6
Bombe u Kijevu, agresija, tenkovi, srušene zgrade, plač i skloništa: Ovo je u prethodna dva dana slika Ukrajine na koju je Rusija izvršila agresiju, a koju je osudila Evropa i ceo svet. U Evropi, sve zemlje pružaju podršku i osuđuju napade Rusa, a za sada ćute samo dve zemlje: Belorusija, čija teritorija je iskorišćena za napad i Srbija.
Svi novinari, reporteri, kamere i pažnja građana Evrope i sveta već dva dana usmerena je isključivo ka Ukrajini, zemlji koja ima nešto više od 40 miliona stanovnika, na koju je Rusija izvršila agresiju.
Napad je počeo u četvrtak u ranim jutarnjim satima, a ruski tenkovi, transporteri, vojnici i teško naoružanje nezadrživo se kreću ka prestonici Ukrajine. Granatiranje je nastavljeno jutros u Kijevu, a veći deo stanovništva napustio je prestonicu u strahu od smrti.
Dok svi brižljivo gledamo ka Kijevu, istovremeno sećajući se naših skloništa i neprespavanih noći tokom 1999. godine, dve zemlje u Evropi još uvek ne osuđuju napade na civile i nedužan narod.
Prva je zemlja koja zbog kršenja ljudskih prava nije ni članica Saveta Evrope, koja je mesecima tukla svoj narod na protestima, hapsila opoziciju i na kraju deo svoje teritorije prepustila Rusima da napadnu Ukrajinu. Naravno, u pitanju je Belorusija.
Ono što više treba da nas brine je što je druga zemlja Srbija.
Kako su tenzije eskalirale, SAD i EU su rekle da očekuju da će Srbija uskladiti svoju politiku sa njima, te da će uvesti sankcije Rusiji.
Svoju podršku Ukrajini pružio je ceo region: premijer Hrvatske Andrej Plenković, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani, članovi Predsedništva BiH Željko Komšić i Šefik Džaferović…
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u sredu da će Srbija u narednih 48 sati odgovoriti na zahteve da se uskladi sa odlukom EU o uvođenju sankcija Rusiji.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
