3
U Srbiji posle junskih izbora ne postoje demokratske i nezavisne institucije a aktuelna vlada je proevropski orijentisana ali i totalitarna, ocenili su danas učesnici međunarodne konferencije o uslovima za poštene i slobodne izbore u Srbiji u organizaciji Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost - CRTA.
Ocenjeno je da Srbija nije preskočila lestvicu za poštene i slobodne izbore i da je zato neophodno odmah pokrenuti javni dijalog i preduzeti korake koji će u praksi omogućiti građanima da ostvare svoje pravo na poštene i slobodne izbore.
Navodeći da se upravo na izborima prelamaju pitanja o slobodi izbora, o ponudi različitih politika, takmičenju, pluralizmu, „pa i o onome što nam se danas dešava kao ogromna zdravstvena kriza“, direktorka CRTA Vukosava Crnjanski je ocenila da se posle junskih izbora, demokratija u Srbiji nalazi u „najdubljoj institucionalnoj krizi u poslednje dve decenije“.
„CRTA ne traži puko usvajanje preporuka, već ozbiljan dijalog o sistemskoj i suštinskoj primeni preporuka i promenu ponašanja ključnih aktera. Ne tražimo promene po direktivi iz centara moći, već tražimo javan i transparentan proces, razgovor i konsenzus“, navela je ona a preneo Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost .
Srđan Cvijić iz Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo ocenio je da posle junskih izbora u Srbiji nema demokratskih i nezavisnih institucija.
„Crvene linije demokratije se svaki dan testiraju. U Srbiji imamo nešto što se zove ‘rat zakonima’, na nezavisne glasove u društvu se vrši pritisak. Gde je prag tolerancije Evropske Unije, međunarodne zajednice? Stalno smo na toj crvenoj liniji“, upozorio je Cvijić.
Pročitajte još...
Po rečima direktora Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijana Bibera, u Srbiji postoji samo formalna demokratija jer u praksi ne postoji fer okruženje za takmičenje.
„Postoje velike sličnosti sa režimom 90-tih godina kada govorimo o totalitarizmu. Vlada je sada proevropski orijentisana ali i je totalitarna“, ocenio je Biber.
Iz organizacije CRTA su podsetili da su ranije predložili pet ključnih promena kako bi izbori u Srbiji postali „suštinski, a ne samo formalno, demokratski“.
„Neophodno je da dođe do ključnih promena u većoj ravnopravnosti učesnika u procesu kandidovanja kao i u većoj ravnopravnosti učesnika u medijskoj zastupljenosti, a da bi bili slobodni neophodno je da se spreče pritisci na birače i osigura njihova sloboda izbora, da se osigura jednako biračko pravo za sve kategorije birača, ažurira i verifikuje birački spisak ali i da izborno pravo bude zaštićeno u praksi“, naveli su iz te organizacije.
Dodali su da održavanje slobodnih i poštenih izbora mora da garantuje nezavisno i profesionalno telo za organizovanje izbora i da je zato potrebno najpre da se reformiše celokupan sistem izborne administracije na svim nivoima, što podrazumeva i sistematizovanje izborno-pravne materije kroz jedinstven izborni zakon.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
