Foto:Vesna Lalić

Zoran Drobnjak, koji godinama nezakonito obavlja funkciju direktora JP Putevi Srbije, verovatno neće morati da odgovara zbog prikrivanja imovine, odnosno tajnog računa u banci u Švajcarskoj, na kojem je, prema pisanju KRIK-a 2008. godine bilo oko pola miliona franaka. Pravni stručnjaci u izjavi za “Novu” navode da je taj slučaj verovatno zastareo, ali da bi Agencija za sprečavanje korupcije svakako trebalo da ga prijavi nadležnom tužilaštvu.

Istraživački portal KRIK u međunarodnom projektu “Švajcarske tajne” je objavio da je Zoran Drobnjak 2007. otvorio račun u banci „Credit Suisse“ u Švajcarskoj. Godinu dana kasnije na njemu je imao oko pola miliona franaka ili oko 300.000 evra.

Baš negde u to vreme Drobnjak je izabran za direktora “Puteva Srbije”, a dve godine kasnije bio je u obavezi da prijavljuje imovinu tada Agenciji za borbu protiv korupcije.

KRIK piše da tajni račun u Švajcarskoj nije prijavio Agenciji, sudeći prema izveštajima o imovini i prihodima u kojima je početkom 2011. tvrdio da nema ušteđevinu. Tada mu je račun u Švajcarskoj još bio otvoren i na njemu je, kako pokazuju procureli podaci, bilo novca.

Kako je zaradio taj novac, zašto ga nije prijavio i kako to da je otvorio račun u banci u Švajcarskoj, pitanja su na koje nije bilo moguće dobiti odgovor od Zorana Drobnjaka. Umesto da javnosti objasni kako se na njegovom računu našlo pola miliona franaka, on je kao i uvek odlučio da ćuti. Drobnjak nije odgovarao na naše pozive i poruke.

Povodom ovog slučaja list “Nova” uputio je pitanja i Agenciji za sprečavanje korupcije, ali nam do zaključenja ovog teksta nije stigao odgovor.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže za naš list da u slučaju da je Dobrnjak imao račun i novac na njemu, a to nije prijavio, može da odgovara za krivično delo iz Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, odnosno Zakona o sprečavanju korupcije.

prodaja komercijalne banke srbija 2025
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija / Foto: Medija centar Beograd

“Slučaj je možda zastareo, mada bi Agencija svakako trebalo da ukaže tužilaštvu da ta imovina nije bila prijavljena”, objašnjava Nenadić.

Prikrivanje imovine po tada važećem Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije je krivično delo za koje je bila zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Ista kaznena politika predviđena je i sada važećim zakonom.

Advokat Denis Bećirić navodi da je sudeći po tim odredbama nastupila zastarelost u slučaju tajnog računa u Švajcarskoj.

“To bi trebalo da je zastarelo. Ne može ništa da se učini što se tiče krivičnog gonjenja i bilo kakvog gonjenja. Mislim da je sve to zastarelo”, kaže Bećirić za “Novu”.

Najmanje dve krivične prijave, nijedna kazna

Rad Zorana Drobnjaka u Putevima obeležile su brojne afere, propusti i hapšenje.

Pre šest godina uhapšen je zbog nezakonitog davanja saglasnosti za izgradnju optičkog kabla slovenačkoj kompaniji „Nubi invest“. Optužen je da je zloupotrebio službeni položaj i oštetio državu za 2,5 miliona dinara. Pravosnažno je, na kraju, oslobođen za ovo delo.

Protiv Drobnjaka krivičnu prijavu podigla je i Državna revizorska institucija, zbog, kako je saopšteno, niza malverzacija i neregularnosti, a javnost do danas nije upoznata da li je i sa kakvim ishodom okončan taj slučaj.

U Krivičnom zakoniku piše da zastarelost krivičnog gonjenja nastupa pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od preko tri godine.

Da li će nešto preduzeti u ovom slučaju i da li nešto mogu da preduzmu, “Nova” je pitala Više javno tužilaštvo u Beogradu, ali nam ono do zaključenja ovog broja nije dostavilo odgovore. Portparolka Tužilaštva Ivana Rakočević nije odgovarala na naše pozive i poruke.

Zoran Drobnjak, međutim, nije “pogrešio” samo u slučaju neprijavljivanja imovine. Prema pisanju KRIK-a, prilikom otvaranja računa u Švajcarskoj nije zatražio saglasnost Narodne banke Srbije. Građanima Srbije, inače, nije dozvoljeno da imaju račune u stranim zemljama, osim u slučajevima da im NBS to dozvoli.

U Narodnoj banci za “Novu” kažu da se na osnovu dokumentacije kojom raspolažu Zoran Drobnjak nije obraćao NBS sa zahtevom za dobijanje odobrenja za držanje deviza kod banke u inostranstvu. Oni navode da bi odgovornost u ovom slučaju mogla da bude prekršajna, ali je sudeći prema odgovoru koji smo dobili, i ona zastarela.

“U slučajevima kada se na računu kod banke u inostranstvu drže devize suprotno propisu Narodne banke Srbije za građane je propisana prekršajna odgovornost. Međutim, za konkretan slučaj napominjemo da se shodno članu 65. Zakona o deviznom poslovanju postupak po prekršajima iz ovog zakona ne može pokrenuti kada protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen”, navode za naš list u NBS.

Biznismen koji je mogao da podiže novac

Prema pisanju KRIK-a, Drobnjak je dozvolio da pristup njegovom računu u Švajcarskoj ima biznismen Radovan Marinković, vlasnik kompanija „Centrolek“ i „Minnex Trading Corporation“.

Marinković je izjavio da je novac na računu bio njegov, a da je Drobnjaka postavio da bude formalni vlasnik računa.

„Napravio sam planove da dogradim tu kuću, pa sam hteo da angažujem Drobnjaka da mi vodi računa o toj dogradnji i da mu ostavim pare na tom računu u Švajcarskoj, pošto ja ne bih mogao iz Amerike da dolazim i to kontrolišem“, naveo je Marinković.

Račun je zatvoren 2011. godine, a Marinković je za KRIK rekao da je ovakva odluka došla jer nisu imali saglasnost Narodne banke Srbije.

„(Švajcarska ) banka mi je rekla da treba da tražim saglasnost Narodne banke Srbije, ja ili Zoran zbog Zoranovog imena. Ja sam se onda pardonirao i rekao banci nemam vremena da tražim to, niti da dajem instrukcije Zoranu to da radi, nije mi to neophodno. I onda sam dao kontra naloge da se novac vrati na iste one račune sa kojih je došao“, naveo je on.

BONUS VIDEO Vučić inženjer u Brusu

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (1)