DS i SDS predložili ekonomske mere za saniranje krize

"Odmah treba doneti mere kako bi se sprečila nelikvidnost privrede, propadanje sektora malih i srednjih preduzeća i gubitak radnih mesta", navedeno je u saopštenju grupe na čijem je čelu ekonomski ekspert profesor Goran Radosavljević.Domet tih mera bio bi kratkoročan, dok traje vanredno stanje, i kolokvijalno se mogu nazvati "mere za preživljavanje", a finansirala bi ih država, navodi se u dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid.Ocenjuje se da bi za finansiranje tih mera bilo potrebno oko 220 miliona evra mesečno direktnih davanja i oko 100 milona evra indirektnih davanja, kroz odlaganje plaćanja direktnih poreza.Među tim merama je isplata prosečne bruto zarade svim zaposlenima koji su pogodjeni krizom, odnosno onima koji su direktno pogođeni gubitkom posla usled pandemije, počev od aprilske zarade."Preduzeća su u obavezi da ne otpuštaju te radnike tokom perioda primene mere. Radnici koji su u međuvremenu dobili otkaz dobiće ovu pomoć preko Nacionalne službe za zapošljavanje", navodi se u predloženim merama.Kao kratkoročna mera predlaže se i isplata bespovratnih sredstava za pokriće fiksnih troškova malim i mikro preduzećima i preduzetnicima, poput troškova zakupa prostora, troškova komunalnih, računovodstvenih i drugih usluga vezanih za finansijsko izveštavanje.Predložili su i odlaganje plaćanja direktnih poreza u vreme trajanja vanrednog stanja, poput poreza na dohodak građana, na dobit preduzeća i poreza na imovinu i reprogramiranje poreskog duga, kao i isplatu jednokratne pomoći najsiromašnijima u visini od 20.000 dinara.Grupa ekonomista DS-a i SDS-a predložila je i set mera da bi privreda izašla iz krize nakon prestanka vanrednog stanja, a to su pre svega mere usmerene na podsticaj privrednog rasta nakon krize."Potrebno je u narednom periodu nastaviti sa smanjenjem referentne kamatne stope NBS i razmotriti druge monetarne olakšice kako bi se povećala likvidnost bankarskog sektora", navodi se u spisku mera.Ekonomisti iz DS-a i SDS-a ocenili su da je sada jedan od najvećih potencijalnih problema privrede ulazak u "spiralu nelikvidnosti", jer će neplaćanje poreza, doprinosa i komunalnih usluga, dovesti do problema sa likvidnošću u javnom sektoru,"koji će se vrlo brzo kao bumerang vratiti privatnom sektoru".Ocenili su da je u ovom trenutku bolje da država upumpa nova sredstva privrednim društvima i fizičkim licima, uz njihovu obavezu da servisiraju svoje obaveze prema državi tamo gde je to moguće.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram