Dijaspora je "probuđena", a kolika je njena moć da utiče na rezultate izbora?

Inicijativa ProGlas je u junu 2026. godine pokrenula turneju i seriju tribina u inostranstvu pod nazivom „Bez tebe nema ni nas“, koja je namenjena povezivanju građana u dijaspori sa društvenim i političkim tokovima u Srbiji.

Od početka studentskih i građanskih protesta u Srbiji, dijaspora se aktiviriala i bila uključena u ono što se dešavalo na ulicama Srbije. 

Najpre su naši građani u desetinama evropskih i svetskih gradova održavali komemorativna okupljanja za žrtve pada nadstrešnice, ali i protesta u isto vreme kada su se oni održavali u Beogradu i drugim mestima. 

Srpska dijaspora pokazala se i kao dobar domaćin studentima koji su svoje zahteve predočili evropskim zvaničnicima u Strazburu i Briselu, gde su im bili priređeni veliki dočeci. 

Međutim, kada se sve ovo prenese na teren budućih izbora, postavlja se pitanje koliki je zapravo potencijal dijaspore, odnosno koliku oni jaku bazu glasača čine, te koliko mogu da utiču na promene u Srbiji. 

Problemi srpske dijaspore sa glasanjem 

O tome je nedavno govorio i pisac i član ProGlasa, Gojko Božović koji je izjavio da se u poslednje vreme dijaspora aktiviriala, te da nije nemi posmatrač. 

Međutim, ono što je apostrofirao kao problem za naše građane u rasejanju je, kako kaže, to što je imamo suviše veliku dijasporu i suviše mali broj biračkih mesta na kojima mogu iskoristiti svoje biračko pravo.

“Najčešće se glasa u konzulatima i ambasadama. To je, dakle, mali broj biračkih mesta, često čak ni ta biračka mesta ne bivaju svuda otvorena. Uz to postoji čitav niz drugih administrativnih prepreka koje čine da ljudi u dijaspori zapravo nemaju isto pravo glasa kao što imamo mi koji živimo u Srbiji, iako im Ustav to pravo u potpunosti garantuje. Za razliku od nas koji, ako smo u biračkom spisku, ne moramo da se dodatno prijavljujemo, oni moraju. Ukoliko žive u nekom mestu koje je veoma daleko od biračkog mesta, u ambasadi ili konzulatu, oni moraju da skupe 100 potpisa ljudi zainteresovanih za glasanje kako bi se u njihovom mestu obezbedilo biračko mesto”, rekao je Božović za N1. 

Uprkos svim ovim administrativnim preprekama oni su se već, kako kaže, međusobno umrežili i u pojedinim mestima prikupili dovoljan broj potpisa, na osnovu kojih bi im država po zakonu morala da obezbedi biračko mesto. To, kako ocenjuje, pokazuje da je dijaspora sada zainteresovana da učestvuje u odlukama koje se tiču budućnosti i sadašnjosti Srbije u mnogo većoj meri nego ikada do sada.

Organizovanje izbora u inostranstvu - zahtevan posao 

Komentarišući domete dijaspore na izborima, diplomata Srećko Đukić, kaže za Novu da izbori u inostranstvu zahtevaju dobru organizaciju. 

“Imao sam prilike kao ambasador da organizujem te izbore. Moram reći da je to zahtevan posao koji zahteva materijalna sredstva i treba se potruditi da se otvori što više glasačkih mesta, kako građani ne bi putovali previše daleko”, kaže Đukić. 

Sagovornik Nove navodi da je nema efekta glasanje koje se održava samo u ambasadama ili konzularnim odeljenjima. 

“Ako u jednoj zemlji velikoj kao Rusija, postoji jedno glasačko mesto i to samo u amabasadi, kako će građani koji su na krajnjem istoku ili u Sankt Peterburgu da dođu i da glasaju. Takvih slučajeva imaju jako puno, zato mnoge zemlje sada pribegavaju elektronskom glasanju. To je nešto što zahteva modernizaciju državnih resursa i sprovođenja klasičnih izbora na drugačiji način”, navodi Đukić. 

Kaže i da će modernizacija glasanja u inostranstvu biti sve potrebnije, jer raste broj onih koji bi želeli da ostvare glasačko pravo na svojim nacionalnim izborima. 

Koliki je stvarni domet glasova srpske dijaspore? 

“Što se tiče dosadašnje organizacije, ona je  jako skromna. Obuhvatala je par desetina mesta u svetu, tamo gde se nalaze ambasade i poneki konzulat. Odziv je bio relativno mali, s obzirom da su ta glasačke mesta, odnosno ambasade, bile jako udaljene”, navodi Đukić. 

Govoreći o dometu glasova srpske dijaspore, sagovornik Nove kaže da smo do sada imali situaciju da ti glasovi nisu imali bitnog uticaja na izbore u celini. 

“To je svega, na primer, najviše desetak hiljada glasova i to podeljenih, što u situaciji kada je velika razlika između prvog i drugog, nije imalo nikakav značaj. To može da ima značaj kada su rezultati tesni i odlučuje par stotina ili nekoliko hiljada glasova”, navodi Đukić. 

Kao pozitivan primer organizovanja nacionalnih izbora u dijaspori, Đukić navodi Moldaviju. 

Podsetimo, prema podacima Republičke izborne komisije, 2023. godine koalicija oko Srpske napredne stranke (SNS) osvojila je 17.797 glasova, koalicija Srbija protiv nasilja 8.640, a lista oko Socijalističke partije Srbije (SPS) 1.102 glasa.

Na primer, na parlamentarnim izborima u Srbiji, koji su održani u aprilu 2022. godine, u inostranstvu su glasala 30.133 birača, što je najveći broj glasača iz dijaspore u poslednjih petnaest godina.

U spisak birača u inostranstvu, koji se sastavlja posebno za svake izbore i zatim po službenoj dužnosti briše, 2021. bilo je upisano 39.777 državljana Srbije, od kojih je biračko pravo iskoristilo njih 75,77 odsto.