"Bojkot ne donosi ništa, a vlastima bi, da je uspešan, dao samo još više vremena da ojača", kaže u intervjuu za Nova.rs Bojan Đurić lider Ujedinjene demokratske Srbije. Govoreći o optužbama na račun skupljanja potpisa, lažnoj i pravoj opoziciji on ističe da su ljudi u Srbiji umorni od toga što se politika svela na to šta politički akteri misle i kako se izjašnjavaju jedni o drugima, zbog čega se i prodemokratski deo političkog spektra raspao u poslednjih par godina.

„Političari nemaju pravo da razmišljaju da li im je teže ili lakše, još manje da kukaju, pogotovo sada, posle ovakve epidemije, nakon što su ljudi 50 dana bili zatvoreni. Najmanji je problem za političare da li im je lako ili teško u kampanji“, kaže Đurić upitan koliko se ova kampanja razlikuje i da li je teža od prethodnih.

„Problem sa ovom kampanjom je to što ona jeste neobična, bila bi takva i da nije bilo korone. Prosto se vreme promenilo, način komunikacije se promenio, stranačka slika je mnogo drugačija nego pre desetak godina, kada su se vodile one klasične kampanje, kakve svi znamo. Drugi element, koji je veoma važan, je to što su ljudi iskoristili period relaksacije i prestanka emotivnog i psihološkog stresa, pa nažalost imaju manje interesovanja za politiku u ovoj kampanji. Ipak, poslednjih dana se zahuktalo. Izbori su ipak važni.

Mislite da će bojkot neće uspeti?

Ne bih previše govorio o bojkotu. Neće uspeti zato što ne može da uspe, kao koncept. Zato što ne donosi ništa, a vlastima bi dao, da je “uspeo”, samo dodatno vreme da još više ojača. Za jedan deo birača je najveće pitanje bilo i jeste da li imaju za koga da glasaju na ovim izborima. Za birače koji su za Evropu, građansko društvo, vladavinu prava…. opcija je UDS. Naše uverenje je da će proevropski nastrojeni građani glasati. Jedan manji deo ljudi verovatno neće izaći na izbore, ali zato mi i kažemo u ovoj kampanji da je ovo za nas prvi korak našeg plana. Sledeći izbori su 2022. godine i na nama je da pokažemo da ima smisla praviti organizaciju, infrastrukturu, da ima smisla da se definiše jedna alternativa sadašnjoj vlasti u koju vredi investirati glasove. U toj vrsti razvoja vidimo šansu za sebe i za transformaciju političke scene.

Kako biste ocenili rad Vlade?

Izuzetno nepovoljno, ogromne šanse nisu iskorišćene. Ključni nesupeh ove Vlade je to što zemlja nije napredovala po pitanju evrpoeizacije, a na to se nastavljaju i neuspesi u svim drugim segmentima. Sem u ekonomskim segmentima u kojima ima pomaka, ali čak i tu verujemo da su rezultati mogli da budu bolji. Zemlja je mnogo podeljenija nego pre četiri godine, i to je izrazito loše. Da objasnim koliko je loše što nas Vlada nije dovela bliže Evropi za 4 godine. Evo, na kraju epidemije se, u jednoj rečenici, pokazalo koliko je važno biti deo EU. Hrvatska je dobila 7 milijardi evra bespovratne pomoći, a Srbija mora da se snalazi i ne može da sanja o toj količini novca. To je najbolja slika za one koji kažu “nije važno kada ćemo ući u EU” – važno je, a posebno u ovim kriznim situacijama.

Da li je teško pridobiti poverenje glasača u trenutku kada vaši politički protivnici iznose tvrdnje da ste lažna, “Vučićeva”, opozicija?

Nas takve besmislice ne interesuju, mi u ovoj kampanji gotovo uopšte nismo na to odgovarali, pre svega zato što vidimo da su ljudi u Srbiji umorni od toga što se politika svela na to šta politički akteri misle i kako se izjašnjavaju jedni o drugima. Verujemo da je to jedan od razloga zašto se prodemokratski deo političkog spektra raspao u poslednjih par godina. Lideri su počeleli da se bave jedni drugima, podmeću jedni drugima. Mi to ne radimo. Ne odgovaramo. Zato što znamo da nas na kraju čeka okupljanje, svih ljudi koji su za Evropu i demokratiju, to će biti jedini način u budućnosti da smenimo ovu vlast.

Moj utisak da ti napadi nisu uticali na ljude, da smo u ovoj kampanji uspeli da istaknemo nekoliko ključnih vrednosti oko kojih mogu da se okupe, i da nastavimo to da gradimo posle izbora. Politika je, naravno, maraton, ako hoćete ozbiljno njom da se bavite.

Tokom kampanje suočili ste se i sa optužbama da niste skupili sami potpise.

U nekoliko primera smo pokazali koliko su te optužbe besmislene. Učinili smo to, na primer, u slučaju Lebana. U javnost je plasirana besmislena optužba da smo tamo prikupili nekoliko hiljada potpisa, a mi smo od 11.000 potpisa tamo prikupili 208. U jednom trenutku nam se učinilo da se u jednoj interpretaciji “beogradske politike” pojavila neka vrsta – i mislim da to nije pregruba reč – političkog rasizma, odnosno tvrdnje da u tamo nekom delu Srbije, kao što je Lebane, ne postoje ljudi koji će podržati ovakvu listu. To je strašno.

Mi smo tamo u savezu sa snažnom opozicionom grupom, koja je najveći protivnik SNS, i jedan deo potpisa je skupljen tamo, slično je bilo i u drugim delovima Srbije. Ušli smo u politiku tako što smo rekli da smo okupili mnogo lokalnih pokreta i grupa. To su ljudi sa kojima smo skupljali potpise, i to je nešto što je nekada bilo normalno u srpskoj politici. Nama je skupljanje potpisa trajalo sedam dana, uz notarsku overu, i sa tim smo završili predajom liste, 14. marta. Mi nemamo nikakve veze, i nikakvu sličnost, sa onima koji su se premišljali i skupljali potpise tek u samom finišu roka.

Spočitava vam i pojavljivanje u režimskim medijima. Da li je legitimno davati izjave za te medije?

Aposolutno ne razumem tu primedbu. Moj posao je da iskoristim svaku priliku, a posebno u izbornoj kampanji, i da u svakom mediju gde imam priliku probam da dođem do što više građana. Kada gostujete u bilo kom mediju vi govorite ono što vi mislite da treba da govorite, i niste ni na koji način ograničeni time kakva je vrsta medija ili formata.

Ta vrsta stigmatizacije ljudi, gde je svako ko se ponaša na normalan način stigmatizovan, jeste jalova budalaština. Da li su ti ljudi, iz UDS, rekli nešto pogrešno u tim medijima? Da li neko sumnja u proevropsku, prograđansku, prodemokratsku poziciju, recimo, Gordane Čomić koja je 30 godina bila u DS. Svako ko to radi diskredituje sebe, ne može nama da načini štetu.

Ali reč je o medijima koji napadaju opoziciju i protivnike vlasti.

Ali niko od nas nije u tim medijima napadao opoziciju. Pre svega ne mislimo da u kampanji treba da se bavimo jedni drugima, a drugo – duboko verujemo da će čitav korpus ovih glasova ili, tačnije, podrška ljudi koji dele vrednosti UDS biti na jednoj, na našoj strani, u budućnosti. Nećemo da se antagonizujemo sa tim ljudima jer želimo da zajedno radimo politički posao u budućnosti. I tu ne govorim o političkim liderima, oni su nam nebitni, nego o ljudima koji tako misle i osećaju. Ja bih rekao da je jedan deo opozicije probao da sakrije svoj loše osmišljen plan ovakvom vrstom kampanje protiv nas. To govori o njima, a mi se time nećemo baviti.

Mislite na bojkot opoziciju?

Mislim na opoziciju koja ne izlazi na izbore. Jasno smo rekli pre pet, šest meseci da je odluka o bojkotu loša, da ostavlja veliki broj ljudi bez mogućnosti da glasaju, ali smo istovremeno rekli da je ta odluka legitiman politički cilj, i da ćemo se mi boriti. I to je to. Ne napadamo ih.

Kako ocenjujete izborne uslove?

Oni su izrazito loši, pre svega za opozicione političare i grupacije. Međutim, ne verujemo u koncept u kome političar kaže: “Meni je teško, uslovi su loši, na izbore ne idem, hajte vi građani izborite se da izborni uslovi budu bolji, pa ćemo mi na tim izborima pobediti.” Obaveza je političkih aktera da se bore za političke uslove, i to će najbolje učiniti ako budu u Skupštini, ako izgrade sopstvenu snagu koja će vlasti onemogućiti da i dalje prave nefer izbore. Ljudi neće investirati svoj glas u one koji se prikazuju slabim i nemoćnim i one koji očekuju da im neko drugi stvori uslove za nešto što je njihov posao. Političari nemaju prava da kažu građanima “izborite se vi za nas”, a onda da dođu i pokupe kajmak.

Jedan od argumenata bojkot opozicije je da u parlamentu sa malo mandata je nemoguće pormeniti bilo šta.

Ako neko misli da će u Srbiji čarobnim štapićem nestati Marjan Rističević ili bilo ko drugi ko im se ne dopada, ili da ne mogu da pobede takve ljude, onda ti što tako misle i ne treba da se bave politikom. Ja se u parlamentu ne bih osećao inferiono. Nisam nikad. Ne razumem takvu argumentaciju. Ne možete da idete na izbore tek onda kada je manje ili više izvesno da ćete biti većina. To je potpuna besmislica. Nas zanima višedecenijski projekat, da izgradimo političku organizaciju koja će biti alternativa političkoj polovini Srbije koju sada čini SNS. Organizaciju koja će biti sposobna da pobeđuje na izborima, i koja će i gubiti, ali se neće nakon toga raspadati, kao što su se raspale stare strukture. I to je jedini naš motiv. Ali veliki.

Da li vi zapravo pravite novi DS?

Mislim da je stranka kakva je bila, ili mogla da bude DS, potrebna i nije važno kako će se ona zvati. Važno je da ogroman deo građana ima izbor. I mi ovde ne govorimo o tri, pet ili sedam odsto, takvih ljudi ima najmanje 25 odsto, i bez organizacije koja predstavlja te ljude nije moguće funkcionisanje Srbije kao društva, niti njeno napredovanje. Izgradnja takve organizacije – to je naš cilj.

Koje su glavne poruke UDS na ovim izborima?

Ključna poruka je da smo mi jedina, nesumnjivo i sigurno proevropska lista na ovim izborima. U Srbiji postoji bar 500-600 hiljada ljudi, u ovom trenutku, koji imaju takve političke osećaje i interese i ti ljudi moraju da budu predstavljeni. UDS je za punopravno članstvo u EU. Srbija će ili u dogledno vreme postati punopravna članica EU ili će nestati kao zemlja i društvo.

Druga linija poruka u ovoj kampanji je bila da probamo da osvetlimo kako bi izgledala zemlja da je mi vodimo. Izvinite, kako će izgledati kada je budemo vodili, kada se iz ove grudve koju smo pokrenuli za par godina napravi lavina. To je ono što zovemo “Dobra vest”. Koncept Srbije kao zemlje u kojoj će takve stvari biti uobičajena stvar. Pravda na sudu, vredan rad tokom života, ali onda sigurnost u starosti…mladi koji se školuju i žele da ostanu. Solidarnost. Zato kisnem u jednom “spotu”. Da bismo to pokazati, žrtvovanje političara, makar malo, za nekoga ili nešto. Tu vrstu atmosfere smo pokušali da vratimo. Iz fokusa politike je nestao običan čovek i njegove potrebe. Tokom korone mogli smo do kraja ogoljeno da vidimo u kojoj meri se to desilo. Svi drugi se bave ili temama koje predstavljaju veoma “ozbiljnim”, a zapravo su beživotne, ili stvarima koje zapravo nikoga ne interesuju.

Šta očekujete od ovih izbora? Da li ćete ući u parlament?

Očekujem da budemo u parlamentu. I videćete kako će, posle toga, već od 22. juna, početi pregrupisavanje na politčkoj sceni i kako će postati jasno da je ovo politička platforma oko koje će vrlo brzo, u narednim nedeljama i mesecima, početi da se okupljaju ljudi. Mislim da značajan broj ljudi čeka ishod izbora.

Da li možemo da očekujemo postizborne koalicije?

Mi ćemo biti opozicija u parlamentu. Koalicije ili vlast se prave onda kada ste dovoljno snažni da nametnete svoje ciljeve, a koalicije ćemo graditi pre svega sa građanima.