"Borba protiv korupcije i reforma pravosuđa da budu prioriteti nove vlasti"

Govoreći o prioritetima koje bi država trebalo da stavi u prvi plan u narednom periodu, a kada je reč o oblasti poglavlja 23, Spremo je istakla da je neophodno najpre pregledati postojeće istrage i krivične prijave koje se odnose na visoku korupciju, organizovani kriminal i zloupotrebu javnih sredstava, kako bi se utvrdilo koji su predmeti neopravdano zaustavljeni ili usporeni i obezbedilo da se u njima postupa bez političkog uticaja.

Poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, jedno je od ključnih poglavlja u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom i obuhvata reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije, jačanje nezavisnih institucija i zaštitu osnovnih ljudskih prava.Posebnu pažnju, kako je navela, trebalo bi posvetiti infrastrukturnim projektima, javnim nabavkama, međudržavnim sporazumima, javnim preduzećima, kao i raspolaganju državnom imovinom i njenoj eventualnoj zloupotrebi.

Kao jedan od slučajeva koji mora biti u fokusu, Spremo je izdvojila istragu pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, ocenjujući da odgovornost u lancu odlučivanja za realizaciju projekta još nije utvrđena.

"I dalje nemamo utvrđenu odgovornost u lancu odlučivanja za taj projekat, nemamo odgovorne ni po kom osnovu za smrt 16 ljudi", upozorila je Spremo.

Ona je naglasila i značaj finansijskih istraga, praćenja tokova novca i oduzimanja imovine stečene kriminalom, kao važnih instrumenata u borbi protiv korupcije.

Drugi ključni prioritet, prema njenim rečima, jeste reforma pravosuđa koja bi obezbedila njegovu stvarnu nezavisnost i efikasnost, ali i jednak pristup pravdi za sve građane. To podrazumeva jačanje odgovornosti i kapaciteta Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, kao i transparentno popunjavanje upražnjenih mesta u sudstvu i tužilaštvu.

Posebno je ukazala na potrebu jačanja kapaciteta Tužilaštva za organizovani kriminal i uređenja odnosa između tužilaštva i policije, kako bi tužioci zaista mogli da usmeravaju istrage.

Treći prioritet odnosi se na preispitivanje rada nezavisnih institucija, uključujući Agenciju za sprečavanje korupcije, Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Državnu revizorsku instituciju.

Spremo je ukazala da je potrebno utvrditi kako su ove institucije koristile svoja zakonska ovlašćenja, u kojim slučajevima su postupale, gde su izostale reakcije i da li je bilo instrukcija ili političkih uticaja na njihov rad.

Cilj, kako je navela, nije samo utvrđivanje odgovornosti kroz zakonom propisane postupke, već i jačanje njihove stvarne nezavisnosti.

Među prioritetima je navela i obnovu osnovnih prava i demokratskih institucija, kroz efikasne istrage slučajeva policijskog nasilja nad građanima koji su koristili pravo na slobodno okupljanje, kao i slučajeva nezakonitog nadzora i pritisaka na demonstrante, novinare, studente, aktiviste i organizacije civilnog društva.

Prema njenim rečima, neophodno je obnoviti poverenje građana u institucije koje bi trebalo da ih štite, obezbediti pristup informacijama i transparentno finansiranje, uz posebno preispitivanje mogućih zloupotreba javnih konkursa.

Kao jedan od konkretnih koraka u procesu evropskih integracija, Spremo je izdvojila i reviziju Akcionog plana za Poglavlje 23, koji se odnosi na pravosuđe i osnovna prava.

Evopska komisija u izveštaju je ocenila da u Srbiji nije zabeležen napredak u reformi pravosuđa, koje je i dalje pod snažnim pritiskom politike i institucija, čemu treba da se suprotstave i najviši državni organi i krovna pravosudna tela.

U izveštaju o napretku Srbije od 1. septembra prošle do 1. septembra ove godine navodi se da je Srbija u reformi pravosuđa između izvesne i umerene pripremljenosti, ali da nije zabeležen nikakav napredak.

U izveštaju piše da su se u Srbiji znatno pojačali politički pritisci institucija na sudstvo i tužilaštvo.

Ocenjuje se i da Srbija tek treba da dokaže iskrenu posvećenost istragama i suđenju za ratne zločine i da imenuje glavnog javnog tužioca za ratne zločine.