0
Ostalo je 10 dana do početka 2023. godine, a to znači da cena izgradnje i podizanja spomenika Stefanu Nemanji više neće nositi oznaku “poverljivo”.
Nije poznato da je ikad u istoriji na cenu izgradnje jednog spomenika stavljena oznaka tajnosti. Ipak, podaci o spomeniku Stefanu Nemanji, koji je u januaru prošle godine otkriven na Savskom trgu, vode se kao poverljivi od 18. jula 2018, a sa rokom čuvanja do 2023.
To bi trebalo da znači da bi već za 10-tak dana vlast morala da obelodani te podatke, odnosno da ih da na uvid zainteresovanom delu javnosti.
Da je podatak o ceni spomenika Vlada Srbije proglasila tajnom, pisalo je u odgovoru Sekretarijata za kulturu grupi profesora sa Filozofskog fakulteta.
Oni su od Sekretarijata tražili specifikaciju svih troškova koji su obuhvatili celokupan proces konkursa, izrade, transporata i postavljanja spomenika, podatke o angažovanim preduzećima i pojedincima, kao i izvor sredstava.
Prethodno su novinari, uključujući i one sa portala Nova.rs, u više navrata pokušali da dođu do tog podatka, ali bezuspešno.
Sa druge strane, televizija N1 otkrila je krajem 2020. da je spomenik Stefanu Nemanji koštao najmanje milijardu dinara ili oko devet miliona evra.
Taj iznos proizašao je iz dokumenata sa carine koja pokazuju da je u Srbiju, sa delovima spomenika, ušlo 10 kamiona iz Rusije koji su carinjeni sa različitim cenama. Najniža je iznosila 600.000 evra, a pojedini delovi koštali su i više od million evra.
Cena transporta je iznosila više od 20.000 evra, a umesto radnika iz Srbije, postavljali su ga Rusi.
Spomenik Stefanu Nemanji visok je čak 23 metra, težak 68 tona, a šipovi su pobodeni 15 metara duboko u zemlju.
Na raspisanom tenderu za izgled spomenika pobedio je predlog ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova i domaćeg arhitekte Petra Arsića, koji je za to nagrađen sa 50.000 evra.
Izrada spomenika od početka je izazvala veliku buru u javnosti. Jedino što je bilo neupitno je da veliki župan Stefan Nemanja zaslužuje da ima spomenik, dok je sve ostalo u vezi sa ovim projektom bilo sporno, od samog konkursa za izradu spomenika, do izgleda spomenika, mesta gde se postavlja, do tajnosti finansijskih detalja njegove izrade.
Čak je i pokrenuta peticija kojom se tražilo od gradskih vlasti da odustanu od konkretnog projekta.
Stručna javnost je više puta ocenila da je spomenik megalomanski promašaj, da je rezultat „neznanja, lošeg rada, mišljenja, koncepcije“, kao i da to idejno rešenje ne proizlazi iz srpske kulture i apsolutno nema nikakvu simboliku vezanu za naše podneblja.
BONUS VIDEO Da li vam se dopada spomenik Bati Živojinoviću
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
