Dan posle protesta u Beogradu nije dobro svanuo za opoziciju: Pitali smo ih šta je plan za dalje

Protest zbog smrti 14 ljudi koji su stradali u padu nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, održan je u ponedeljak i u Beogradu. Broj građana koji su se odazvali pozivu opozicije bio je daleko od impresivnog, ali im se mora iskazati poštovanje i divljenje jer su uprkos lošem vremenu i hladnoći došli ispred zgrade Vlade.

Međutim, i na samom protestu, ali i posle njega, otvoreno su iskazali nezadovoljstvo u pogledu organizacije skupa.

Što se samog protesta tiče, kažu, manjkalo je energije. Bilo kakve. Opoziciji se spočitava i odluka da se građani okupe ispred praznih zgrada Vlade i Predsedništva, kad se znalo da u njima nikog neće biti. Ne zaboravlja im se i nesložnost po pitanju same organizacije protesta, kao i premišljanje oko datuma - zakazivanje protesta za sredu, pa pomeranje na ponedeljak.

Upitnim smatraju i efekte najavljenih koraka. Pre svega se misli na zahtev za održavanje sednice Skupštine, na kojoj bi se glasalo o poverenju Vladi. Postavlja se pitanje šta će se ovim postići, kad opozicija nema potrebnu većinu da ovaj plan sprovede u delo. Pogotovu imajući u vidu efekte prethodnih sednica koje su održane na zahtev opozicije. O zabrani rudnika litijuma, utvrđivanju odgovornosti za tragedije koje su se prošle godine dogodile u OŠ “Vladislav Ribnikar”, Duboni i Malom Orašju, na posletku i one sednice o Francusko-nemačkom sporazumu.

Pokušali smo od predstavnika opozicije da dobijemo odgovore na dva pitanja: Kako reaguju na negativne kritike povodom organizacije protesta u Beogradu i šta je dalji plan?

Lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta koji je danima uoči protesta kritikovao odluku opozicije da političari ne govore pred građanima, na naša pitanja je kratko odgovorio:

“Pitajte Dragana Đilasa”.

Lider Stranke slobode i pravde je, pak, o ovome govorio u emisiji “Iza vesti” na televiziji N1.

"Jedni govore o broju ljudi, drugi kažu da je trebalo da bude nešto konkretno. Bilo je po našim procenama oko 15.000 ljudi po groznom vremenu i svi oni su heroji i zahvalan sam. Na tom protestu pobedila je pristojna Srbija", rekao je Đilas, a onima koji na protestima traže nešto konkretnije, poručio je da izađu, daju svoj predlog i pozovu ljude.

Đilas je zatim izneo tvrdnju da BIA i režim pokušavaju da rasture opoziciju i naprave neku novu.

“U ovoj zemlji je uključena jedna ozbijna akcija od strane režima i BIA da rasturi opozicju, koja se ujednila na temama litijuma i Kosova. To vlasti ne odgovara, pada im rejting i kreće akcija pravljenja neke nove opozicije, jer ova opozicija nije dobra. U to su umešani političari koji su na strani vlasti, samo glume neku opoziciju kada zatreba na izborima“, naveo je lider SSP.

Kritike opravdane

Poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević kaže da se do sada naslušao puno kritika na račun protesta opozicije.

“Posle protesta 19. avgusta 1999, a onda i posle protesta u aprilu 2000. Sećam se kako su ljudi koji su želeli promene hteli prvo da menjaju premijera Zorana Đinđića i opoziciju, pa tek onda Miloševića. Neki od tih najglasnijih kritičara i pored toga nisu posustali, već su stali pod zastavu slobode posle raspisivanja izbora i zajedno sa organizacijom ‘Otpor!’ i političkim strankama nastavili borbu za slobodu iako je samo dva meseca pre toga sve izgledalo kao kolaps bez plana i ideje”, rekao je Milivojević i dodao:

“Pobedu mogu da donesu samo oni koji nisu spremni da odustanu, oni koji nisu umorni i malodušni. Svako ko ima bolji plan može odmah da stane na čelo kolone. Mi imamo opoziciju koja je takva kakva je. Stranke moraju da budu u prvom redu ove borbe, ali bez građana ne mogu”.

Kopredsednik Zeleno-levog fronta i poslanik Radomir Lazović kazao je za Novu da su kritike o protestima koje su do njega stigle u velikoj meri opravdane.

“Kritike koje su do mene došle su uglavnom opravdane i na mestu, a ni mi kao ZLF nismo zadovoljni kako je protest izgledao. Kao neko ko je najviše zastupao da se promeni karakter protesta, naravno da nisam zadovoljan kako je on izgledao. Na sastancima opozicije smo predlagali drugačiji format, građansku neposlušnost sa elementima ograničenog generalnog štrajka u kome bi ljudi mogli da uzmu učešće, ali nije bilo podrške većine organizacija”, rekao je Lazović i dodao da je dobra stvar to što nije bilo nasilja.

Šta dalje

Kad je reč o daljim potezima opozicije Srđan Milivojević kaže da će se traženom sednicom u Skupštini dodatno ogoliti režim.

“I oni građani koji nemaju N1, Novu, društvene mreže ili mogućnost da se informišu na neki drugi način, čuće za vlast neprijatne argumente i činjenice. Zato režim i ne zakazuje sednice”, kaže Milivojević i dodaje:

“Dani pred nama pokazaće da li u našem drušvu postoji kapacitet za ozbiljan generalni štrajk, za blokadu Vlade, protest ispred sediša BIA u Novom Sadu jer su njeni pripadnici kidnapovali studente i građanske aktiviste. Da li je moguce iskazati solidarnost sa uhapšenima i zahtevati njihovo oslobađanje…”.

Zeleno-levi front će, kaže Radomir Lazović, nastaviti da na sve načine ukazuje na odgovornost za stradanje ljudi u Novom Sadu.

“Ali nije samo Novi Sad, u svim drugim gradovima preti opasnost, gde god je SNS izvodio radove. Mi smo otkrili da ni Prokop u Beogradu nema upotrebnu dozvolu i da nisu sve kontrole izvršene. Beograđani, i oni koji upućuju opravdane kritike na protest i oni koji su bili sinoć na protestu i oni koji nisu, moraju da znaju da nigde nismo sigurni od SNS javašluka”, rekao je Radomir Lazović za Nova.

Ista pitanja na koja su odgovarali Milivojević i Lazović, postavili smo i lideru Narodnog pokreta Srbije Miroslavu Aleksiću, predsedniku stranke Srbija centar Zdravku Ponošu, predsedniku Pokreta slobodnih građana Pavlu Grbović i predsedniku Novog DSS Milošu Jovanoviću.

Odgovore nismo dobili.

“Otupljen motiv”

S druge strane, politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je samo mesto održavanja protesta bilo neadekvatno.

"To je morao da bude Novi Sad, tamo je kritična masa. Na tamošnjem protestu je bilo 22.000 ljudi, izašlo je oko sedam-osam odsto stanovnika Novog Sada. To je procentulano gledano masovniji skup od svakog koji smo imali u Beogradu za ove 34 godine višestranačja, osim 5. oktobra", kaže sagovornik Nove.

Milivojević ističe i da je opozicija “razvlačila” termin održavanja beogradskog protesta, i na taj način “otupila oštricu motiva".

"Nije to rutinski skup na kom obeležavamo neku godišnjicu, pa mora biti tada i tada, organizujte to dok ima interesa građana. Ako već organizujete u Beogradu, pa ima li išta logičnije od toga da šetate oko prazne zgrade Predsedništva, u kojoj Vučić vrlo retko i sedi? Okupljanje pred zgradom Vlade, razumem", zaključuje Milivojević.

BONUS VIDEO: