Dačić odlučio - policija neće odgovoriti ko je sve glasao u Zaječaru

Opoziciona lista “Promena u koju verujemo” tražila je, pozivajući se na Zakon o informacijama od javnog značaja, da joj zaječarska policija dostavi podatke o tome da li 31 osoba, za koje veruju da su na lokalnim izborima bile upisane u birački spisak i glasale na osnovu prijavljenog boravišta, ima prijavljeno prebivalište u tom gradu.

Naime, Zakon o lokalnim izborima je s tim u vezi nedvosmislen i kaže da pravo da bira odbornike ima samo “birač koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave”, a u slučaju da neko ima boravište, a upisan je u birački spisak to bi kompromitovalo izbore i dovelo do ponavljanja.

Ipak, policija smatra da ne mora da dostavi te podatke i zahtev opozicije ocenjuje kao “neosnovan”.

“Na osnovu člana 16. stav 12. i člana 38. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a odlučujući o zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja podnosioca „Koalicija promena u koju verujemo“, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijska uprava u Zaječaru, po ovlašćenju ministra unutrašnjih poslova donela je rešenje da se odbija zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja podnosioca, kao neosnovan”, saopštila je policija.

U obrazloženju se dalje potvrđuje da je PU Zaječara primila pisani zahtev da dostavi informaciju od javnog značaja, a u kojem se traži da PU Zaječar dostavi podatak da li označena lica iz zahteva imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Grada Zaječara, piše N1.

Dalje se navodi i da je “utvrđeno da je pretpostavljeni interes javnosti da zna, iz člana 4. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, "suprotstavljen interesu o zaštiti podataka o ličnosti i privatnosti iz člana 14 ovog zakona”.

Policija je nadalje dala i više nego opširno obrazloženje pozivajući se na mnoštvo članova zakona i stavova, a sa jednom porukom - nećemo vam dati tu informaciju.

Nekadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja i advokat Rodoljub Šabić, koji je imao uvid u rešenje, kaže da policija nepotrebnim, opširnim, izuzetno deskriptivnim obrazloženjem, u kome se bez opravdanog razloga citira ili parafrazira veliki broj odredbi dva zakona, zapravo samo zamagljuje suštinsko pitanje i daje pogrešan odgovor na njega, odnosno - da je reč o pogrešnoj primeni prava.

“Prvostepeni organ nalazi da bi davanjem informacije o tome da li je 31 lice koje nema prebivalište u Zaječaru ipak glasalo na izborima u Zaječaru ‘ozbiljno povredilo privatnost tih lica’ i šta više da ‘ne postoje okolnosti koje bi ukazivale na postojanje javnog interesa’ koji bi bio pretežan u odnosu na tu privatnost. Tom prilikom zaboravlja na čl. 14. st. 2 ZSPIJZ, iako ga citira u obrazloženju, i ne objašnjava kako bi to pravo na privatnost tih lica bilo povređeno, bilo pozitivnim odgovorom ‘da ta lica imaju’ ili negativnim ‘ta lica nemaju prebivalište’ u Zaječaru. Druge informacije nisu u konkretnom slučaju ni bitne, ni tražene”, objašnjava advokat Rodoljub Šabić.

On navodi i da je neverovatno da policija ne vidi očigledan, opravdani interes javnosti da dobije tražene informacije jer su one “od značaja za legalnost izbora”.

“Naime Zakon o lokalnim izborima je sa tim u vezi nedvosmislen i kaže da pravo da bira odbornike ima samo birač koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave. Eventualno omogućavanje glasanja licima koja na to nemaju pravo bilo bi kršenje zakona, a svako kršenje zakona od strane organa vlasti je bez sumnje legitiman predmet interesovanja javnosti”, navodi Šabić.

Advokat navodi i da podnosilac zahteva, koalicija “Promena u koju verujemo” svakako treba da se koristi pravom da podnese žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.

“Ne želim da spekulišem sa rokom u kom bi poverenik postupao po njoj i kakvu bi odluku doneo, ali moje lično mišljenje je da je rešenjem o odbijanju zahteva očigledno povređeno pravo na slobodan pristup informacijama”, zaključio je adovakt Rodoljub Šabić.

CRTA podnela krivične prijave zbog falsifikovanja izbornih rezultata

Podsećamo, posmatračka misija CRTA podnela je ukupno 11 krivičnih prijava osnovnim i višim javnim tužilaštvima, odeljenjima za suzbijanje korupcije, protiv predsednika i članova biračkih odbora kao i pojedinih posmatrača, zbog osnovane sumnje da su na više biračkih mesta u Zaječaru i Kosjeriću.

Prijavama su obuhvaćena krivična dela "zloupotrebe službenog položaja, nedozvoljenog uticaja na rad biračkih odbora, povrede biračkog prava i falsifikovanja izbornih rezultata".

"CRTA je Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru podnela krivičnu prijavu protiv predsednika i članova biračkog odbora sa jednog biračkog mesta, zbog osnovane sumnje da su pojedinačno ili u dogovoru izvršili krivično delo falsifikovanja rezultata glasanja. Na ovom biračkom mestu zabeleženo je da je biraču koji nije bio upisan u birački spisak, omogućeno da glasa. Takođe, birački odbor nije evidentirao neslaganje između broja glasačkih listića i potpisa u izvodu iz biračkog spiska, zbog čega postoji osnovana sumnja da je došlo do nezakonite izmene zapisa u izvodu iz jedinstvenog biračkog spiska. Crta je Višem javnom tužilaštvu u Nišu – Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije – podnela četiri krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja protiv predsednika biračkih odbora sa još četiri biračka mesta u Zaječaru. Sumnja se da su omogućili protivzakonite radnje i time doprineli narušavanju zakonitosti izbornog procesa. Zbog nedozvoljenog uticaja na rad biračkih odbora i ometanja procesa glasanja na pomenutim biračkim mestima, Crta je Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru podnela i četiri krivične prijave – protiv dva predstavnika organizacije „Centar za evropske vrednosti”, jednog iz „Instituta za evropske slobode” i NN lica. Sumnja se da su izvršili krivično delo povrede prava glasanja, jer su svojim ponašanjem direktno narušili integritet izbornog procesa".