4
Danas se navršava sedam godina od ubistva lidera stranke "Sloboda, demokratija, pravda" Olivera Ivanovića, predvodnika Srba sa Kosova i Metohije. U intervjuu za novine "Nova", Oliverov bratanac Aleksandar Ivanović otkriva na šta ubijeni političar ne bi pristao, uz prisećanje na njegov značaj u opstanku Srba na Kosovu.
U 8.15 ujutru, u centru severnog dela Kosovske Mitrovice lider građanske inicijative SDP, Oliver Ivanović – ubijen je sa šest hitaca u leđa dok je ulazio u dvorište svoje građanske inicijative.
Napori lekara bili su bezuspešni. Prekinut je život čoveka koji je poslednje godine proveo u zatvorskoj ćeliji uz teške optužbe za ratni zločin kao praktično poslednji politički zatvorenik u Evropi.
Gde su Srbi sa Kosova, a gde Srbija sedam godina posle njegovog ubistva, u intervjuu za „Novu“ govori Aleksandar Ivanović, Oliverov bratanac i narodni poslanik iz redova Narodnog pokreta Srbije.
Navršava se sedam godina od ubistva vašeg strica Olivera Ivanovića. Koliko je taj događaj promenio vaše, ali i živote kosovskih Srba, čiji je Oliver bio lider?
Taj događaj je imao stravične posledice na život moje porodice, naročito jedne ovakve tradicionalne porodice u kojoj smo svi bliski. Od ovako nečega čovek ne može da se oporavi. Što se tiče života kosovskih Srba, mislim da im je Oliverovo ubistvo bilo snažna poruka. Oliver je za života, ali i nakon ubistva ostao simbol nepotkupljivog čoveka koji je po svaku cenu bio spreman da se bori za svoje ideale i viziju opstanka Srba na Kosovu i Metohiji. Nije bio čovek kome su Beograd i Priština mogli da izdiktiraju šta da misli u datom trenutku. Dakle, njegovo ubistvo je bila poruka da ako su ubili njega takvog, šta mogu da očekuju drugi.
Kako gledate na presudu Osnovnog suda u Prištini koji je prošle godine osudio Marka Rošića, Nedeljka Spasojevića, Dragišu Markovića i Žarka Jovanovića na ukupno 22 godine zatvora za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića?
Nerešavanje tog ubistva ima posledice na sve građane Srbije, jer smo svi mi taoci jedne privatne, otete države, gde zakoni nisu jednaki za sve. Mi živimo u društvu u kom sedam godina ne može da se reši ovo ubistvo. Sama presuda daje odgovor ko su bili pomagači u izvršenju tog ubistva, ali ona ceo slučaj stavlja u jednu apsurdnu poziciju, zato što se ne zna kome su osuđeni i za čiji račun pomagali, a to je suštinsko pitanje na koje mi želimo odgovor. Kosovsko pravosuđe koje je donelo tu presudu je pokazalo da nisu dorasli tom slučaju, jer nemojte da zaboravite da je optužnica menjana mnogo puta, neka imena su ubacivana, pa izbacivana. Ono što je posebno problematično je da su mnogi zaštićeni svedoci odustali od svedočenja, jer su im identiteti otkriveni i ugroežna im je bezbednost. To su mogli biti ljudi čijim bismo tragom sveodčenja možda došli i do istine koja nas kao porodicu i verujem sve u Srbiji zanima.
Kako vidite Kosovo danas u odnosu na januar 2018. godine kada je Oliver ubijen?
Kosovo i Metohiju treba sagledavati iz perspektive 2012. godine kada je ova vlast preuzela odlučivanje o sudbini KiM. Mi tu zapravo na delu vidimo da je manje-više sve dogovorena predstava da se država Srbija povuče sa teritorije KiM i da se to nesmetano prepusti Albancima u ruke. To se sve i desilo. Potpisali smo Briselski sporazum kojim je obećano formiranje Zajednice srpskih opština, a sa druge strane smo dali energetski sistem, pozivni broj, povukli smo policajce, tužilaštvo, sudove i sve institucije. Neki završni čin u celom procesu je incident u Banjskoj, o kome se preglasno ćuti. Niko to ne komentariše. Previše pasivna uloga Srbije u svemu tome nam govori da je to jedan dogovoren događaj. Duboko verujem da ništa od toga nije slučajni inicdent i negativan rasplet događaja, verujem da je to sve pažljivo smišljen scenario.
Šta mislite, kako bi Oliver reagovao na ono što se danas dešava na Kosovu, kao što je potpuno nestajanje srpskih institucija, nestajanje dinara, iseljavanje Srba i represija pod kojom žive?
Nema potrebe da mi razvijamo hipotetičke konstukcije. Možemo da analiziramo šta je Oliver u sličnim situacijama radio. Dakle, kada se desio organizovani, nasilni napad Albanaca sa željom da proteraju sve građane severnog dela Kosovske Mitrovice i ostatka severa, Oliver je organizovao komšije i prijatelje, građane, i tako sprečio prodor. Mnogi ljude svedoče da je opstanku tog dela teritorije zaslužan upravo Oliver. Nakon toga, on je insistirao na mirnom rešenje problema, kroz dijalog. Albancima se obraćao na njihovom jeziku, strancima na njihovom, ali je mnogo vremena proveo razgovarajući sa Srbima, objašnjavajući im neophodnost da moramo da sednemo za sto i da nađemo zajedničko mirno rešenje. Nikada nije pristajao na opciju, smatrao je vrlo štetnom, da Srbija da sve drugoj strani, a da onda očekujemo milostinju, bez ikakvih garancija…Šta sada možemo da uradimo kada na dnevnom nivou svedočimo teroru Aljbina Kurtija pod oružanim snagama tzv. Kosova. Ovo je gotovo pat pozicija, u koju nas je odvela vladajuća struktura pod zastavom lažnog patriotizma, a suštinski zarad međunardne podrške vlasti Beogradu. Dalli su čak i delove koji nisu bili predivđeni dogovorom…
Ima li Srpska lista opoziciju na predostojećim kosovskim izborima? Koliku moć imaju ostale političke stranke iz redova Srba i da li očekujete ubedljivu pobedu Srpske liste kao do sada?
Nemojte Srpsku listu da posmatrate kao skup visprenih intelektualaca, političara sa ne znam kakvom težinom koji nude rešenja, animiraju građane i na osnovu toga dobijaju podršku. Srpska lista je samo produžena ruka koja mora da na silu, pretnjama, ucenama, sprovodi dogovore koji su napravljeni na relaciji međunarodna zajednica- Beograd-Priština. Svaki njihov korak tamo je plaćen enormnim sumama novca građana Srbije, a da ne postoji ni jedan mehanizam kontrole tokova tog novca. Pa šta mislite, kako može da se kupi vila od tri milona evra na jezeru Gazivode? Srpska lista nije politička tvorevina lokalnih Srba koji su prepoznati u zajednici, to je konstrukcija vlasti u Beogradu, potpomognuta bezbednosnim službama. TI takvi najviše pogoduju u ovom trenutku Aljbinu Kurtiju i svakom prethodnom albanskom političaru koji je bio na zadatku nezavisnog Kosova, zato što sve što je dogovoreno, ovi realizuju. Kroz tu prizmu treba da posmatrate bojkot izbora i povlačenje iz institucija.
Čemu mislite da služi igra sa takozvanim referendumom za smenu predsednika Srbije koju vlast iznova servira?
To je medijski manevar sa željom da se skrene pažnja sa ovih divnih, mladih ljudi – studenata, odnosno svega ovoga što oni rade u prethodna skoro dva meseca. Ovo je i pokušaj da se vlast vrati u tokove gde mogu da kontrolišu situaciju. Za 12 godina su razvili mehanizme kojima mogu da očuvaju vlast raznim medijskim spinovima, izbornim krađama…Trenutno nemaju odgovor na divne, mlade i obrazovane ljude koji će biti budućnost ove zemlje. Naročito ih boli ona njihova parola „Nisi nadležan, ne obraćamo se tebi“.
Na koji način mislite da opozicija sada može da odreaguje u situaciji kada studenti ne žele da se politika meša, ali je izvesno da će pritisak na vlast u jednom trenutku morati da se pojača? Može li opozicija da formira odvojeni, sopstveni front preko kog će da izvrši dodatni pritisak?
Mišljenja sam da u ovom trenutku treba da pustimo studente. Ovo je njihov trenutak, ali ne smemo da dozvolimo da ostanu sami na tom podijumu, da budu izloženi napadima, poput onog na Pravnom fakultetu. Opozicija mora da bude prisutna, agilna, da se odaziva svim aktivnostima, da zaštiti sve njih, da bude brana nekoj vrsti nasilja. Pored toga, treba da radi ono što je i do sada, a to je da vrši pritisak kroz institucije, preko Ustavnog suda, Skupštine..Opozicija mora da u narednom periodu radi na jačanju sopstvenog stranačkog organizma, jer kad kad god dođu ti izbori, važno je da postoji uigrana stranačka organizacija koja će biti spremna da te izbore iznese
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
