Cenzolovka: Nenadležna Ana Brnabić obmanula ambasadore Kvinte o izboru Saveta REM-a

Cenzolovka je imala uvid u dokument o kome Rodoljub Šabić govori u svojoj objavi na Iksu: „Čujem da me @anabrnabic u ‘diskretnim’ pismima stranim diplomatama povodom izbora za Savet REM denuncirala kao posebno ‘nekompetentnog’ kandidata. Takvo njeno mišljenje naravno doživljavam kao kompliment a kandidaturu sam i inače povukao. Ipak, načelno ovako mizerno intrigiranje predsednice skupštine (pri tom čak potpuno nenadležne za postupak izbora Saveta REM) je sramno, ispod svakog nivoa, čak i onog na koji nas je navikla.“

Radi se o analizi procesa izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) namenjenoj ambasadorima zemalja Kvinte (SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka), koju su dobili od predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić u ponedeljak 27. januara.

Brnabić nije odgovorila na pitanja Cenzolovke o tome zašto je ambasadore obaveštavala o izboru za ovo nezavisno i stručno telo.

Nije teško, ipak, pretpostaviti da je analiza napisana zato što je izbor novog Saveta REM-a veoma važan uslov za ostvarivanje Reformske agende i otvaranje Trećeg klastera za priključivanje Evropskoj uniji, što je put do primamljivih pristupnih fondova.

Predsednica Skupštine, međutim, nije nadležna da učestvuje u procesu izbora Saveta REM-a, a tek nije nadležna da o njemu obaveštava diplomate.

Ipak, njima su kao neosnovane predstavljene primedbe nekoliko organizacija i nezavisnih kandidata tokom izbora. Oni su od početka procesa upozoravali na nezakonitost, da bi se iz njega prošle nedelje povukli.

Prema onome što su izneli na javnom razgovoru u Skupštini, Odbor za kulturu i informisanje je prihvatio deo predlagača i kandidata koji ne ispunjavaju zakonske uslove, a tokom izbora je došlo i do diskriminacije kandidata.

Analiza ambasadorima Kvinte pokazuje kako bez ikakvog razloga ovako nepobitno zakonit proces kritikuju tamo neke džangrizave organizacije, sve je bilo čisto kao suza, dok su pojedini kandidati prosto neodoljivi, piše Cenzolovka.

Organizacijama koje su zakerale nije bilo jasno kako će Savet REM-a sa takvim članovima da bude nezavisan, ali to su, naravno, neosnovane primedbe, jer su kandidati lepo obećali da će biti nezavisni. Dobro, ne baš tim rečima, već uvijeno u formalni pravni rečnik.

Prema saznanjima Cenzolovke, istog dana, 27. januara, jedna međunarodna organizacija je kao kompromisno rešenje ponudila da ceo proces izbora ocene nezavisni pravni stručnjaci. Brnabić je odbila.

Da su ovakav dokument sastavili studenti koji protestuju ili bilo koji drugi kritičari režima, pa ga predali stranim diplomatama, vrh države bi ih, zajedno sa svojim tabloidima, razapeo na naslovne strane kao izdajnike države.

Brnabić, međutim, sebi daje za pravo da pred stranim diplomatama omalovaži organizacije i kandidate za tako važnu instituciju u svojoj državi.

Pored „impresivnih” biografija kandidata koji podržavaju vlast, kao i napora da se primedbe na njihovu kandidaturu diskredituju, u dopisu stranim diplomatama se omalovažava kandidatura jednog kandidata – Rodoljuba Šabića, nekadašnjeg poverenika za informacije od javnog značaja.

„Napomena u vezi sa Rodoljubom Šabićem: Upitno je da li ispunjava sve zakonske uslove”, objašnjava se ambasadorima i dodaje:

„Legitimno je postaviti pitanje: da li je zaista kompetentan za obavljanje dužnosti u nadležnosti Regulatora? Naime, problematično je da li ovaj kandidat može biti smatran stručnjakom u oblastima koje su relevantne za obavljanje dužnosti u nadležnosti Regulatora.“

Dakle, da ponovimo: ovo o kandidatu za veoma važnu državnu nezavisnu instituciju u Srbiji piše u dokumentu koji predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić daje ambasadorima.

Brnabić nije odgovorila na pitanje Cenzolovke zašto je bitno da ambasadori Kvinte znaju kakav je stav predsednice Skupštine Srbije o Šabiću.

Usput se ambasadorima skreće pažnja i na organizacije koje Šabića nisu osporile zbog nestručnosti.

Dejan Vuk Stanković gostuje po prorežimskim medijima, ali druge veze sa elektronskim medijima nema. On se bavi filozofijom, ali je izabran za kandidata ispred Snježane Milivojević, jedne od najpoznatijih teoretičarki medija u zemlji.

Njegova se stručnost za elektronske medije pred ambasadorima ne pominje.

Kandidati vlasti predstavljeni kao besprekorni
U prvom delu dokumenta objašnjava se kako pojedini kandidati – oni koji imaju podršku vlasti – u stvari, ispunjavaju sve uslove, uprkos primedbama tolikih organizacija.

Tome u prilog ređaju se podaci iz njihovih biografija koje neupućenima mogu da deluju korektno. Za razumevanje dokumenta, međutim, veoma je važno i ono što se u njemu ne pominje.

Nigde, recimo, nema činjenice da su ti kandidati poznati po gorljivoj podršci aktuelnoj vlasti, ne pominje se da jedan dobija novac i od mađarske vlade i iz srpskog budžeta i da zastupa nekoliko medija, opravdava se očigledni konflikt interesa time da će oni podneti ostavke ukoliko budu izabrani.

Organizacijama koje nemaju gotovo nikakve aktivnosti, što se vidi i na njihovim sajtovima, veruje se na reč da imaju više od 300 članova sa plaćenim članarinama, jer oni to kažu „pod krivičnom i materijalnom odgovornošću” i nije Skupština ta koja to treba da proverava.

Dogovor medijske zajednice i Vlade Srbije – da se izabere potpuno novi Savet REM-a – u ovom se dokumentu interpretira na originalan način.

Među kandidatima je i Milorad Vukašinović, zamenik predsednice doskorašnjeg Saveta REM-a. Zbog nezakonitog rada Saveta je čitav ovaj proces i pokrenut, ali se u dokumentu navodi kako on ipak ima prava da u procesu učestvuje, uprkos Zakonu koji kaže da se članovi Saveta ne mogu dva puta kandidovati.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija dostavilo je mišljenje o primeni člana Zakona o elektronskim medijima – u kome se kaže da član Saveta ne može u ovo telo da bude biran dva puta – kako se on ne odnosi na članove koji su do novembra 2024. bili u Savetu.

Brnabić nije smatrala za potrebno da zamara ambasadore činjenicom da je zbog takvih kao što je Vukašinović ovakav Zakon i donet.

„Član Saveta ne može biti lice koje svojim delovanjem i ponašanjem dovodi u pitanje ugled Regulatora i njegovu samostalnost i nezavisnost”, kaže se u Zakonu o elektronskim medijima, što se u dopisu ne pominje, mada se citiraju brojni članovi ovog zakona.

Ni reči za ambasadore nije bilo o kandidatu Zoranu Jevtoviću, glavnom i odgovornom uredniku časopisa Napredak, koji izdaje Srpska napredna stranka. Verovatno bi previše prostora uzelo objašnjavanje na koji način on odgovara zakonskom uslovu da je Savet REM-a nezavisno telo.

Brnabić Cenzolovki nije odgovorila ni na pitanje o tome zašto podaci koji ukazuju da pojedini kandidati nisu nezavisni nisu izneti u dokumentu koji se bavi primedbama na zakonitost celog procesa.

O Dejanu Vuku Stankoviću se u dokumentu za ambasadore ređaju podaci iz biografije koje je on dostavio skupštinskom odboru. Ističe se njegova akademska karijera i to da je bio docent na predmetu Filozofija sa etikom, ali se ne kaže da je i kolumnista provladinog tabloida Kurir, poznatog po kršenju etičkog kodeksa.

On je i potpisnik peticije „za podršku pravu na život predsednika Srbije Aleksandra Vučića”, pokrenute 22. januara. Do sada ju je potpisalo njih 46. Pored Ane Brnabić, Ivice Dačića, Dragoslava Bokana, Nebojše Krstića ili Miše Vacića su i kandidati za Savet REM-a Dejan Vuk Stanković i Milorad Miki Vukašinović.

Peticiju je, naravno, potpisao i ministar informisanja Dejan Ristić, tumač Zakona o elektronskim medijima, prema kome kolega potpisnik Vukašinović ima pravo da se kandiduje.

Analiza za ambasadore ne objašnjava ni to kako su oni koji su predložili urednika stranačkog časopisa i potpisnike peticije za Vučića nadglasali ugledne teoretičare, kao što su profesori Fakulteta dramskih umetnosti Ivan Medenica i Vanja Šibalić.

Nema reči ni o jednoj od najvažnijih primedbi tokom procesa kandidature – brutalnoj diskriminaciji od strane poslanika SNS kojoj je izložen dramaturg Željko Hubač. Da je u pitanju bila diskriminacija postoji i zvanična potvrda poverenice za ravnopravnost. On je rekao da će zbog toga tražiti da se čitav proces izbora poništi, što ga ipak nije kandidovalo za to da bude deo analize za diplomate.

„Predsednica Skupštine poznaje odredbe Zakona o elektronskim medijima koje se odnose na izbor Saveta REM-a još iz vremena kada je bila premijerka. Tim pre čudi da se do ovog trenutka nije javno oglasila o nepoštovanju zakona od strane Odbora za kulturu i informisanje”, kaže za Cenzolovku Saša Mirković, bivši direktor Radija i TV B92 i nekadašnji državni sekretar za informisanje, jedan od kandidata koji su se povukli iz procesa izbora za Savet REM-a.

On o analizi koju je Brnabić predala ambasadorima kaže:

„Nažalost, umesto da argument vlasti bude transparentnost procesa, poštovanje zakonskih odredbi i izbor kredibilnih članova koji bi garantovali promene, pribeglo se spornoj analizi koja potvrđuje da je vlast smišljenim potezima išla ka trenutnom ishodu. Deluje da se vlast preigrala i da izbor nelegitimnog Saveta REM-a neće naići na razumevanje onih kojima je u međunarodnoj zajednici ova analiza bila namenjena.”