245
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas rekao je u intervjuu za Nova.rs da su, nakon promene vlasti, u planu dva nova zakona koji se tiču eksploatacije ruda u Srbiji. Jedan bi podrazumevao zabranu izvoza ruda, a drugi praktično nacionalizaciju imovine stranih kompanija, koje ne poštuju srpske zakone i procedure. Pitali smo opoziciju šta misle o ovom predlogu, a reakcije su zanimljive. Od potpunog ignorisanja, do delimičnog slaganja…
Piše: Anika Bečki
Dragan Đilas je u intervjuu za Nova.rs rekao da je samo promena aktuelne vlasti garancija da neće biti iskopavanja litijuma u Srbiji. Naglasio je i da se ovakve promene mogu desiti samo pobedom na izborima.
Govoreći o donošenju novih zakona nakon promene vlasti, predsednik Stranke slobode i pravde izjavio je da bi se prvi zakon odnosio na zabranu izvoza ruda iz države, a drugi je da se “svim kompanijama koje svojim radom ugrožavaju zdravlje ljudi daje rok u kome moraju da obezbede poštovanje zakonskih normi kako se to više ne bi dešavalo”.
“Ukoliko to ne urade, imovina će biti podržavljena uz isplatu realne nadoknade, jer država ne može da dozvoli da bilo ko ugrožava zdravlje njenih građana. Nećete verovati kako će se brzo rešiti problemi koji sada deluju nerešivi”, rekao je Đilas.
Pitali smo predstavnike opozicije šta misle o Đilasovom predlogu.
Većina njih nije želela da komentariše. Među njima su predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, Miloš Jovanović i Predrag Marsenić iz Novog DSS… Kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović je rekao da je na odmoru, njegova koleginica Biljana Stojković je najpre rekla da će poslati odgovor, pa se predomislila pravdajući se iznenadnim obavezama, a lider SRCE Zdravko Ponoš je bio na sastanku…
Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović je na pitanje Nova.rs “šta misli o predlogu Dragana Đilasa” rekao sledeće:
“Zbog nasilnog pokušaja da se po svaku cenu vrši iskopavanje litijuma u Srbiji, naše društvo nalazi u velikoj krizi. Sa druge strane, ono što zaista uliva optimizam je činjenica da je velika većina građana protiv ovih projekata, pa su tako i oni koji su u početku zastupali ideju da je litijum razvojna šansa Srbije, poput Dragana Đilasa, danas na liniji da ove projekte ne bi trebalo sprovoditi. Pored otpora projektu Rio Tinta, sada je i dobra prilika da se otvori rasprava o tome na čemu bi Srbija trebalo da bazira svoj društveni razoj“, rekao je Lazović.
On je dodao da bi Zeleno-levi front razmotrio slične predloge koji za cilj imaju da u našoj državi bude „što duži deo lanca proizvodnje rudarskih proizvoda, ali to ne rešava pitanje odgovornog rudarstva, bez daljeg zagađenja ionako zagađene zemlje, vazduha i vode i bez dugoročnog uništavanja prirodne sredine“.
„Mi smo protiv projekata koji su visokorizični, poput ovih koje planira Rio Tinto ili onih koji se već sprovode u istočnoj Srbiji, kao što je Čukaru Peki o kome se jedva govori u javnosti. Mi već imamo zakonske mehanizme kažnjavanja zagađivača, nema prepreka da se oni koriste i to odmah, uz pooštravanje kazni za velike zagađivače koje država trenutno toleriše. Zeleno-levi front na tome odavno i insistira“, objasnio je Lazović za Nova.rs.
S druge strane, predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović samo se delimično slaže s predlogom Dragana Đilasa.
“Ključni problem je u tome što je SNS suspendovao pravni poredak u korist sebi bliskih investitora , bilo da je reč o Beogradu na vodi, Zrenjaninu, Boru ili Smederevu, a razuman je strah da bi to isto učinili i u slučaju Rio Tinta. U tom pogledu je neophodno ponovo uspostaviti pravni poredak i važenje zakona, a onda prilagođavati dodatne mere. Kao stranka koja se zalaže za otvoreno tržište apsolutno bismo podržali mere koje idu pravcu podsticaja da se umesto sirovina izvoze finalni proizvodi jer se na taj način stvara dodatna vrednost u Srbiji i jača privreda i ekonomija, ali nismo sigurni koliko je održivo rešenje zakonskih zabrana izvoza sirovina i kakve bi to posledice proizvelo”, kaže Grbović i dalje navodi:
“U današnje vreme su uvoz i izvoz sirovina veoma značajni, ali sigurno ne treba da bude glavna privredna aktivnost. Zbog toga država pre svega mora da uspostavi povoljne uslove poslovanja sa jedne strane, ali i da se postavi kao strogi čuvar svojih resursa, svojih građana i svojih zakona – bilo da je reč o zaštiti životne sredine, prava radnika ili pravnog poretka u celini”.
Danas je situacija takva, navodi dalje Grbović, da država maksimalno otežava poslovanje svima onima koji nisu politički podobni, dok sa druge strane za povlašćenu poslovnu elitu zakonska ograničenja postoje samo u virtuelnoj formi.
“Tako da pre nego što se bilo šta zakonski reguliše mora da postoji nedvosmislena politička volja i spremnost da se zakoni poštuju. Tada možemo da pričamo o konkretnim rešenjima i da pronađemo najbolje, ali to će moći da radi ona vlast u kojoj SNS nema nikakvog udela. Do tada, potpuno je svejedno kako će glasiti zakon koji se ne poštuje”, zaključuje Grbović.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
