Evropski predlog Sporazuma koji je Srbija prihvatila u Briselu, kao i Aneks s kojim se predsednik Aleksandar Vučić saglasio u subotu u Ohridu, postaju deo poglavlja 35 u pregovaračkom procesu naše države sa Evropskom unijom. Na taj način, ocenjuju sagovornici novina “Nova”, Srbija se obavezuje da će ispuniti sve stavke Sporazuma i Aneksa, iako ih nije potpisala. Sve to, naravno, pod uslovom da Srbija nastavlja put ka EU. Nakon ovakvog razvoja događaja, može se očekivati i da se do kraja procesa ide ka formalnom priznanju, što na početku pregovora nije bilo jasno definisano.
Pgovaračko poglavlje 35 obuhvata pitanja koja se ne mogu svrstati ni u jedno drugo pregovaračko poglavlje ili predstavlja prostor za raspravu o pitanjima koja se pojave pošto je određeno poglavlje privremeno zatvoreno, kako bi se izbegla potreba za ponovnim pregovaranjem o tom poglavlju.
Zbog toga u poglavlju 35 nema unapred definisanih pravnih tekovina EU. U slučaju pregovora sa Srbijom, Evropska unija odlučila je da u sastav ovog poglavlja ulazi i celokupan proces normalizacije odnosa sa Prištinom. To poglavlje je sada ažurirano.
“Strane primaju k znanju da će Sporazum i Aneks za implementaciju postati sastavni delovi odgovarajućih procesa pridruživanja Kosova i Srbije EU. Strane napominju da će EU posrednik odmah nakon usvajanja Sporazuma i ovog Aneksa započeti proces izmena merila za Poglavlje 35 za Srbiju zbog obaveza koje proizilaze iz Sporazuma i ovog Aneksa”, piše između ostalog u Aneksu sporazuma koji su u subotu u Ohridu prihvatili srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti.
Na ovaj način poglavlje 35 postaje i zvanično najvažnije, kad je reč o putu Srbije ka Evropskoj uniji. Ali, šta to zaista znači?
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji za “Novu” kaže da je ovo poglavlje i do sad bilo jedno od tri najbitnija.
“Uz poglavlja 23 i 24. Samo što se do sad niko nije suštinski bavio njime, u smislu ocenjivanja napretka, prosto se nije pojavljivalo u izveštajima. Prema mom mišljenju, glavna nedoumica je sad kakva će biti merila za napredak. Da li će to biti merila predviđena za sam kraj, za zatvaranje poglavlja, ili ćemo imati neka nova prelazna merila. S obzirom da smo sad na prelaznim merilima iz 2015. godine. Ukoliko će biti merila za kraj, onda će se ovde verovatno ubaciti zaključivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine”, kaže Međak za Novu.
Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić da se na ovaj način Srbija obavezuje da mora ispuniti sve iz Sporazuma i Aneksa, iako ih nije potpisala.
“Imajući u vidu da Srbija nije formalno potpisala sporazum već ga je usmeno prihvatila, kako bi se obezbedila njegova primena obaveze iz ovih dokumenata će biti uvrštene u pregovaračko poglavlje 35 čime se Srbija obavezuje da u procesu približavanja članstvu u EU mora ispuniti i sve ono što piše u sporazumu o normalizaciji odnosa sa Prištinom. Taj modalitet nije nov, i obaveze iz Briselskog sporazuma su takođe uvrštene u Poglavlje 35 koje je sad u primeni”, kaže Mijačić.
Kao da su iz EU predvideli mogućnost da će Vučić pokušati da „izvrda“, tako što će reći – nisam potpisao.
Koliko je ovo poglavlje važno, ilustruje podatak da ukoliko ne bude napretka, može da dođe do prekida pregovora po svim ostalim poglavljima.
“Poglavlje 35 će biti zatvoreno na kraju pregovaračkog procesa sa EU. Ovo poglavlje ima suspenzivni karakter na način da nedostatak progresa u ovom poglavlju može zaustaviti ili prekinuti pregovore po svim ostalim poglavljima. Ista je situacija sa poglavljima 23 i 24. Prema tome, praćenje ispunjenja merila iz poglavlja 35 koja se odnose na ispunjenje sporazuma o normalizaciji biće proces koji će trajati dok traju pregovori o članstvu u EU”.
Na pitanje da li ovakav razvoj događaja vodi ka formalnom priznanju Kosova, sagovornici novina “Nova” imaju slične odgovore.
“Iako to ne piše u poglavlju 35, Srbija neće moći ući u EU dok trajno ne reši pitanje odnosa sa Kosovom. Mnoge članice EU, na primer Nemačka ali i većina drugih, vide trajno rešenje na način da Srbija prizna Kosovo pre ili na dan ulaska u EU. Očekuje se da će se do tog trenutka normalizovati odnosi između Srbije i Kosova do nivoa da formalno priznanje neće napraviti političke probleme u Srbiji i regionu. Imajući u vidu stavove javnog mnjenja u Srbiji i osetljivost po pitanju priznanju Kosova, ali i progres u EU integracijama, čin formalno priznanja se svakako neće desiti u bližoj perpektivi”, ocenjuje Mijačić.
Međak kaže da je pravno obavezujući sporazum bio uslov od početka.
“Da ste me pitali pre pet godina, rekao bih vam da sam ovakav sporazum, po modelu dve Nemačke, očekivao na samom kraju. Situacija je trenutno takva da bez problema može da se desi da rešimo problem Kosova, a da ne budemo spremni za pristup EU. Iako je na početku postojala bojazan da će upravo poglavlje 35 kasniti. Kako sada stvari stoje nakon ovakvog razvoja događaja može se očekivati da se do kraja ide ka formalnom priznanju, što na početku pregovora nije bilo jasno definisano”, zaključuje Međak.
Što se ulaska u EU tiče, Međak kaže da i dalje imamo samo navode Evropskog parlamenta da se tako nešto može očekivati tek 2030. godine.
“Ni u jednom od dokumenata s kojima se Srbija saglasila u Briselu i Ohridu ne navodi se da će doći do nekog ubrzanja procesa. Dakle, ostaje 2030. godina, koju su spominjali u EP. A da bi se to desilo, da postanemo članica EU 1. januara 2030, mi moramo sve da završimo do juna 2027, jer bi onda 2028. i 2029. bile rezervisane za ratifikaciju sporazuma”, zaključuje Međak.
Mijačić kaže da poglavlje 35 predstavlja zajedničku poziciju članova EU, i onih koji su priznali Kosovo i onih koji to nisu učinili.
“Otuda je potrebno vreme da bi se usaglasili stavovi među njima oko zajedničkog dokumenta. Primera radi, trenutna zajednička pozicija za Poglavlje 35 je usvojena dve godine nakon potpisivanja Briselskog sporazuma. Sa druge strane, iz izjava Borelja i Vučića u Ohridu može se naslutiti da će nova verzija Poglavlja biti usvojena tokom predstojećeg Evropskog samita koji se održava 23. i 24. marta. Ukoliko bi se to desilo Evropska unija i njene članice bi jasno pokazale da mogu biti efikasne u odnosu na pitanja od značaja za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine”.
BONUS VIDEO: Jutro posle Ohrida – Vučić ponavlja ništa nisam potpisao, niti ću
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare