Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković ocenio je da je kosovski non-pejper, iako nije zvanični predlog, mogući putokaz ka razrešenju kosovskog čvora i da nudi maksimum onoga što Srbija eventualno može da dobije i onoga što albanska strana mora da prihvati.
On se u autorskom tekstu za „Kurir“ najpre osvrnuo na non pejper koji se odnosi na promene u regionu ocenjujući da je to non-pejper o novom komadanju Jugoslavije i da se nije slučajno pojavio.
Drašković taj papir vidi kao „mentalnu vakcinu“ za povratak Balkana u devedesete prošlog veka i podsticaj balkanizacije, kako kaže, „sklerotične i sporovima uzdrmane Evropske unije“.
„Za samo nekoliko dana, na Balkanu, regionu darovitom za nesreće, svi su vakcinisani tim non-pejperom. Svi pričaju o novim granicama, neki sa strahom, neki sa nadom. Benzin i plamen sve su bliži jedno drugome u Crnoj Gori, u BiH, na Kosovu, u Severnoj Makedoniji“, ocenio je Drašković.
On kaže i da nije teško naslutiti kome danas odgovaraju novi sukobi na Balkanu dodajući da bi pošar gasili NATO i Amerika i da bi to bio okidač za odmrzavanje i rešavanje zamrznutih sukoba i na teritorijama koje nisu u strateškom dvorištu ni EU ni Zapada i koje ta sila naziva svojim unutrašnjim inostranstvom.
Drašković primećuje da je ubrzo proizvedena i kosovska non-pejper vakcina, a da se i njena laboratorija skriva, kao i da taj „Fajzer non-pejper“ ne zagovara ujedinjenje Kosova sa Albanijom.
„Lekovitostš ove vakcine je u formuli: Srbija sita, a Kosovo na broju“, smatra Drašković, navodeći specijalni status SPC i njene imovine, srpsku Svetu Goru na Kosovu, autonomiju četiri opštine na severu, Zajednicu srpskih opština sa izvrššnim ovlašćenjima i severno i južno od Ibra, kao i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
On ukazuje da su ovaj predlog za razmišljanje u Beogradu na nož dočekali svi koji su i protiv stvarnosti i protiv razmišljanja, da su jednako bučni kao i pre dve decenije, kada su se protivili dogovoru sa albanskom većinom na Kosovu i bili „pogonsko gorivo“ za Miloševićev rat sa NATO alijansom, okončan vojnom kapitulacijom i proterivanjem države Srbije sa Kosova.
„Sada branioci izgubljenog Kosova prete svakome ko prizna i potpiše da Kosovo i sve na Kosovu nije samo srpsko i samo u Srbiji, veličajući one koji su pre 22 godine izgubili Kosovo! Vakcina protiv ovog autizma neće se proizvesti nikada. Nemoćni su i razum i činjenice“, poručio je Drašković.
On ukazuje da Srbija ne sme biti talac nerazumnih, ma ko da su oni i pita ako ne bude dogovora sa kosovskim Albancima, „čega može biti osim nove tragedije?“ Kaže i da treba biti realan i ocenjuje da je kosovski non-pejper maksimum onoga što Srbija, eventualno, može da dobije i maksimum onog što albanska strana, eventualno, mora da prihvati.
„Niko ne dobija sve i niko ne gubi sve. Jednako zadovoljni i jednako nezadovoljni. To je suština svakog kompromisa“, smatra Drašković.
On dodaje i da non-pejper nije zvanični predlog ni EU ni SAD, ili bilo koga, ali je mogući putokaz ka razrešenju kosovskog čvora. Prema njegovim rečim, ohrabruje izjava patrijarha Porfirija da Srbi i Albanci moraju da razgovaraju, da razumeju i uvažavaju jedni druge.
Smatra i da je kosovski non-pejper replika nekadasnjeg plana Z-4 za Srpsku Krajinu, koji su, kako podseća, odbili i vođe Srba u Hrvatskoj, i Milošević, i sve stranke u Srbiji, i vrh SPC, akademici, pesnici, analitičari, medijski urednici…
„Za prihvatanje plana Z-4 bio je samo „izdajnički“ SPO. Jesmo li zaboravili šta je usledilo?“, upitao je Drašković.
On je podsetio i na to kako je odgovoreno na odbijanje sporazuma u Rambujeu 1999. godine i ukazao da se ne nagrađuje niko zbog zaborava ili nepriznavanja skrivljenih tragedija.
„Srbi moraju ostati na Kosovu“, zaključio je Drašković u autorskom tekstu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare