0
Srbija i Кosovo su u Briselu, vrativši dijalog "kući" sa "izleta" u Vašington, potvrdili svoju posvećenost evrointegracijama i dijalogu pod okriljem Evropske unije (EU), piše danas Dojče vele (DW).
Treća runda obnovljenog dijaloga Beograda i Prištine, održana juče u Briselu, bila je specifična zbog nekoliko stvari, ocenjuje DW.
Prvo, trajala je kraće od uobičajenih maratonskih sastanaka, a druga specifičnost jeste da su zaključci sve tri strane, u odnosu na raniju kakofoniju, ovoga puta bili jednoglasni i pozitivni.
„Naši pregovori kao i obično su intenzivni i nisu uvek laki, ali prevagnula je volja obeju strana da unaprede svoje rasprave, uprkos bolnim i složenim pitanjima o kojima se razgovara“, rekao je domaćin, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.
Premijer Кosova Avdulah Hoti „sa zadovoljstvom potvrđuje da je bilo napretka“, dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da „nije nezadovoljan sastankom“ i u prvi plan ističe važnost rešavanja ekonomskih pitanja, ali i dogovor o usvajanju kosovskog zakona o povratku raseljenih.
Takav duh jednoglasja, barem na rečima, sa malo konkretnih detalja o primeni dogovorenog, nadogradila je zajednička izjava Vučića i Hotija u kojoj obe strane naglašavaju „najviši prioritet EU-integracija“, navodi DW.
Specifičnost ove runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu ogleda se i u tome što se na sastanku, ali i na njegovim marginama, više pričalo o sporazumima iz Vašingtona, nego o onome što je konkretno na stolu u EU.
Ono što je ostalo isto i na ovoj rundi dijaloga Beogrda i Prištine jeste insistiranje kosovskih predstavnika na terminu „međusobno priznanje“, što je, prema već viđenom scenariju, izazvalo uzbunu predstavnika Beograda.
Međusobno priznanje, koliko god veliko i presudno zvučalo, našlo se prvi put tek usput pomenuto, a kasnije je i izbačeno, u nacrtu američkog dokumenta koji su usaglašavale tri strane u Vašingtonu.
PROČITAJTE JOŠ...
Evropljani, sa svoje strane, ni u jednom dokumentu ne pominju međusobno priznanje.
Izvesno je, dodaje DW, da za Prištinu nema normalizacije bez neke forme priznanja od strane Beograda, ali i da ta forma i njena cena moraju biti prihvatljive za srpsku stranu.
Paralelnim rešavanjem velikih i komplikovanih tema kao što su ekonomija, finansijska potraživanja, imovina i status nevećinskih zajednica, ulazi se u ključnu fazu koja bi mogla da bude „biti ili ne biti“ za konačan sporazum o normalizaciji odnosa dve strane.
„U pitanju su vrlo osetljive i bitne teme za buduće odnose Srbije i Кosova i za svakodnevni život građana“, naglašava i šef diplomatije EU Žozep Borel.
Razgovori upravo o tim temama nastavljaju se već sledeće nedelje u Briselu, gde će se, kako insistiraju u EU, Srbija i Кosovo sastajati sve dok se ne nađu obostrano prihvatljiva rešenja za sva otvorena pitanja – jednom i zauvek.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
