Finalni izveštaj Crte: U poslednjoj nedelji kampanje 116 slučajeva nasilja. Putovanje građana u dijaspori do biračkih mesta kao 15 puta do Meseca i nazad

Loša ocena izbornih uslova proizlazi iz pojava kao što su ometanje učešća u izborima i kampanjskim aktivnostima, otežavanje mogućnosti za ostvarivanje biračkog prava i ograničavanje slobode informisanja, izražavanja, udruživanja i nezavisnog posmatranja izbora, piše CRTA.

Umesto da obezbede primenu zakona i ravnopravne uslove svim učesnicima, niz institucija, od ministarstava do lokalnih samouprava, uključio se u izborni inženjering u cilju nelegitimnog uticaja na izbornu infrastrukturu i ponudu. 

Za najmanje sedam od 18 proglašenih izbornih lista postoje osnovane sumnje da su lažne ili satelitske, što se odrazilo i na odluke koje je većina u proširenom sastavu Republičke izborne komisije donosila, vodeći se zaštitom političkih interesa jedne strane, a ne zaštitom zakonitosti procesa i prava birača. 

U proseku, 98 odsto izjava podrške listama sa sumnjivom autentičnošću overeno je u opštinskim upravama, a ne kod javnih beležnika. Sporan je i deo potpisa za listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ usled navoda da su u opštinama overavani bez prisustva birača. 

Propustivši da precizira način prijavljivanja za glasanje van biračkog mesta, RIK je ostavila prostor i za potencijalno nezakonite prakse, pa je tako Gradska izborna komisija u Zaječaru omogućila političkim partijama da prijavljuju birače za glasanje od kuće. 

Do poslednje nedelje kampanje zabeleženo je 116 incidenata s elementima fizičkog nasilja i verbalnim pretnjama. U mnogim terenskim aktivnostima u kampanji prioritetno je bilo pitanje bezbednosti učesnika, a ne predstavljanje programa izborne liste. U nekim slučajevima kada su opozicioni kandidati i simpatizeri bili izloženi riziku, policija je postupala sa zakašnjenjem. Svaki put je delovala efikasno i preventivno u obezbeđivanju aktivnosti vladajuće stranke.

Opozicioni aktivisti, pre svega oni povezani sa Studentskom listom, bili su izloženi nadzoru, presretanjima i privođenjima na informativne razgovore, što iziskuje od Ministarstva unutrašnjih poslova da u javnost iznese jasne informacije o osnovanosti takvih postupanja i odagna neizvesnost u pogledu spremnosti policije da pruži jednaku zaštitu svim građanima. 

Među više od 1500 aktivnosti javnih funkcionera, zabeleženo ih je više od 650 s elementima zloupotrebe javne funkcije i javnih resursa. Za trećinu aktivnosti liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ vezuju se potencijalne zloupotrebe i manipulacije zakonima. Posmatrači su evidentirali više od 250 slučajeva, najčešće u okviru javnih preduzeća, da se dobijanje ili zadržavanje posla, ostvarivanje prava na sistemsku pomoć ili javnu uslugu, koristi kao sredstvo za iznuđivanje podrške građana. 

S približavanjem izbornog dana neravnopravnost u medijima postaje sve veća. Na televizijama s nacionalnom pokrivenošću gotovo tri četvrtine vremena posvećenog političkim akterima pripalo je predstavnicima vlasti. 

Udeo pozitivnog tona u predstavljanju vlasti premašio je polovinu te televizijske minutaže. Studentska lista, kao najzastupljeniji opozicioni akter, prikazana je negativno u više od 80 odsto vremena u kojem se o njoj govorilo. 

Na Radio-televiziji Srbije utisak ravnoteže stvaran je samo u tzv. izbornim blokovima. U redovnom programu predstavnici vlasti bili su zastupljeni u čak 94 odsto proširenog udarnog vremena. 

Nakon što je podneo ostavku na funkciju predsednika države, zastupljenost Aleksandra Vučića smanjena je sa nešto više od polovine na trećinu televizijskog vremena. Do toga je došlo pre svega usled promene u programu Radio-televizije Srbije gde se Vučić posle ostavke pojavljivao samo u izbornom programu. Na ostalim televizijama Aleksandar Vučić je i dalje zauzimao skoro svaku drugu sekundu. On je svakako ostao najzastupljeniji politički akter, kome je posvećeno više vremena nego kompletnoj opoziciji. Posle ostavke se uvećao broj Vučićevih direktnih uključenja, sa 27 u prvom delu kampanje na 78 u završnici. 

Izbori će se sprovesti po evidenciji birača čija tačnost, ali i zaštićenost od zloupotreba je sporna uprkos neistinitim tvrdnjama Kancelarije za informacione tehnologije Vlade Srbije da je Komisija za reviziju biračkog spiska utvrdila da je evidencija skoro u potpunosti tačna. Komisiji nadležne institucije nisu omogućile pristup svim neophodnim podacima, usled čega javnost ostaje bez odgovora na pitanja o višestrukim upisima, fiktivnim prebivalištima i drugim nelogičnostima u biračkom spisku.

Takođe, uočeno je da oko 30 hiljada birača u izvodima iz biračkog spiska nije upisano kako se očekuje – po azbučnom redu, nego se njihova imena i prezimena nalaze ili na kraju izvoda ili drugde u izvodu. Zbog toga, Posmatračka misija Crte poziva RIK da izda uputstvo biračkim odborima da ulože dodatni napor da pronađu birače koji nedostaju. Biračima poručujemo da, ako se nađu u takvoj situaciji, insistiraju na dodatnoj proveri izvoda kako ne bi bili onemogućeni da glasaju.

Ceo Izveštaj možete pročitati OVDE.