"On hoće i jare i pare": Kako su Nemci videli Vučićevo "NE" Putinu u Kazanju

Ono što je bila samo ideja nakon terorističkog napada na SAD 2001. godine kako bi se stabilizovao finansijski sistem, danas je političko-ekonomska grupa sa kapitalom vrednim desetine milijardi evra i ambicijom da privuče što više država.

Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika prošli su put od slogana (BRIKS) do organizacije koja želi sopstvenu valutu sa što većim brojem zemalja uključenih u nju.

To će biti glavna tema dvodnevnog samita u Kazanju, na kojem, prema najavi, učestvuje 40 šefova država i gosti koji prisustvuju kao posmatrači, piše DW.

Broj članica je udvostručen ulaskom Egipta, Irana, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Etiopije, a raste i broj zemalja koje traže ulazak, poput Malezije i Tajlanda, pa čak i Turske, koja bi, u slučaju da joj bude odobren pristup, bila prva zemlja članica NATO-a u BRIKS-u.

Dva saveznika i Zapadni Balkan

Što se tiče zemalja Zapadnog Balkana, za sada ne postoji interes za učešće u ovoj grupi, osim dva politička saveznika. Dok bošnjačka politika ne podržava saradnju sa BRIKS-om niti sa bilo kojom organizacijom van EU, u Banjaluci i Beogradudrugačije razmišljaju.

Za samit u Kazanju pozivnicu je dobio predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji učestvuje kao posmatrač.

„Svet vapi za ovakvom vrstom saradnje“, poručio je Dodik iz Kazanja, očekujući razgovore sa šefovima država na marginama samita, navodeći da ovaj pokret poštuje suverenitet i unutrašnje uređenje zemalja, zbog čega „predstavlja budućnost čovečanstva“.

Dok Dodik u Kazanju čeka odgovore „kako će se svet dalje razvijati“, susedna Srbija i dalje igra na sigurnu kartu.

Odluku da li će prisustvovati samitu predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odlagao danima, dramatizujući svaki korak, da bi dan pred samit rekao da zbog ranije preuzetih obaveza šalje delegaciju koja će predstavljati Srbiju.

Njegovo učešće, kako kaže, moglo bi biti protumačeno kao skretanje Srbije sa evropskog puta, bez obzira na ranije dogovorene sastanke sa evropskim zvaničnicima.

„Poštujem Putina, nisam to krio, i rekao sam mu da mi, da nema ovih sastanaka, ne bi bilo teško da dođem. Verujem da razumete Srbiju, jer je Srbija jedina koja nije pristupila nijednoj deklaraciji protiv Rusije, on to visoko ceni. Rekao sam da ćemo poslati delegaciju, četvoro ministara – Aleksandra Vulina, Bratislava Gašića, Nenada Popovića i Adrijanu Mesarović“, rekao je Vučić za RTS.

I jare i pare

„Beograd i Banjaluka hoće i jare i pare. A ne može oboje“, kaže diplomata i publicista iz Beograda Srećko Đukić, navodeći da su se i Beograd i Bosna i Hercegovina opredelili za EU. Zato učešće na najvišem nivou na samitu BRIKS-a zahteva objašnjenje.

„Da li Srbija zaista nastavlja da ide prema Evropskoj uniji, jer i ranije su mnogi imali prilike da se uvere da Srbija samo formalno insistira na evropskom putu, dok se suštinski to ne dešava“, kaže Đukić, ističući da Vučić nastavlja da vodi „agoniju srpske spoljne politike sedenja na više stolica, uprkos tvrdnjama da sedi samo na srpskoj stolici“.

Nove članice BRIKS-a imaju lakši pristup novcu, kao i politički prostor koji nije zavistan od Amerikanaca. Ekonomista Zoran Pavlović ne vidi ovu grupu kao pretnju bilo kome, već kao mogućnost širenja tržišta, što je potrebno Bosni i Hercegovini.

„Tržište EU je počelo da gubi tempo i dinamiku zbog rata u Ukrajini. Izgubili su energente. Na primer, sva proizvodnja kože i tekstila u BiH za prošlu zimu u Evropi je propala jer nije bilo zime. Sada imamo vapaje u industriji za novim tržištima“, kaže Pavlović, dodajući da saradnja na tom planu ne mora biti ništa loše.

Politika ili ekonomija?

„Mi ne vodimo brigu o našoj ekonomiji zbog ove ili one politike. Zašto ne bismo ušli na neko tržište da nadoknadimo gubitke na tržištima EU i CEFTA“, kaže Pavlović, ne strahujući ni od najave jedinstvene valute, što je još daleka tema.

„Podsetiću vas da je Jugoslavija imala obračun sa Rusijom u klirinškim dolarima i to nikome nije smetalo. A davalo je standarde koji nisu ugrožavali ni američki dolar ni naš dinar u tom momentu“, zaključuje Pavlović.

Međutim, postavlja se pitanje da li je proširenje BRIKS-a više političko nego ekonomsko pitanje, s obzirom na stvaranje saveza koji bi mogao biti kontra Grupi G7 najrazvijenijih zemalja sveta – Americi, Kanadi, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Japanu i Velikoj Britaniji.

Svetska banka je plasirala 73 milijarde dolara partnerskim zemljama prošle godine, dok je BRIKS izdvojio 33 milijarde u istom periodu.

Deo ekonomista tvrdi da je pet glavnih članica bloka povećalo trgovinsku razmenu za preko 50 odsto. Ostaje pitanje da li to ide u korist manjih zemalja ili onih koje pretenduju na dominaciju unutar grupe.