Nova administracija SAD prihvata obaveze iz Vašingtonskog sporazuma koji je zaključen tokom mandata bivšeg predsednika Donalda Trampa, izjavio je danas srpski ambasador u SAD Marko Ðurić.
On je, gostujući na TV Prva, rekao da je to za nas dobra vest, jer u tom sporazumu postoji čitav niz elemenata vezan za našu infrastrukturu, ekonomiju, zaštitu naše crkve, između ostalog i presude vezane za manastir Dečani koje treba da se primenjuju.
Ðurić je istakao da je predstavljati Srbiju u SAD velika odgovornost i da širenje istine i političkih poruka o našoj zemlji zahteva prilagođavanje američkim narativima i načinu razmišljanja.
U tom kontekstu, Ðurić je otkrio i da Srbija suštinski decenijama nije bila prisutna u SAD u meri u kojoj je bilo potrebno, s obzirom na značaj odluka koje se tamo donose.
„Vreme je da se to promeni i poslednjih nekoliko meseci smo imali vrlo intenzivne kontakte i već 25 sastanaka sa članovima Kongresa“, rekao je ambašador ističući da se to dešavalo u periodu dok je Vašington bio zatvoren zbog pandemije.
Kako kaže, gradimo zdrav i dobar srpski kokus, odnosno Udruženje članova američkog Kongresa koji se grupišu prema zajedničkom mišljenju, stavovima i načelima.
Prema njegovim rečima, država se do 1991. godine na organizavan način bavila dijasporom, a sada smo u fazi kada iz pepela to gradimo iz početka. U SAD postoji značajna srpska zajednica prisutna u različitim branšama, imamo visokopozicionirane ljude i radi se na tome da na neki način imamo najmanji zajednički sadržalac, kao i na izgradnji digitalne platforme za povezivanje srpske dijaspore u SAD, dodao je on.
„Ovo više nije više vreme kada je dovoljno samo da se okupljamo na ćevapima, već putem digitalnih platformi treba da se povezujemo i radi ekonomske saradnje i radi lobiranja, kao što druge razvijenije dijaspore rade“, kazao je Ðurić.
On je istakao da smo napravili dobre kontakte sa grčkom, jermenskom i drugim dijasporama i da učimo od njih.
Ambasador je rekao i da je više puta video da se Srbija pominje u američkim mejnstrim medijima u udarnim vestima, naročito u nedeljama kada smo odskočili po broju vakcinisanih, i da je sada naša zemlja u SAD „preovlađujuće dobra vest“.
To je, pojašnjava, zato što Srbiju možemo da predstavimo kao primer ekonomskog razvoja koja ima jasno definisane vektore svoje unutrašnje i spoljne politike, koja je za sedam godina uspela da isporuči ekonomsku transformaciju i privuče najviše investitora u regionu.
„Ljudi se zapitaju zašto je to tako, a mi možemo na validan način da im objasnimo šta je naša strategija, zašto nam je cilj posle 30 godina svega što se izdešavalo da se povežemo sa drugim zemljama regiona, zašto kao ekonomija koja će biti u prve tri u Evropi želimo da dajemo zamajac celom regionu i da je naša vizija region bez granica“, dodao je ambasador.
To je, kako kaze, priča koja je vrlo prijemčiva u Vašingtonu, priča koju oni razumeju i spremeni su da podrže i tu nam se interesi poklapaju.
Ipak, kaže da SAD imaju brojne nove prioritete unutrašnje i strane politike – žele da obnove veze sa tradicionalnim saveznicima, rade na razvoju i oporavku pandemije i slično, a da se o Balkanu govori na nešto nižim nivoima administracije i retko.
To je, ističe Ðurić, dobro jer nam daje prostor za rad sa ljudima u Kongresu.
Na pitanje da li će pritisci na Srbiju da se pojačaju, naš ambasador odgovara da ima utisak da Amerika snažno podržava ulogu EU u dijalogu između Beograda i Prištine i da će podržati rad Lajčaka, jer će zapravo primat u toj vrsti razgovora uz njihovu podršku imati EU.
Dodaje da su SAD vrlo su zainteresovane za to da se dijalog nastavi, ističući da je Blinken javno pozvao Kurtija da na konstruktivan nacin nastavi dijalog, ali da Priština antagonizmom ne demonstrira baš spremnost za konstruktivan odnos.
Govoreći o pritisku na Grčku da prizna takozvano Kosovo, Ðurić je podsetio na to da je jedan od ključnih elemenata Vašingtonskog sporazuma moritorijum na sve akcije vezane za priznavanje Kosova.
„Mi smo za pridržavanje onoga što je dogovoreno. Predsednik Vučić je izgradio brend Srbije kao zemlje koja se drži svoje reči“, kazao je Ðurić, dodajući da niko ne treba da ima dilemu oko toga kako bi se Srbija ponašala, ako bi došlo do ozbiljnog kršenja ovih obaveza.
Na temu izvinjenja predsednika Češke Miloša Zemana Srbiji zbog bombardovanja 1999. godine, Ðurić kaže da tome u američkim medijim nije pridato previše pažnje.
Američki fokus nije na našem delu sveta i na najvišem nivou je bilo malo kontakata, tako da to ne treba da čudi. Ipak, za nas je veoma žnačajno što je Zeman javno progovorio o karakteru dešavanja od pre 20 godina, kaže Ðurić, jer to stvara balans da nije samo jedna strana kriva.
Govoreći o potencijalnoj poseti predsednika SAD Srbiji, Ðurić je istakao da u svojoj rezidenciji u Vašingtonu gotovo svaki dan ima događaje na koje dolaze službenici Stejt deprtmenta i kongresmeni i da svakome od njih ne propušta da kaže da je poslednji predsednik koji je posetio Srbiju bio Džimi Karter.
On je poručio da smo mi narod koji voli da ugosti i kome bi poseta predsedenika SAD predstavljala veliku čast.
Ambasador Ðurić se, takođe, prisetio posete Džozefa Bajdena Srbiji pre nego što je postao predsednik SAD, rekavši da je atmosfera na sastanku njega i predsednika Vučića bila odlična.
Pratite nas i na društvenim mrežama: