1
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić najavio je da bi međustranački pregovori mogli da počnu 1. marta ove godine, a da će detalji kako će ti razgovori izgledati biti poznati za desetak dana. Oni što međutim predsednik srpskog parlamenta nije rekao jeste da će o formi, temama, načinu i o tome ko će sve biti pozvan odlučiti delegacija Evrpskog parlamenta koja će posredovati u dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima.
Pre bilo kojih susreta i razgovora, prva stvar koja treba da se dogodi u narednim danima je stastanak Tanje Fajon, Vladimira Bilčika i penzionisanih poslanika Evropskog parlamenta Knuta Flekenštajna i Eduarda Kukana.
Ova četvorka će biti posrednci u pregovorima vlasti i opozicije.
Kako je ranije rečeno za Nova.rs na tom sastanku će biti dogovoreno kako će izgledati pregovri, u kom formatu, ko će učestvovati i šta će biti sve teme.
Tek nakon toga evroparlamentarci će organizovati sastanak i razgovor sa predsednikom srpskog parlamenta Ivicom Dačićem. To znači da do tada tačna forma razgovora ali i pitanje učesnika neće biti poznata do sastanka Dačića sa delegacijom EP.
Upravo iz tog razloga predsednik srpskog parlamenta ne iznosi konkretnije detalje, jer bez evroparlamentaraca nema započinjanja dijaloga.
Fajon i Bilčik će učestvovati online dok će, kako je najavljeno, Kukan i Flekenštajn delati na terenu. To znači da će oni i fizički biti prisutni.
Ono što je takođe činjenica jeste da se ni deo opozicije u Srbiji još nije usaglasio oko toga kako će ići na pregovore. Da li će imati zajedničke predstavnike ili će ići lideri stranaka.
Stari pregovarači vraćeni u igru
Njih dvojica su stari znalci sa srpskim parlamentarcima. Učestvovali su i u prvoj fazi međustranačkog dijaloga 2019. i na njegovom početku igrali su vodeću ulogu. Dijalog je kasnije nastavljen, ali bez njih.
Oni su praktično u poslednjem trenutku vraćeni u igru. Važe za iskusne pregovarače.
Sa slovenačkim poslanikom iz liberalne grupe ALDE Ivom Vajglom bili su u timu Evropskog parlamenta koji je 2015. odigrala ključnu ulogu u sklapanju Pržinskog sporazuma između najvećih stranaka u Makedoniji, što je kasnije dovelo do održavanja parlamentarnih izbora na kojima su učestvovale sve stranke.
Ono što je međuvremenu obelodajeno je da je srpska delegacija tražila izuzeće evropske poslance Tanje Fajon.
Ona je potvrdila je da je zvanični Beograd tražio njeno izuzeće u dijalogu evropskih i srpskih parlamentaraca i ocenila da je to neprihvatljivo za Brisel jer Evropska unija ima jasna interna pravila o predstavljanju.
“Nisam to čula od predsednika Vučića, već mi je Dejvid Mekalister preneo svoj razgovor sa Ivicom Dačićem koji je tražio da ja ne bude više učesnik u tom dijalogu. To je neprihvatljivo za nas, jer Evropska unija i mi u evropskom parlamentu imamo naša interna pravila predstavljanja” rekla je za Nova S.
Na pad slobode medija u Srbiji ukazuje hapšenje Ane Lalić
U međuvremenu je održan i sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropska unija – Srbija (POSP), u formi video konferencije.
Kopredsedavajući ove konferencije ispred Evropskog parlamenta je bila Tanja Fajon, a ispred srpske delegacije je Vladimir Orlić.
Fajon je tada rekla da je evidentan pad slobode medija u 2020. godini i da na to ukazuju događaji poput hapšenja novinarke Nova.rs Ane Lalić i odluka Vlade Srbije da centralizuje informacije oko kovida19.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
