0
Samit EU-Zapadni Balkan nudi priliku da se odustane od fikcije o proširenju. Ali to se neće dogoditi. Ipak, EU ne može izbeći novi model integracije, piše Neue Zürcher Zeitung.
Autor: Andreas Ernst
Prevod: Mirko Vuletić
Ne postoji drugi način da se to kaže: odnosi između EU i šest zemalja Zapadnog Balkana postali su duboko nepošteni. Za raskol je prvenstveno kriva EU.
Jeste da je svima involviranima već dugi niz godina jasno da neće biti proširenja EU na Balkan, ali države članice EU i EU-Komisija nastavljaju da se bez ikakvog zazora drže prazne retorike o „evropskoj perspektivi“ i „zajedničkim vrednostima“.
Kao poslednja je predsednica Komisije Ursula von der Leyen, u blic-poseti zemljama kandidatima, ponovila sve ove prazne fraze od kojih je građanima regiona prosto muka.
Te floskule u međuvremenu isto tako lako teku sa usana EU-političara kao nekad zakletve u privrženost marksizmu-leninizmu kod zvaničnika upokojenog Istočnog Bloka. Laže se iz navike.
Sve ukazuje na činjenicu da će se 3. samit EU-Zapadni Balkan, koji predsedavajuća Slovenija danas organizuje u Titovoj bivšoj letnoj rezidenciji, održati u duhu parole „nastavi kao i do sada“: EU je objavila da žele da privredu regiona učini održivijom i digitalnijom- investicionim planom od 9 milijardi te da želi da poboljša saobraćajne veze i tako pokrene direktna privatna ulaganja.
Čime će tu i tamo nešto možda i uspeti: ali ova metoda ne pravi zaokret u trendu.
Baš kao ni strategija Brisela i Berlina za stvaranje rasta kroz regionalnu ekonomsku saradnju i na taj način rešavanje bilateralnih problema jugoslovenskih država.
Naravno, ima smisla da susedne zemlje brzo i efikasno sruše sve prepreke koje ometaju zajedničko tržište. Ali time od šest siromašnih zemalja ne biva prosperitetan region.
Bruto nacionalni proizvod ovih 6 zemalja sa ukupno 17 miliona stanovnika isti je kao i kod 5,5 miliona Slovaka. A proizvod po glavi stanovnika fluktuira između 20% i 40% iznosa postignutog u Nemačkoj, u zavisnosti od zemlje. Proces oporavaka nije ni započeo.
I sve se ovo zna odavno. I skoro isto toliko dugo ekonomisti preporučuju, kao rešenje, povezivanje regionalne ekonomije sa EU i pristup budžetu EU. Poslednji put pre neki dan, u opsežnoj studiji Bečkog Instituta za Međunarodne Ekonomske Studije i Fondacije Bertelsmann.
Ali da bi ovaj korak bio moguć, prvo se treba napustiti fikcija punopravnog članstva u EU. A od tog momenta istine (koju inače svi znaju) izgleda da se mnogi plaše. Možda zato što Brisel i države članice EU veruju da posle toga više neće imati nikakav uticaj na region. Ali taj uticaj je ionako slab do nikakav, što je pokazala i nedavna svađa na srpsko-kosovskoj granici.
Pre dve nedelje spor oko registarskih tablica na autima doveo je do marširanja kosovske specijalne policije na jednoj strani granice i jedinica srpske vojske na drugoj.
EU može biti faktor moći samo ako da verodostojnu i atraktivnu ponudu regionu. Tek tada će raspolagati instrumentima podsticaja i imati u rukama opcije sankcija pomoću kojih može uticati na ponašanje partnerskih zemalja na Balkanu. Ovo takođe ima smisla jer se Srbija, najvažnija država u regionu, u međuvremenu otvoreno nudi Kini. Beograd profitira od kineske podrške, a zauzvrat igra ulogu predstraže Pekinga na granici sa EU.
Sa EEA, tj. pristupom Evropskom Ekonomskom Prostoru, EU već ima model koji bi mogla ponuditi ovim balkanskim državama. Pristupanje je vezano za uslove koji zahtevaju dalekosežne reforme od svih 6 zemalja. Ali ovi uslovi se mogu ispuniti – za razliku od onih vezanih za članstvo u EU.
Tek tako bi priča o „evropskoj perspektivi“ mogla ponovo da dobije istinski sadržaj.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
