Iako iz SNS obećavaju nastavak “Zlatnog doba” i napretka Srbije, ukoliko pobede na izborima, podaci Agencije EU za statistiku (Eurostat), pokazuju da je našu zemlju u periodu vladavine ove partije i uspona njenog lidera Aleksandra Vučića za sedam godina napustilo oko 240.000 građana.
Leta 2012. godine formirana je vlada, čiju okosnicu i dan-danas čini Srpska napredna stranka. Naredna, 2013, vodi se ujedno i kao prva tokom koje su izvršnu vlast držali naprednjaci i njihov lider Aleksandar Vučić.
Od te godine, pa do 2020. godine, sa izuzetkom 2019, za koju nisu dostupne informacije o migracijama, Srbiju je, prema podacima Eurostata, napustilo čak 243.855 stanovnika, kojima su izdate boravišne dozvole u zemljama Evropske unije.
Pročitajte još...
Masovne migracije stanovništva poklapaju se sa periodom uspona i medijske popularnosti lidera SNS, Aleksandra Vučića.
Uprkos bombastičnim najavama kako je u našoj zemlji nastupilo “zlatno doba”, da su plate najveće u novijoj istoriji Srbije, obećanjima o boljem životu, koja se od izbora do izbra nižu, veliki broj građana Srbije odlučilo je da sreću i profesionalnu afirmaciju potraži izvan granica naše zemlje upravo zbog loše ekonomske situacije i činjenice da je partijska knjižica preduslov za radnu, a učešće u stranačkim aktivnostima uslov za zadržavanje radnog mesta.
Podaci pokazuju i da je broj odlazaka iz naše zemlje u konstantnom rastu od 2015. Samo godinu dana ranije u Srbiji su održani izbori na kojima je ubedljivu pobedu odneo SNS, osvojivši 48,35 odsto, nakon čega je premijer postao Aleksandar Vučić. Pomenuta izborna trka u značajnoj meri je reflektovala tadašnje raspoloženje građana, imajući u vidu da su ostali upamćeni kao izbori sa najmanjom izlaznošću do tada. Biračko pravo iskoristilo je tek 3,59 miliona građana, što je 53,09 odsto od ukupnog broja upisanih birača.
U godini kad je Aleksandar Vučić postao predsednik Srbije, 2017, broj građana koji su dobili boravišnu dozvolu u EU je iznosio 40.350, a godinu dana kasnije broj odlazaka iz Srbije gotovo da je dupliran u odnosu na 2013. i iznosio je čak 52.049.
Zvanični podaci o migracijama za 2019. nisu poznati, dok poslednji podaci Eurostata, objavljeni u novembru ove godine, pokazuju da je Srbiju tokom 2020, uprkos ograničenom kretanju i pandemiji virusa korona, napustilo 40.872 građana.
Komentarišući to što iz godine u godinu sve veći broj građana Srbije napušta zemlju, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Ognjen Radonjić, kaže za “Novu” da je termin “zlatno doba” namenjen za partijski povezane ljude, dok je za ostatak građana povod za trajni beg iz zemlje.
“Priča je jedno, a činjenice nešto sasvim drugo. Moć propagande je neverovatna i entropija se širi društvom. Propaganda smanjuje našu moć rasuđivanja što nas destimuliše da reagujemo. I to najveća opasnost koju trenutno vidim. Zbog toga imamo i veliki broj emigranata i veliki broj apstinenata. A kad drugima prepustimo da odlučuju umesto nas i da misle umesto nas onda nije ni čudo da živimo u ‘zlatnom dobu’”, ističe Radonjić.
Zašto ljudi odlaze iz Srbije
Radonjić podseća da brojna istraživanja govore da je masovna emigracija zajednička karakteristika bivših komunističkih zemalja Centralne i Istočne Evrope, iako se, kako kaže, od početka tranzicije do danas u njima standard života prosečnog građanina poboljšao.„Takođe, zbog lakšeg pristupa tržištu rada, ovi trendovi su se ubrzali kako je koja zemlja pristupila EU. Emigracija iz ovih zemalja dominantno ide na Zapad, dominantno je u radnom dobu i obrazovanija je. S druge strane, kada jednom odu, uglavnom se ne vraćaju, i ako se vrate vraćaju se u starosti. Skupa gledano, ovi trendovi vode depopulaciji ovih zemalja, rastu u prosečnoj starosti stanovništva, rastućem trendu negativnog prirodnog priraštaja i smanjenju prosečnog broja godina obrazovanja stanovništva koje ostaje što dugoročno značajno smanjuje lokalne kapacitete za privredni rast“, napominje on i dodaje da je zajednička karakteristika ovih zemalja strmoglav pad poverenja građana u javne institucije nakon pada komunizma.„To je manje zaostavština komunizma, a više posledica izneverenih očekivanja vezanih za demokratizaciju društva i liberalizaciju tržišta. Naime, procese tranzicije u ovim zemljama je pratio rast u korupciji i nejednakosti u raspodeli dohotka i bogatstva. I upravo su ova ključna pitanja targetirali savremeni diktatori i na osnovu obeećanja jednostavnih rešenja za kompleksne probleme došli na vlast. Nakon toga, nastavljen je rast u korupciji i nejednakostima, dok je sa druge strane demokratija prepustila svoje mesto autokratiji. Tako da mislim, da ljudi odavde beže zbog prethodna tri pobrojana razloga – korupcija, nejednakosti i autokratija. Povratno, kako većinom mladi i obrazovani odavde masovno odlaze, ulazimo u začarani krug jer njihovo odlazak dodatno smanjuje lokalne demokratske kapacitete i kapacitete privrednog rasta“, naglašava naš sagovornik.
On dodaje i da će se trend odlazaka iz zemlje nastaviti sve dok bude izražena korupcija i velike nejedankosti.
Nastaviće sve dok se, pred naletom diktature, državne institucije povlače. Da bi se ovaj trend zaustavio potreban je radikalan zaokret, za koji, kako vreme odmiče, i kako najbolji među nama odlaze, imamo sve manje snage”, upozorava profesor Radonjić.
Glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, Nemanja Todorović Štiplija da odlazak oko 240.000 ljudi iz Srbije pokazuje da se EU bolje živi nego van nje, bez obzira na to što se u javnom mnjenju godinama, preko prorežimskih medija i tabloida, „guraju“ proruski narativi.
“Okoštale i korumpirane političke strukture koje su na vlasti decenijama, pravda koja nije jednaka za sve, loš obrazovni sistem, zagađen vazduh samo su neke od stvari zbog kojih ljudi ne žele da žive u Srbiji. To što Srbija beleži neke pomake u tabelama sa statističkim podacima svetskih finansijskih institucija, o čemu vlast neprestano govori, građanima ne znači ništa. Ljudi na kraju dana znaju koliko zarađuju i koliko čega za taj novac mogu da kupe”, navodi on i dodaje “da je zlatno doba, ljudi ne bi odlazili”.
“Iz Srbije odlaze i stari i mladi, visokokvalifikovani ali i niže kvalifikovani, koji imaju ograničena prava u zemlji u koju odu, pa se u inostranstvu bore za goli opstanak”, napominje on u razgovoru za naš dnevni list.
Građani Srbije žele da žive po evropskim standardima
„Građani Srbije žele da žive po evropskim standardima. Iako nam različita istraživanja pokazuju da je podrška ulasku Srbije u EU negde oko 50 odsto, većina ljudi ipak vidi prednosti života u državama članicama EU u kojima postoji uređen sistem“, napominje Štiplija.
On smatra da ekonomski razlozi nisu jedini razlog zašto građani napuštaju Srbiju.
„Iako su prevashodno motivi odlaska ekonomski, mislim da oni nisu jedini. Ljudi pored dobre zarade, žele i dobre uslove za rad, kvalitetan i normalan život. To su sve mnogo šire kategorije od prosečne zarade ili nekih drugih ekonomskih performansi koje vlast koristi kako bi potkrepila priču o zlatnom dobu“, zaključuje Štiplija.
BONUS VIDEO: Nastup kojim je Vučić digao paniku u Srbiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare