mnogo potresao zbog toga. Ovakvi izveštaji, osim što pomažu istraživačima demokratije da bolje razumeju trendove u svetu mogu da dovedu do pojačanog pritiska domaće i međunarodne javnosti,  mogu da imaju sinergijski efekat sa prodemokratskom političkom mobilizacijom, ali ne mogu sami od sebe da ozbijnije uzdrmaju režim", istakao je Ejdus.Dejan Bursać,  istraživač  Institutu za političke studije, kaže za Nova.rs da je u Srbiji vlada "hibridni režim", ali da se aktuelna vlast još uvek ne može okarakterisati autokratskom."Da bismo bili zaista bili autokratski režim, fali još jedan sastojak -  to je da stranka koja je na vlasti izgubi podršku i da pored toga nastavi da nasilno drži svoju poziciju", smatra on.Bursać je ističe da je saglasan sa ocenom da ovakva istraživanja ne mogu mnogo da utiču na vlast u bilo kojoj od navedenih zemalja, te da je njihova svrha više akademska."Možda bi mogao da se dogodi neki spoljni pritisak, ali veoma teško, imajući u vidu da se i Evropa i svet suočavaju sa brojnim krizama. Stoga ovo istraživanje nema neku upotrebnu vrednost koja bi se materijalizovala u stvarnom životu", smatra Bursać.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram