Ćulibrk: Pitanje koje sam Vučiću postavio još pre dve godine, a na koje je odgovorio sa - "apsolutno nemoguće"

Od 1. septembra obezbediće niže cene za ključne životne proizvode ograničavanjem marži.

Urednik u Radaru Milan Ćulibrk kaže za N1 da je još 2023. godine razgovarao sa Aleksandarom Vučićem i pitao ga za komentar na to što su, prema zvaničnim podacima, od početka 2021. do oktobra 2023. prosečne plate porasle 35 odsto, penzije 35,7 odsto, a cene hrane 51,4 odsto.

"Znate šta mi je na to odgovorio - 'to je apsolutno nemoguće'! Trebalo je dve godine da on shvati da je to naša realnost. Znao je on i pre, ali nije bilo potrebe da reaguje. Sada, kada je đavo odneo šalu, spašava se šta se spasiti da. Predsednik ništa ne radi slučajno, i ovo je verovatno plod nekih istraživanja koje su mu pokazale da su ljudi sve nezadovoljniji", rekao je on.

"Proslečna plata nije mera standarda"

Ćulibrk podseća da smo juče čuli i da 400-500.000 penzionera živi sa mesečnim primanjima manjim od 25.000 dinara.

Takođe je naveo da novinari stalno govore da prosečna plata nije prava mera standarda, te da dve trećine zaposlenih imaju manju platu od proseka.

Upitan da li će bankari i trgovci naći način da kompenzuju svoj gubitak posle šest meseci, Ćilibrk ističe da marža od 20 oddsto nije profit.

"To je razlika od nabavne cene, ako kupite čašu za 100 dinara, vi je prodate za 120. Sa tih 20 dinara vi morate da platite zaposlene, transport, iznajmljivanje prostora, struju, gorivo... Prema tvrdnjama nekih trgovaca, svi ti faktori su u međuvremenu toliko povećani, da je otprilike tih 20 minimum. Verujem da će jedan broj trgovinskih lanaca ovu godinu završiti u gubitku. Da li će oni naći način da kroz neke druge proizvode nadomeste taj gubitak, videćemo", rekao je.

Ističući da nismo videli samu uredbu, te zbog toga mnoge stvari možemo samo da pretpostavljamo, Ćulibrk kaže da su i bankari i trgovci veoma kreativni kada je reč o zaobilaženju ovih mera.

"Predsednik jeste razgovarao sa trgovcima, kao što je Narodna banka razgovarala sa bankarima mnogo pre toga i taj sastanak je stvarno ličio na pretnje i ucene. Mi smo i juče čuli i da će neke banke poput Poštanske štedionice smanjiti kamate na te keš kredite, da će biti još niže nego što su bile. Moje pitanje je, pa ljudi, a ko je vama branio da ih do sada ne smanjite? Zašto se zaračunavale 13, 13,5 odsto, a ako ćete sad od 15. septembra da smanjite na sedam odsto", pitao je on.

"Skandalozno saopštenje Jorgovanke Tabaković"

Dodatni problem je, kaže, današnje saopštenje Narodne banke u kome guvernerka Jorgovanka Tabaković kaže da je Narodna banka u svim zemljama nezavisna samostalna institucija.

"I ona u jednoj rečenici kaže da Narodna banka nije nezavisna od odgovorne državne i ekonomske politike koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. To je toliko skandalozno da ja nemam reči! Prvo, predsednik se direktno umešao u nadležnost Centralne banke. On je doneo odluku da se smanje kamatne stope. On je to tražio. Narodna banka je pre samo 10 ili 15 dana na sednici svog izvršnog odbora donela odluku da ne smanjuje referentnu kamatnu stopu koju Narodna banka utvrđuje, uz obrazloženje da je inflacija iznad ciljanog okvira i da do kraja ove godine neće pasti na gornji nivo planiranog cilja. Dakle, da će biti veća od četiri odsto. Zbog toga Narodna banka ne smanjuje svoju kamatnu stopu. Ali zato predsednik utiče da se smanji kamatna stopa na sve kredite. Meni bi bilo 10 puta logičnije, normalnije da je Narodna banka smanjila svoju referentnu kamatnu stopu, onda bi sve banke mogle da smanjuju. Ne, Narodna banka drži svoju kamatnu stopu na tom istom nivou, a poslovne banke tera da snižavaju kamatnu stopu. To je nelogično", rekao je Ćulibrk.

"Da nije keš kredita, građani Srbije bi živeli mnogo gore"

Takođe veruje da će jeftiniji krediti izazvati veću potražnju za kreditima, što će povećati inflaciju, a cilj NBS je da je obori.

"Početkom 2018. godine građani Srbije su se kod banaka zadužili za keš kredite oko dve milijarde i 800 miliona evra. Danas bankama za gotovinske kredite duguju sedam milijardi i 300 miliona evra. Dakle, taj bolji život, ta slika, ta idila koja se stvara je dobrim delom plod toga što su građani se zadužili kod banaka za dodatne 4,5 milijardi. Bez tih 4,5 milijardi evra gotovinskih kredita, građani Srbije bi živeli mnogo gore nego što žive", rekao je.

Predsednik Srbije, kaže Ćulibrk, umesto da građanima na neki način pomogne da se oslobode tih kredita, on ih sad motiviše da uzimaju nove i da se dodatno zadužuju.

"Nešto ovde nije zaista u redu. Osim ako nije cilj da kaže: 'OK, svi živimo na veresiju, kao što se i država dodatno zadužuje, pa ćemo da vidimo jednog dana ko će to sve da plati i da li će se uopšte moći sve to da plati'", rekao je.

"Mi ne znamo koliko košta kilovat-sat"

Sa novim poskupljenjima struje, biće mnogo lakše ući u crvenu zonu, te za pojedine građane struja neće poskupeti samo 10 odsto, već mnogo više.

Ćulibrk kaže da nas stalno ubeđuju kako je struja najjeftinija u Srbiji, ali se pritom ne računaju troškovi za brojilo, prenos, obnovljive izvore...

"Svaki normalan trgovac će vam dati nižu cenu ako kupujete veću količinu. Kod nas je obrnuto, jer je EPS upropašćen. A upropašćen je jer ga je vodio vlasnik pečenjare kog je postavila Srpka napredna stranka. EPS beleži sve gore rezultate, a cenu ćemo da platimo svi kroz poskupljenje struje i smanjenje broja kilovata koji su neophodni da uđete u crvenu zonu. I na kraju će sve to koštati Svetog Petra kajgana", zaključio je Ćulibrk.