Srbija je prihvatila i aneks sporazuma s Prištinom u Ohridu, a predsednik Aleksandar Vučić, baš kao i nakon prihvatanja Evropskog sporazuma u Briselu, stalno ponavlja - nisam ništa potpisao. Iz njemu željene perspektive to bi trebalo da znači “nisam potpisao, nema ni obaveze”, međutim, oni koji su upućeni u to kako međunarodna zajednica gleda na dogovore sa višesatnih sastanaka kažu - to je Vučićeva kamuflažna mreža na činjenicu da se usaglasio s Prištinom.
U Ohridu je u subotu održan sastanak Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, kojem su prisustvovali i visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj i specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak. Nakon sastanka koji je trajao punih 12 sati, Borelj je objavio da je postignut dogovor i da su obe strane prihvatile aneks Sporazuma iz Brisela.
Vučić je nakon sastanka rekao da ništa nije potpisao, da ima zrno zadovoljstva i da je prioritetno formiranje Zajednice srpskih opština.
Dan kasnije iz zgrade Predsedništva, predsednik Srbije je poručio sledeće:
“Nisam potpisao zbog nekoliko stvari. Srbija je međunarodno pravno priznata, Kosovo za mene nije i ne želim da pravim međunarodno-pravne sporazume s Kosovom. Čak i moje izjave kao predsednika su obavezujuće za državu, zato pažljivo i disciplinovano vodim računa šta izgovaram“.
Prema njegovim rečima, u formalno-pravnom smislu teško se može dokazati da sporazum postoji bez potpisa, bez jasno izražene sagasnosti.
“Ja stalno govorim o crvenim linijama, priznanju Kosova i prijemu Kosova u Ujedinjene nacije. Zato ne mogu da nametnu nešto Srbiji što Srbija nije prihvatila. Zato nisam potpisao ni Sporazum ni Aneks, ali smo spremni da radimo na implementaciji“. Član 7 Bečke konvencije kaže da verbalna saglasnost šefa države ima obaveznost. Naravno, uvek manje nego potpis, ali ima vrednost. Zato sam odbijao da prihvatam i glagolske imenice poput prihvatanje, ni adoption, ni acceptance, ni acknowlegment. Ja ne ponavljam stvari zato što sam glup ili ne znam šta radim, već zato što dobro znam šta radim”, naveo je Vučić.
Govoreći o tome šta zapravo znači predsednikovo “nisam ništa potpisao”, spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za “Novu” kaže da Vučić konstantno sam sebe demantuje.
“Nikome nije jasno šta Vučić želi da poruči time da ništa nije potpisao, jer je to u kontradiktornosti sa onim što je sam odmah potom rekao pozivajući se na Bečku konvenciju – da usmena reč šefa države ima isti stepen obaveznosti kao i potpis. Vučić je i otišao u Ohrid s tim da ništa neće potpisati i to je njegov argument pred javnošću koja ga optužuje za kapitulaciju. Mi sad ne možemo da kažemo da je to zamajavanje javnosti, jer je to faktografija, on zaista ništa nije potpisao. A da je to kamuflažna mreža preko svega ostalog, a posebno činjenice da je dao saglasnost na sporazum i aneks – itekako jeste. I mi sad tako pričamo o potpisu, a ne o suštini”, kaže Jakšić.
Sličnog je mišljenja i predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.
“Šta god Srbija milsila o statusu Kosova, u ovome posreduje EU, a na svoj način i SAD. Sve ono što je dogovoreno u Briselu i Ohridu, postaje međunarodna obaveza za obe strane. Nemam drugo objašnjenje, osim ako Srbija planira da se odrekne daljeg napretka ka EU, kao i predviđenih posebnih investicionih sredstava i finansijske pomoći za dve strane u pregovorima, zato što nije stavila potpis na usvojene dokumente. Mislim da svoje nastupe i obraćanja i predsednik Vučić i premijer Kurti dizajniraju prema očekivanjima javnosti u njihovim zemljama, koja se postupno priprema za novu realnost”, kaže Minić za novine “Nova”.
Baš se zato, smatra Jakšić, može reći da su i sporazum i aneks napisani na tako vešt diplomatski način, da i jedan i drugi lider mogu da se predstave pobednicima.
Upravo zbog tih vešto sročenih rečenica nekako “ispod radara” javnosti prolazi vrlo bitna informacija iz ohridskog aneksa, da sporazum i njegova implementacija postaju deo pregovaračkog poglavlja 35. U aneksu, naime, piše da će i sporazum i aneks postati deo pomenutog poglavlja, koje se inače bavi pitanjem normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Na pitanje šta sve to tačno znači Jelica Minić kaže:
“To znači da se pregovarački okvir izmenio, da je određeniji, uslovljeniji, da povlači za sobom i finansijske posledice ukoliko se ne budu ispunjavale obaveze predviđene sporazumom i aneksom, ali važi samo za Srbiju, budući da Kosovo ne vodi predpristupne pregovore. Na to ukazuje formiranje zajedničkog Odbora za monitoring, kojim će predsedavati EU i koji će pratiti primenu preuzetih obaveza. Kaže se i da će EU organizovati donatorsku konferenciju kako bi se uspostavio investicioni i finansijski paket pomoći za Srbiju i Kosovo, ali će se pomoć odobravati samo ako se obaveze budu sprovodile”, kaže Minić za novine “Nova”.
Za svako poglavlje važe ista pravila, pa tako i za ovo. Ukoliko nema napretka nema ni zatvaranja poglavlja.
“Jasno je da će proces zatvaranja poglavlja 35 potrajati, iako je u aneksu naglašeno da se i Kosovo i Srbija slažu s sprovođenjem svakog člana i sporazuma i aneksa. Ali, ovim se na izvestan način naglašava da EU i većina država članica od trenutka jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosovo smatraju za poseban entitet, sa kojim je već zaključen Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ovo je dalji korak u susret aspiracijama Kosova da postane kandidat za članstvo”, navodi Minić.
BONUS VIDEO: Dolazak Vučića i Kurtija u vilu Biljanu na Ohridu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare