CRTA pripremila svoj predlog Zakona o jedinstvenom biračkom spisku

CRTA je u saopštenju navela da je svoj predlog Zakona finalizovala posle konsultativnog procesa, u koji su bili uključeni predstavnici parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka, civilnog društva, akademske zajednice, zborova građana i drugih zainteresovanih strana, uvažavajući i sugestije ODIHR-a.

Taj Zakon bi, prema njihovoj oceni, mogao da bude osnova za reviziju i preduslov za početak vraćanja poverenja javnosti u zvaničnu evidenciju birača.

"Istovremeno, vlast nastavlja da nameće svoje zakonsko rešenje, koje čak ni posle devet krugova prilagođavanja primedbama ODIHR-a ne odgovara na suštinsku potrebu za nezavisnošću i integritetom komisije koja bi sprovodila reviziju biračkog spiska", navela je CRTA.

Vlast se, kako smatraju, ne odriče namere da ima kontrolu nad procesom revizije, "pokazujući još jednom da joj je partijski interes važniji od dobrobiti za celo društvo".

"Dugotrajno iscrpljivanje domaće javnosti i predstavnika međunarodne zajednice kozmetičkim izmenama vodi u opasnost da u naredne izbore uđemo ne samo bez validne evidencije birača, nego sa zakonski ozvaničenom iluzijom da je problem rešen i da su manipulacije onemogućene", dodaje se u saopštenju.

CRTA je ocenila da iskustvo nedavnih izbora u Zaječaru potvrđuje osnovanost nepoverenja u vlast koja i dalje negira probleme u vezi s biračkim spiskom.

"Utvrđeno je da se u evidenciji nalaze i mrtve osobe, interno raseljeni i građani bez prebivališta neophodnog za glasanje na lokalnim izborima, a ta saznanja nisu dovela do neophodne institucionalne reakcije", navela je ta organizacija.

CRTA navodi da je suština njihovog zakonskog rešenja u uspostavljanju stručne devetočlane komisije s izvršnim ovlašćenjima, u koju bi po tri člana delegirale vladajuća većina, parlamentarna opozicija i organizacije civilnog društva, što odražava naglasak preporuke ODIHR-a na inkluzivnosti i balansu.

"Za odlučivanje bi bila neophodna većina od šest glasova, i to najmanje dva iz svake grupe, čime se podstiče konsenzus u javnom interesu i sprečava dominacija bilo koje strane. Te suštinske zahteve vlast ne uvažava, čvrsto štiteći svoju moć majorizacije", piše u saopštenju.

Prema oceni te organizacije, u uslovima "erozije vladavine prava u kojima se Srbija nalazi, važno je naglasiti da ni najbolji zakon, pa ni ovaj koji Crta predlaže, ne može biti garancija željenih promena".

"Nova legislativa je neophodna, ali i nedovoljna dok god ne postoji institucionalna struktura koja je spremna da rešenja sa papira primeni u praksi. Rešenje problema biračkog spiska vlast sapliće i na tom neophodnom prvom koraku", navodi se u saopštenju.