Da li Vučić gubi podršku Nemačke: Morali bismo da razmislimo koga pomažemo

Nemačka politika već decenijama u Aleksandru Vučiću vidi jamstvo stabilnosti i bezbednosti na Balkanu. Od Angele Merkel preko Olafa Šolca pa do Fridriha Merca, podseća DW.

Kritike na neke aspekte njegove vladavine su doduše oduvek bile prisutne, no Vučić je kako Berlinu, tako i Briselu, bio previše važan u nekim najvažnijim procesima stabilizacije zapadnog Balkana poput normalizacije odnosa Srbije i Kosova te držanja pod kontrolom Milorada Dodika. Stoga se nije želelo da se Vučić kritikama previše odvraća od EU integracija.

Tu su naravno i privredni aspekti poput činjenice da je Nemačka najveći strani ulagač u Srbiji, a odnedavno i pitanje strateške saradnje oko eksploatacije litijuma u dolini Jadra.

Sve tiša podrška Vučiću

Ali u poslednje vreme su primetne sve češće naznake da bi ova ljubav iz koristi mogla da pukne. Nemačka se doduše drži upadljivo rezervisano, kada je u pitanju podrška studentskim protestima koji od novembra prošle godine Srbiju drže u šahu i koji su upereni protiv aktuelne vlasti u Beogradu, ali izgleda da je strpljenje mnogima u Berlinu pri kraju, što je vidljivo iz sve češćih kritika na račun Vučića.

Čini se da je kap koja je prelila čašu, Vučićev nedavni odlazak na proslavu 80. godišnjice pobede u Pekingu. Tamo se srpski predsednik rukovao s autokratama, a posebno srdačan je bio susret s Vladimirom Putinom, kojeg je nemački kancelar Fridrih Merc (Hrišćansko-demokratska unija CDU) pre nekoliko dana nazvao najvećim ratnim zločincem današnjice. Povrh svega, Vučić je visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita nazvao „gaulajterom“, a poslanike Evropskog parlamenta koji su prisustvovali protestima u Srbiji, „ološem“.

Od stabilizacionog do destabilizacionog faktora

Prilikom jedne rasprave u Berlinu pre nekoliko dana, spoljnopolitički portparol poslaničkog kluba Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Adis Ahmetović nije krio svoje razočaranje razvojem situacije u Srbiji ali i Bosni i Hercegovini, a za destabilizaciju u regionu krivi isključivo Vučića.

„Vučić je postao destabilizacioni faktor ne samo za Srbiju nego i za Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Crnu Goru“, rekao je Ahmetović i rezignirano zaključio kako je Berlin „godinama igrao na pogrešnu kartu“.

CDU: Morali bismo da razmislimo koga pomažemo

Izgleda da je i vladajućoj Uniji CDU/CSU sve više neugodno kada je prozivaju da ne izražava dovoljnu kritiku na račun vlasti u Beogradu. Na upit DW-a o najnovijim ispadima srpskog predsednika, potpredsednik parlamentarne grupe za Jugoistočnu Evropu iz redova vladajućeg CDU-a Mihael Brand je bio više nego jasan.

„Srbija pod Vučićem sve se više udaljava od Evrope i još se čvršće vezuje uz Putina i Si Đinpinga. To što Vučić sada još i visokog predstavnika u BiH naziva 'nacistom', a poslanike Evropskog parlamenta 'ološem', mora imati posledice“, nedvosmislen je Brand.

On zaključuje kako Berlin i Brisel treba dobro da razmisle o daljoj podršci Vučiću. „Ne bi trebalo milijardama da podržavamo autokratu, koji Evropu proglašava neprijateljem, bori se protiv sopstvenog naroda i agresivno nastupa protiv suseda“, zaključio je demohrišćanski političar.