Debata o EU: Građani Srbije ne razumeju prednosti članstva

Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović rekla je u toj onlajn debati iz serije "EU Talks 2.0", da je tačno da građani Srbije ne razumeju dovoljno put pristupanja EU, ali da nije problem u njima, jer je reč o komplikovanom tehničkom procesu, rečniku za stručnjake, hiljadama stranica pregovaračkih pozicija..."Stručnjaci znaju da se takvim jezikom ne može komunicirati sa građanima i izgleda da s njima bolje komuniciraju protivnici ulaska u EU, nego oni koji su angažovani u procesu pristupanja", rekla je Dragojlović na skupu koji je organizovao Evropski pokret u Srbiji (EPuS) u saradnji sa EU info centrom.Uprkos tome, istakla je Dragojlović, polovina građana Srbije se već čitavu deceniju izjašnjava za ulazak u EU, videći dobrobiti od toga."Istovremeno raste broj onih koji nisu sigurni da li bi, ako bi sutra bio referendum o ulasku u EU, glasali 'za' ili 'protiv' - dakle mnogo je neopredeljnih, onih koji ne znaju, koji su zbunjeni, a informacije u medijima su kontradiktorne", rekla je Dragojlović.Ona je takođe navela da građani Srbije postavljaju logična pitanja o EU, kao što se i u EU građani pitaju o budućnosti Unije, dodajući da je rasprava sa neistomišljenicima o pitanju evrointegracije jedino što pomaže protiv zabluda.Profesor: Nespremnost u Srbiji da se ulaže u znanje o EUDuško Radosavljević, profesor novosadskog "Fakulteta za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić", ukazao je u debati na nespremnost u Srbiji da ulaže u znanje o EU.On je istakao da se "svesno ide na potiranje onoga što je stvarno pozitivno u EU" i da se državnom politikom podstiču stereotipi - da će nam ugroziti nacionalni identet, jezik, javni interes, odnose sa nekim".Radosavljević je rekao i da su "mladi privatno svesni prednosti EU, ali kad izađu u javnost... mlad čovek trpi uticaj roditelja, medija, okruženja koji im govore da neke stvari nisu patriotske"."S jedne strane postoji težnja da se uđe u EU, a s druge se rade stvari da se ne uđe jer će tada svi morati da se ponašaju u skladu sa evropskim vrednostima - i država i građani", rekao je Radosavljević.Direktorka Centra za interkulturnu komunikaciju Aleksandra Đurić Bosnić ukazala je na komunikaciju o EU koja nije dobra, na dezinformisanost građana i narative koje treba promeniti.Ona je rekla da se debate o prustupanju EU vode u krugu istomišljenika i da je problem što su "enklave" i istomišljenika i neistomišljenika zatvorene jedne prema drugima, a te granice treba prevazići."Imamo institucije države koji su u obavezi da se bave procesom proširenja, medije koji prenose građanima kako proces teče, ali je komunikcija između građana i institucija nedovoljna", ocenila je Đurić Bosnić i dodala da je zato u Srbiji deo građana dezinformisan, uz stereotipe o EU i njenim vrednostima.